Kako se trgovalo srpskim medijima: Prodaja i preprodaja „Politike”

Uzimajući sumnjive kredite, tajkuni državnim parama kupovali akcije „Politike”, „Večernjih novosti” i „Dnevnika“.

U čijim rukama će sledeće godine biti list „Politika”, a da taj koji će je držati u rukama neće biti njen čitalac već – vlasnik? U ovom trenutku verovatno niko ne može da odgovori na to pitanje, jer je vlasništvo najstarijeg lista na Balkanu do te mere zamršeno da njegovu vlasničku strukturu do kraja ne znaju ni njegovi novinari. Struktura tog vlasništva zavisi od nekoliko elemenata, uključujući i ishod sudskog spora koji se vodi u Nemačkoj, tako da stari vlasnik, nemački VAC, može postati i budući gazda, čime se ovaj rebus dodatno usložnjava.

Čak i kada je šabački tajkun Miroslav Bogićević 2011. u tajnosti kupio VAC-ov udeo od 50 odsto, kreditom uzetim od državne banke, njegovo prisustvo u upravljačkim organima „Politike” nije bilo vidljivo sve do smene vlasti u Srbiji na izborima 2012. godine, kada su i obelodanjene okolnosti pod kojim je sumnjiva transakcija obavljena.

U političkim i medijskim kuloarima o ovome se besomučno spekuliše. Vlasništvo nad najuticajnijim srpskim listom oduvek je bilo pre pitanje politike nego tržišta, a hapšenje tajkuna bliskog Demokratskoj stranci samo je potvrdilo taj aksiom.

Rat tabloida

Rok da Miroslav Bogićević isplati drugu, poslednju ratu nemačkoj medijskoj grupaciji VAC (čiji je pravni naslednik danas „Funke grupa”) od 700.000 evra (plus 1,75 odsto godišnje kamate) za kupovinu polovine udela u kompaniji „Politika novine i magazini” (PNM), izdavaču našeg lista, istekao je 1. decembra. Vlasnik šabačkog „Farmakoma”, ali i firmi za koje se tvrdi da stoje iza pokušaja kupovine ne samo najstarijih dnevnih novina na Balkanu već i „Večernjih novosti” i „Dnevnika”, uhapšen je nekoliko dana ranije zbog sumnji u malverzacije sa kreditima Privredne banke Beograd i za sada je nepoznato da li je on tu obavezu ispunio.

Ukoliko nije, držeći se slova ugovora, nemački partner bi mogao da raskine pogodbu, da zadrži do sada isplaćen novac (četiri miliona evra) kao ugovornu kaznu i nastavi da raspolaže svojim delom. Ali kako je „Vestdojče algemajne cajtung” (VAC) javno izrazio stratešku rešenost da poslovno napusti Srbiju i ceo region, to bi značilo da bi njihov udeo u PNM-u u novoj godini bio ponovo na prodaju. Postoji, međutim, i drugačiji, prilično zamagljeniji rasplet, koji proističe iz niza ugovora koji trgovinu srpskim medijima tretiraju kao jedinstven „paket”, i u kojem se pojavljuju novi ili već pominjani „igrači”.

Na taj scenario, o kome se ovih dana sve više spekuliše, a koji je postao i predmet žučne svađe vlasnika dvaju tabloida („Informera” i „Kurira”), delom je ukazao i srpski premijer u intervjuu „Ninu” krajem jula ove godine. Aleksandar Vučić je rekao, odgovarajući na konstataciju novinara da će po novom zakonu država morati da se povuče iz medija do sredine 2015. godine i na pitanje da li bi za vladu legitimni potencijalni kupac „Politike” mogao da bude i Stanko Subotić Cane: „Ma ne, to su gluposti, u stilu rekla-kazala, ili što je babi milo to joj se i snilo. Tek da ima nešto da se priča. Prvo, mi nismo u stanju da razrešimo vlasničke odnose u ’Politici’, da vidimo da li je Miroslav Bogićević stvarno njen suvlasnik ili nije, kakvi su naši odnosi sa Nemcima, ko je tu kome garant itd. Neki drugi medijski magnati iz Srbije se u nekom obliku pominju u vezi sa ’Politikom’, ali ne Subotić.”

Subotića je letos, kao što je poznato, zbog zastarelosti i nedostatka dokaza, Specijalni sud u Beogradu oslobodio optužbe da je švercom cigareta sredinom devedesetih pribavio nezakonitu korist od oko 28 miliona evra.

Vučić je tom prilikom istakao da tek treba da se vidi „kako će se raspetljati odnos nemačkog VAC-a sa Bogićevićem, ko je tu kome i šta i koliko platio, da li je posle prve tranše uplaćeno još nešto”, kao i da će pitanje „Politike” i „Večernjih novosti” biti teže rešiti nego „Železaru” i „Petrohemiju”.

Ko je tajanstveni magnat

Da li je medijski magnat kojeg Vučić pominje u vezi s „Politikom” vlasnik „Kurira” Aleksandar Rodić?

