Kako je tekla istraga o ubistvu Ćuruvije: Usponi, padovi i povremeni gubitak nade

O istrazi se nije mnogo znalo do posle 5. oktobra 2000, kada je svrgnut Slobodan Milošević. Nepunih mesec dana posle tog događaja, 31. oktobra, u štampi se pojavljuje famozni izveštaj „Ćuran“, koji je doveo Resor državne bezbednosti u vezu sa ubistvom

Kada je pre 17 godina ubijen novinar Slavko Ćuruvija, vlasnik listova Dnevni telegraf i Evropljanin, javnost je odmah otvoreno posumnjala da iza tog zločina stoji režim Milošević–Marković i da je za to zloupotrebljen deo državnog aparata.

Zato i ne čudi što je do početka suđenja za njegovo ubistvo moralo da prođe 16 godina duge i mučne istrage, pune uspona i padova. Oni koji su želeli da ubistvo bude razrešeno, povremeno su gubili nadu da će se do istine ikada doći.

Na dan ubistva 11. aprila, za vreme NATO bombardovanja, beogradska policija je izvršila uviđaj i potom saopštila da je Ćuruvija „lišen života iz vatrenog oružja od strane nepoznatih izvršilaca i da radnici Sekretarijata u Beogradu intenzivno tragaju za počiniocima ovog krivičnog dela“.

Iako je zamenik okružnog javnog tužioca Siniša Simić na prvu godišnjicu ubistva rekao da je predlog za sprovođenje istražnih radnji odmah prosledio policiji ali da mu ona do tog dana nije odgovorila, advokati Jove Ćuruvije, Slavkovog brata, izjavili su da je, prema njihovim informacijama, do tog trenutka saslušano čak 140 svedoka.

Varljivi elan demokratskih vlasti

Ipak, o istrazi se nije mnogo znalo do posle 5. oktobra 2000, kada je svrgnut Slobodan Milošević. Nepunih mesec dana posle tog događaja, 31. oktobra, u štampi se pojavljuje famozni izveštaj „Ćuran“, koji je doveo Resor državne bezbednost (RDB), Miloševićevu tajnu policiju, u vezu sa ubistvom. Bio je to, kako je na samom papiru pisalo, primerak originalnog izveštaja o praćenju Ćuruvije na dan ubistva.

Na prvu godišnjicu ubistva zamenik okružnog javnog tužioca Siniša Simić rekao je da je predlog za sprovođenje istražnih radnji odmah prosledio policiji, ali da mu ona do tog dana nije odgovorila

Objavljivanje izveštaja „Ćuran“ dovelo je do prve interne istrage u samom RDB-u, dok je načelnik Službe još bio Radomir Marković, sada prvooptuženi za ubistvo Slavka Ćuruvije. I svi ostali koji su sada optuženi za ubistvo Ćuruvije, u vreme događaja bili su radnici RDB-a. Rezultati te istrage nisu poznati javnosti.

Posle izbora vlade Zorana Đinđića, menja se i rukovodstvo RDB-a. Marković je smenjen u januaru 2001, a uhapšen mesec dana kasnije. Novi načelnik Goran Petrović naređuje novu istragu unutar Resora o četiri prioritetna slučaja (uz ubistvo Ćuruvije, to su i ubistvo Ivana Stambolića, pokušaj ubistva Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali i uništavanje dela dokumentacije RDB-a neposredno posle 5. oktobra). Rezultati opet nisu poznati javnosti.

Za to vreme zvanična istraga MUP-a se vukla. Miroslav Kurak i Ratko Romić, treći i četvrti na listi optuženih koju je Specijalnom sudu za organizovani kriminal podnelo Tužilaštvo, uhapšeni su 2003, za vreme policijske akcije „Sablja“, ali su svoje iskaze o ubistvu Ćuruvije odbili da potvrde na poligrafskom testiranju. Romić je čak uspeo da dobije odštetu od države zbog tog pritvaranja.

Prema izjavi tadašnjeg pomoćnika ministra unutrašnjih poslova Miroslava Miloševića iz aprila 2004, policija „nije imala validnih dokaza“ protiv osoba osumnjičenih za ubistvo Ćuruvije, iako se po štampi vrtela informacija da su imena izvršilaca već poznata.

Iznenadni napredak plaćen otkazom

Kako je prošle godine u razgovoru za Cenzolovku rekao Dragan Kecman, načelnik Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije, koji je od početka bio uključen u istragu, a od 2003. bio na njenom čelu, istraga je intenzivirana tek 2005, kada je policija došla do jednog bitnog saznanja o kojem Kecman nije mogao da priča, da ne bi ugrozio sudski postupak. Ipak je rekao:

Sada optuženi Miroslav Kurak i Ratko Romić uhapšeni su 2003, za vreme akcije „Sablja“, ali su svoje iskaze o ubistvu odbili da potvrde na poligrafu. Romić je čak uspeo da dobije odštetu od države zbog tog pritvaranja

„Na kraju je čovek koji mi je omogućio jednu od bitnih stvari u istrazi ostao bez posla. Pokazao mi je gde se nalazi nešto što me je interesovalo, iako sam imao napismeno da te stvari ne postoje, da su nedostupne i uništene.“

Ovo otkriće je očigledno bilo dovoljno da pokrene istragu sa mrtve tačke, pa je tadašnji specijalni tužilac za organizovani kriminal Slobodan Radovanović početkom decembra 2006. istražnom sudiji Specijalnog suda Draganu Lazareviću predložio sprovođenje predistražnih radnji i izvođenje detaljne rekonstrukcije na mestu Ćuruvijinog ubistva.

