Kako su političari „reketirali“ novinare

Prošlogodišnjim rebalansom gradska skupština je dodatno namenila pet miliona dinara za medije, ali je realizacija izostala. Realno posmatrajući, jedan broj medija ostao je bez tih para sasvim opravdano, a onima koji su taj novac zaslužili političari su, na svojevrstan način, zavukli ruku u džep. Prema najavama oštećenih i bez obzira na skoriju novu raspodelu, slučaj će stići i do suda.

Šta se desilo i kako je sve krenulo već smo pisali, ali podsećanja radi, posle konkursa stručna komisija je razmatrala projekte, donela predlog o podeli tog novca, ali pomenuti iznos nije potrošen u potpunosti. Razlog je što većina vlasnika medija nije blagovremeno opravdala ranije dodeljena sredstva iako su na to bili u obavezi prema Pravilniku o sufinansiranju medija a i shodno potpisanim ugovorima. Zaboravili su ili ignorisali tu obavezu, zatim se jedan broj njih na taj konkurs javio sa nepotpunom ili neodgovarajućom dokumentacijom. Tako, zbog tih formalnih nedostataka stručne komisije (novinar Petar Jeremić, predstavnik UNS-a, novinarka Amela Bajrović, predstavnik NUNS-a i fotoreporter Goran Šljivić) od ukupno 16 priloženih projekata devet nije ni razmatrala. A, od preostalih sedam koji su ocenjivani Kraljevačka televizija bi dobila 1,5 milion dinara, produkcija „Prajm tajm“ 350.000, produkcija KCMK – centar 450.000, medijska agencija „Art“ 280.000 i beogradska „Don graf“ 50.000 dinara. Ostalo je neraspoređeno 1.870.000 dinara i još pet stotina hiljada koje bi, shodno diskrecionom pravu, raspodelio gradonačelnik Kraljeva.

– Mi smo hteli da celokupan iznos podelimo pa smo tražili da komisija dođe na novu sednicu Veća, da sačini novi predlog razmatranjem još nekih projekata. Međutim, komisija to nije uvažila, pa gradski većnici nisu doneli nikakvo rešenje, a onda je ubrzo došla i nova godina i tako su na neki način pojedini mediji oštećeni, ali to su greške našeg neiskustva u prvoj godini tog projektnog sufinansiranja – kaže Tomislav Ilić, gradonačelnik Kraljeva.

Da li je, uprkos neiskustvu koje Ilić pominje, moguće da se, uz „konsultaciju“ zakona i podzakonskih akata, ne utvrdi da predstavnik komisija i nema obavezu prisustva i usmenog objašnjenja svog predloga, a pogotovo da se od komisije ne može tražiti da radi protivzakonito. Nego će, ipak, biti da je Amela Bajrović, predsednica komisije u pravu kada kaže da je „izgleda razlog za sve što bi bez novca ostali pojedini mediji, ljubimci političara“.

Za Sašu Janoševića, vlasnika i direktora Kraljevačke televizije, novi propisi nisu nepoznanica i on tvrdi:

– Ovde je najmanje tri puta zakon prekršen. Najpre, odluku posle predloga komisije donosi rukovodilac organa, znači inokosni organ a to je gradonačelnik. Zatim, predlog ne može korigovati, ali može vratiti komisiji samo u slučajevima da je prekršen Zakon o informisanju i Pravilnik o sufinansiranju medija i kad se utvrdi da nisu poštovani uslovi konkursa. Ja ne znam zašto je uopšte predlog komisije razmatralo Gradsko veće već je tu konačnu odluku trebalo da donese gradonačelnik – napominje Janošević.

Tako je ispalo da je svoja ovlašćenja i odgovornost gradonačelnik hteo da podeli sa većnicima, a većnici su smatrali da su stručniji i pravedniji od nezavisne stručne komisije. Uz to, i vlasnici pojedinih medija su „zaboravili“ na pravdanje ranije dobijenih sredstva. Drugačije rečeno, i jedni i drugi su hteli da projektno finansiranje uklope u stari način raspodele „ti meni pare ja tebi javnu podršku“, ali je to bilo nemoguće pa nije urađeno ništa. I, to nečinjenje koštalo je one koji su poštovali intencije i cilj novih propisa pa im je, kako tvrde, sada ostalo da pravdu traže od suda, makar ona bila i na dugom štapu.