Na njegovu navodnu ulogu u kupovini našeg lista ukazao je još 14. decembra 2011. godine tadašnji funkcioner LDP-a Zoran Ostojić, koji je na pres-konferenciji u Skupštini Srbije optužio DS da nizom prikrivenih aranžmana namerava da otkupi udele VAC-a u listovima „Politika”, „Večernje novosti” i „Dnevnik”, kako bi uspostavio potpunu kontrolu nad ključnim štampanim medijima.

Ostojić je rekao da se u tom pokušaju list „Kurir” pojavljuje kao paravan i da je okvirni ugovor sa kompanijom VAC oko preuzimanja njihovog udela u dnevnim listovima potpisan u Diseldorfu 10. novembra, a višemilionski posao preuzimanja vlasništva u „Politici”, „Večernjim novostima” i „Dnevniku” treba da bude realizovan do 22. decembra.

„Ugovor sa kompanijom VAC potpisali su vlasnik ’Kurira’ Aleksandar Rodić i Dušan Bjelopetrović, potpredsednik ’Kurira info’ i prema aktuelnom informatoru o radu Ministarstva pravde specijalni savetnik u tom ministarstvu”, kazao je tada Ostojić.

Mesec i četiri dana kasnije – 18. januara 2012. godine, ozvaničen je prvi ugovor u vezi sa kupovinom potraživanja VAC-a od „Politike”. Potpisnik nije bio Aleksandar Rodić već Davor Stojanović iz Beograda, po ovlašćenju potpisanom 12. januara zastupnik firme „Artesano” iz Nikozije (Kipar), koja će se ovih dana, posle hapšenja Bogićevića, dovoditi u vezu i sa njegovim drugim poslovima. Sa strane VAC-a potpis na ugovor su stavili Aksel Krol i Peter Lange, obojica visokopozicionirani u toj medijskoj grupaciji.

Predmet ovog ugovora bilo je više potraživanja VAC-a od PNM-a i „Politike štamparije” iz zajmova u ukupnoj vrednosti od 12,3 miliona evra, uključujući i prateća prava. Dogovoreno je da potraživanje prelazi postupno, pa bi isplata svake od 10 godišnjih rata počela od 1. maja 2015. godine. Posebnim sporazumom trojica potpisnika su definisali cenu otkupa dugova „Politike”, uobičajeno je da ona bude znatno manja od nominalne, ali je navedeno da ta cena predstavlja poslovnu tajnu.

Drugi ugovor između VAC-a i Bogićevića, onaj kojim je prodato 50 odsto udela u PNM-u po ceni od 4,7 miliona evra, sklopljen je 29. juna 2012. godine. U ime nemačkog partnera, ćerke firme VAC-a „Ost holding” u Beču, potpisali su ga advokati Mark Mikač i Folker Venc, a u ima kupca Uroš Stefanović, direktor preduzeća „Ist medija grupa”, osnovanog 29. januara iste godine, sa sedištem u ulici Arhangelski pereulok broj 9 u Moskvi. U medijima se spekulisalo da su sredstva obezbeđena iz kredita propale Agrobanke, što do sada nije zvanično potvrđeno, a u međuvremenu zbog nenaplativih kredita Bogićevićeve firme su postale i problem drugih banaka.

Kao što je i dogovoreno, prvi deo kupoprodajne cene od četiri miliona evra isplaćen je odmah, o čemu svedoči činjenica da se moskovska firma već 16. jula upisala u APR-u kao suvlasnik PNM-a, a 15. oktobra iz registra je izbrisan i poslednji predstavnik VAC-a u upravi preduzeća Goran Ilin. Do izmirenja druge rate od 700.000 evra (sa 1,75 odsto godišnje kamate) 1. decembra 2014. godine „Ost holding” i „Ist medija grupa” sklopili su ugovor o zalozi udela, koji su potpisali Stefanović i advokat VAC-a Markus Piuk.

Ne dao vam bog da u to ulazite…

Potvrdu o Bogićevićevoj ulozi u otkupu dela „Politike” od VAC-a uznemirena srpska javnost je dobila od Aleksandra Vučića, koji je 19. avgusta 2012. godine pred kamerama RTS-a ukazao i na ugovore koje u drugačijim oblicima prate kupovinu „Večernjih novosti” i „Dnevnika”. Vučić je ukazao da je ugovorom o cesiji 18. januara 2012. godine (istog dana kada su kupovana i potraživanja „Politike”) VAC ustupio firmi „Venetoko” iz Nikozije potraživanja iz zajmova svojim dužnicima – „Anterosu” iz Lihtenštajna od 5,8 miliona evra, „Medijengadžmentu” iz Drezdena od 5,9 miliona evra i „Riveru” od 3,2 miliona evra, što sa kamatama iznosi ukupno 14,9 miliona evra.