Tokom tih istražnih radnji, sprovođenih tokom cele 2007. i najvećim delom 2008. godine, saslušano je opet preko 100 svedoka, obavljeno je medicinsko-balističko veštačenje, a prikupljeni su i drugi materijalni dokazi, javljali su tada mediji. U avgustu 2008. novi tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević najavio je da će u septembru naložiti pokretanje zvanične istrage.

Specijalni tužilac Radisavljević je u intervjuu za list Danas u januaru 2009, međutim, kazao da postoji napredak i da je obezbeđen veliki broj dokaza, „ali da pojedine istražne radnje i dokazi koji su tim radnjama prikupljeni i obezbeđeni ne omogućavaju pokretanje istrage“.

Usledilo je novo zatišje, jer se u istrazi pune četiri godine nije događalo ama baš – ništa.

„Došli smo dokle smo mogli“

Početkom 2013. osnovana je Komisija za ispitivanje ubistava novinara, a u oktobru te godine stupio je na snagu novi Zakonik o krivičnom postupku kojim je vođenje istraga prešlo iz ruku istražnog sudije u ruke tužilaštva.

U novembru je objavljeno da je istraga o ubistvu Ćuruvije došla do listinga i podataka sa baznih stanica mobilne telefonije u vreme ubistva, koji dokazuju da su se neki pripadnici RDB-a u vreme ubistva nalazili u blizini lica mesta, iako su u istrazi tvrdili nešto drugo.

Početkom 2013. formirana je Komisija za ispitivanje ubistava novinara, a u oktobru je stupio na snagu novi Zakonik o krivičnom postupku kojim je vođenje istraga prešlo iz ruku istražnog sudije u ruke tužilaštva. Istraga je naglo živnula

U januaru 2014. pokrenuta je nova, tužilačka istraga, samo nekoliko dana pošto je izjavu o svojim saznanjima o ubistvu (na sopstvenu inicijativu) dao bivši komandant Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek. Odmah potom uhapšeni su Milan Radonjić, sadašnji drugooptuženi, i Ratko Romić.

Narednih meseci ponovo su saslušavani svedoci, da bi u junu bila podignuta prva optužnica. Sud je krajem jula vratio ovu optužnicu Tužilaštvu i zatražio dopunu istrage. To je trajalo do kraja 2014. godine.

Nova optužnica podignuta je 29. decembra. Vanraspravno veće Specijalnog suda potvrdilo ju je početkom marta 2015, da bi krajem tog meseca stupila na snagu.

U optužnici stoji da su optuženi „primenom nasilja u cilju očuvanja političke moći i vlasti, i ograničenja slobode medija, po nalogu N. N. lica iz najviših struktura vlasti, vršili krivična dela ubistva“, a da je Ćuruvija ubijen „zbog njegovog javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnjenje i delovanje opozicionih društvenih snaga i političkih subjekata, radi očuvanja postojećih struktura vlasti“.

U pomenutom intervjuu za Cenzolovku, na pitanje da li su u istrazi stigli do saznanja o nalogodavcima, Dragan Kecman odgovara:

„Došli smo do Radeta. Dalje nismo uspeli.“

Pripremno ročište održano je 16. i 17. aprila. Tužilaštvo je najavilo da će u sudnicu pozvati oko 90 svedoka, dok je odbrana predložila oko 20.

Suđenje je konačno počelo 1. juna 2015. godine.

Hronologija

31. oktobar 2000: Objavljen dosije „Ćuran“, izveštaj RDB o tajnom praćenju Slavka Ćuruvije na dan ubistva.

8. decembar 2006: Specijalni tužilac za organizovani kriminal Slobodan Radovanović zatražio od istražnog sudije da pokrene predistražne radnje.

19. avgust 2008: Dnevni list Danas saznaje da će novi specijalni tužilac Miljko Radisavljević u roku od mesec dana pokrenuti zvaničnu sudsku istragu.

2. januar 2009: Specijalni tužilac Miljko Radisavljević izjavio da nema dokaza za pokretanje sudske istrage.

6. februar 2013: Formirana Komisija za istraživanje ubistava novinara.

1. oktobar 2013: Stupio na snagu zakon kojim je ukinuta sudska i uvedena tužilačka istraga.

8. januar 2014: Milorad Ulemek, atentator na premijera Zorana Đinđića, dao izjavu o ubistvu Ćuruvije specijalnom tužiocu.

13. januar 2014: Pokrenuta tužilačka istraga.

14. januar 2014: Uhapšeni Milan Radonjić i Ratko Romić.

1. jun 2015: Počelo suđenje.