Kako unaprediti poziciju kulture u medijima?

Predstavnici institucija kulture i urednici kulturnih redakcija juče su uz moderaciju ministra kulture Ivana Tasovca pokušali da dođu do ideja kako da kultura bude vidljivija u srpskim medijima

Panel diskusijom na temu „Kako unaprediti poziciju kulture u medijima“ u Klubu poslanika juče je završena dvodnevna konferencija „Marketing i komunikacije institucija kulture u digitalnoj eri“ u organizaciji Ministarstva kulture i informisanja i British Council-a.

Živa dvosatna diskusija dotakla se više problema sa kojima se suočavaju kako institucije kulture pre svega u unutrašnjosti tako i mediji ali nije ponudila mnogo zaključaka ili rešenja.

Ocenjeno je da institucije kulture moraju da budu u korak sa (digitalnim) vremenom u kome žive i učine vidljivijim i zanimljivijim svoje sadržaje kako bi na taj način privukli medije – koji ne mogu da pokriju sve događaje – a preko njih i publiku.

Takođe je primećeno i da Srbija nema publiku za kulturu, odnosno da su publika ali i novinari nedovoljno obrazovani i predloženo je da se radi na edukaciji.

Predstavnici medija ukazali su i na težak položaj novinara kulture koji su najčešće marginalizovani i skrajnuti i čiji se rad smatra manje važnim i bitnim u odnosu na druge redakcije.

Kulturne institucije iz unutrašnjosti žalile su se na slab prolaz u prestoničkim medijima ali i što su vesti o njihovim aktivnostima plasirane kroz rubriku „Srbija“ a ne „kultura“.

Takođe bilo je reči o odnosu PR službi i novinara gde se poteglo pitanje saopštenja za javnost, kvaliteta tih saopštenja, problema sa novinarima koji ih samo prepišu bez autorskog upliva. Neki su se žalili što se saopštenja ne potpisuju a drugi što se ne prenose.

Kritika je bilo i na račun PR službi i institucija kulture koje šalju tehnički „nepismena“ saopštenja u formatima koji se više ne koriste, koji ih šalju prekasno ili prerano, koje ponekad nisu dostupne medijima…

I predstavnici medija i Tasovac ukazali su na problem hiperprodukcije -kako vesti i informacija, tako i događaja, manifestacija, nagrada – zbog koje je kultura skrajnuta, potisnuta i zakopana.

Ukazano je i da neki nedovoljno atraktivni ali suštinski važni kulturni događaji ili projekti moraju da nađu mesta u medijima a naročito u javnim servisima.

Tasovac je ukazao da on ne može da se meša u uređivačku politiku medija ali da medijski zakoni definišu javni sadržaj koji mora da bude zastupljen i ocenio da je potrebno da institucije kulture idu u toku sa vremenom i učine zanimljivim svoje programe kako medijima tako, preko njih, i publici.

Tokom diskusije ukazano je na problem obrazovanja kako publike koju ne zanima „klasična“ kultura već je okrenuta zabavi tako i novinara koji o kulturi pišu.

Novinari, urednici kulturnih redakcija i programa ukazali su da se kultura sada u celom svetu a ne samo u Srbiji pretvorila u „lajfstajl“ i „zabavu“ i na činjenicu da redakcije često nemaju finansijska sredstva da plate honorar za, na primer, kritiku.

Iako je Tasovac na početku diskusije ocenio da je reč o istorijskom skupu jer su se na jednom mestu prvi put okupili i predstavnici institucija kulture i kulturnih redakcija, novinari i urednici su ocenili da bi veći efekat imao skup sa vlasnicima medija i javnih servisa pošto su oni ti koji imaju konačnu reč i ti koji kreiraju politiku svog medija.

Pozorišni kritičar Ivan Medenica u jednom trenutku se prihvatio uloge moderatora ukazavši da zakon ne može da utiče ako neki medij odluči da ukloni kulturnu redakciju i podsetivši da se u svetu „kulturno novinarstvo“ i umetnička kritika sele na internet – što u Srbiji još uvek nije slučaj.

Tasovac je ocenio da je odgovornost za položaj kulture u medijima na svima – i institucijama kulture i medijima.

Ministar smatra da bi, bez obzira na to da prema nekim podacima dnevne novine kupuje svega osam posto stanovništva, štampani mediji moraju da zabeleže šta se desilo jer „kod nas, dok se ne pojaviš u štampi i na TV-u, to se nije ni dogodilo“.

Predloženo je da ministarstvo nađe načine da finansira neke nezavisne kulturne projekte, da se formira portal koji bi predstavio kulturno nasleđe Srbije, da se radi na edukaciji kako novinara tako i mlade publike, da se uvedu kriterijumi za nagrade, manifestacije, događaje koje treba ispratiti…

Kao pozitivni primeri izdvojen je rad portala SeeCult, kulturni dodatak „Politike“ subotom za koji je čak predloženo da se proglasi kulturnim dobrom, Kulturni dnevnik RTS-a…

 Foto: seecult.org