Navedene firme, opet, imale su potraživanja prema društvima „Ardost holding” i „Trimaks” iz Austrije i „Kamarat” sa Kipra, u vlasništvu biznismena Milana Beka, a koja su garantovana sa 4.208 akcija „Večernjih novosti”, što je oko 62 odsto ukupnog broja. Na pitanje ko je vlasnik „Novosti”, biznismen Beko, za koga se u javnosti spekulisalo da je akcije kupio novcem VAC-a, uz posredstvo Stanka Subotića, izjavio je ove godine za „Nedeljnik”:

„Doskora sam smatrao da je VAC, a danas ću vam reći da sam ja većinski vlasnik, s tim što mi je ograničeno upravljanje na 25 odsto. Pitanje na koje nemam odgovor jeste kome dugujem pare za kreditiranje te kupovine? Da li je to i dalje VAC ili je to Bogićević iz „Farmakoma”, kako pišu novine, ali on to pitanje ne pokreće. Zamislite, niko me ne zove oko duga od 20 miliona evra.”

Bogićević, koji očito ima daleko većih nevolja nego što je briga o (ne)otplaćenim srpskim medijima, svoj položaj opisivao je ovako: „Ja kažem da nisam kupio ’Politiku’, oni kažu jesi. Ja kažem jesam, oni kažu nisi…”

Šta je povod za nedoumicu, oprečne ili bar nedorečene stavove? Bogićević je dolazio u „Politiku”, predstavio se uređivačkom kolegijumu kao vlasnik… U Skupštini PNM-a, koja donosi strateške odluke, od šestoro članova troje je predstavnika „Ist medija grupe”, uključujući i predsednika. Možda se odgovor nalazi u maglovitim transakcijama sa VAC-om zbog kojih premijer Vučić kaže: „Ne dao vam bog da u to ulazite.”

Nije teško poverovati da je, dok je bio na vlasti, vrh DS-a osmislio način da dođe do kontrole nad vlasništvom, a time i uređivačkom politikom najvažnijih srpskih pisanih medija. Mada bivši predsednik države i stranke Boris Tadić, njegov tadašnji zamenik Dušan Petrović i Slobodan Homen tvrde suprotno. Ima i onih svedočanstava koja ukazuju da Draganu Đilasu, kada se sve ovo dešavalo, nije odgovarao izbor „igrača”, pa je ubrzo po upozorenju Tadiću „da mu Petrović radi iza leđa” usledila pres-konferencija LDP-a na kojoj je Zoran Ostojić prozvao „Kurir” i Aleksandra Rodića.

Provaljena priča

Nejasno ostaje da li je sada utamničen vlasnik šabačkog koncerna bio deo prvobitnog plana ili je u sve ubačen kada se iz provaljene priče sa VAC-om više nije moglo izaći.

Nama pouzdani svedoci tvrde da se Miroslav Bogićević sa predstavnicima VAC-a prvi put sreo prošle godine na sastanku u srpskoj vladi, kada je traženo rešenje da se razmrsi ovaj medijski Gordijev čvor.

Ključno pitanje u slučaju „Politike”, „Novosti” i „Dnevnika” jeste – postoji li krovni ugovor koji obuhvata prodaju sva tri medija, odnosno hoće li sve tri novine odjednom saznati za koga rade? Iz više izvora naš list je došao do saznanja da takav krovni ugovor postoji, ali da se ne nalazi kod nedavno uhapšenog Bogićevića. Takođe, iz izjave premijera Aleksandra Vučića nedeljniku „Nin” se može naslutiti da takav dokument postoji, ali u vidu garancije drugog medijskog magnata. Otuda u medijskoj čaršiji spekulacije da bi kurir mogao doneti tapiju „Kurira” nad „Politikom”, ma kako to nezamislivo i nesuvislo zvučalo.

A taj krovni ugovor, kojem je garant lična i poslovna imovina fantomskog magnata, ukratko glasi da će, ukoliko neka od uplata ne bude izmirena na vreme, ugovore preuzeti osoba (ili firma) koja je garantovala realizaciju celokupnog medijskog „paketa”.

Ko je „peti element” neophodan da se triler o vlasništvu nad „Politikom” razreši?

„Novosti“ kupljene parama VAC-a

Biznismen Stanko Subotić otkrio je u decembru 2010. godine za TV B92 da je bio posrednik u pokušaju VAC-a da kupi „Večernje novosti”, a da su uslovi (navodno predstavnika tadašnje Vlade Srbije) bili da se kupovina obavi preko Miroslava Miškovića i Milana Beka.

„Sreli smo se zajedno u Beogradu – rukovodstvo VAC-a, ja i dvojica ekskluzivnih prodavaca srpske imovine. Oni su nam do detalja objasnili kako mogu biti kupljene ’Večernje novosti’. Ljudi iz VAC-a rekli su – šta da radimo, prihvatamo, neka bude tako”, naveo je Subotić.

Prema Subotićevim tvrdnjama, VAC je deponovao 24 miliona evra na račun kompanije za kupovinu akcija ’Večernjih novosti’, a on im je izdao kontragarancije za uspeh operacije, s obzirom na to da oni nisu smeli da rade ni s Miškovićem ni s Bekom. Novac je potom po Subotićevom nalogu uplaćen na račune tri kompanije koje su osnovali Mišković i Beko.

Na pitanje iste televizije da li je u kupovinu akcija „Večernjih novosti“ bio uključen Miroslav Mišković, biznismen Milan Beko je rekao da je između njih postojao ekonomski dogovor, ali je negirao da su pozajmili novac od Stanka Subotića.