Ko je, zapravo, vlasnik Politike (3): Prljava igra političara, biznismena i kriminalaca

„Bivša vlast je to počela, a sadašnja se udobno oseća u tim cipelama. Ja mislim da su politička i ekonomska elita, zajedno sa određenim predstavnicima kriminalnih grupa, pravi vlasnici Politike, a da smo svi sada samo taoci njihovih prepucavanja. Ali to je i pravo pitanje za istražne organe ove zemlje“, kaže Miroslava Milenović iz Saveta za borbu protiv korupcije

 

Nema dokaza, kao što smo videli u ranijim tekstovima, da novac kojim je kupljena polovina Politike zaista potiče od vlasnika „Farmakoma” Miroslava Bogićevića. U svakom slučaju, on je po dolasku SNS-a na vlast ostao bez ikakvog novca.

I pored toga što je tadašnji potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić obećavao da „neće voditi hajku protiv ’Farmakoma’“, Bogićević je zapao u finansijske probleme. Firme su mu otišle u stečaj, a bankari koji su mu odobravali kredite u pritvor.

Uhapšen je 24. 11. 2014. zbog sumnje da je sa šestoro saradnika Privrednu banku Beograd oštetio za oko 15,5 miliona evra, a mediji su tada pisali da se procenjuje da su ukupni dugovi Bogićevića prema državi oko 300 miliona evra.

Iz zatvorskog pritvora u junu 2015. prebačen je u kućni, a „nanogica” mu je skinuta 8. novembra ove godine i nema naznaka da li će i kada protiv njega otpočeti sudski proces.

„Ne želim da budem balkanski Mardok“

Za to vreme, vlasnik Kurira Aleksandar Rodić, kako tvrdi, pokušava da kao garant prolongira naplatu duga kod nemačke kompanije i istovremeno da naplati dug od Bogićevića.

„Samo onaj ko bude imao insajdersku informaciju, a to znači neko blizak vladajućoj političkoj i ekonomskoj eliti, moći će da je kupi. Pravi investitor teško, jer neće znati šta kupuje. Ne znate potraživanja, ima li ih FMG ili nema, da li su milionska ili nisu, ne znate da li preko puta vas sedi narkodiler ili sedi bivši ili sadašnji ili budući političar, ne znate ništa. Niko sa kredibilitetom u tu prljavu utakmicu ući neće“ (Miroslava Milenović)

„Ja molim Nemce da prolongiraju naplatu tih rata, drugi put, treći put. Sve imam, dokaze i dokumente. I dalje zovem Miroslava da plati ili da mi vrati firme. Puštam, pokrećem sudski spor, dobijam sudski spor protiv njega, imam pravosnažnu presudu. On me opet zove, moli, kuka da će mu propasti cela firma ako ga budem blokirao.“

U razgovoru za Cenzolovku Rodić prepričava događaje o kojima je naširoko pisano i u Kuriru, a zatim i u krivičnoj prijavi protiv Bogićevića, i kako ga je Goran Veselinović zvao na sastanke, a tada prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić u kafiću „Džeri” ubeđivao da smanji dug Bogićeviću.

Daje nam dokumente u kojima piše da je smanjio dug sa 3,5 miliona na milion i po evra, da je na kraju pokrenuo spor pred sudom u Šapcu radi naplate menica. Pokazuje i izveštaj državnog izvršitelja, koji je dobio u oktobru ove godine i u kojem se navodi da Bogićević u poslovnim bankama „ima nekoliko računa, ali sa jako malim sredstvima na njima“ i ugovor o poklonu iz marta 2014, kojim je Bogićević svoju kuću preneo na unuka.

Sve ovo bilo je nepoznato, i javnosti apsolutno nevažno, do trenutka kada je Aleksandar Rodić 7. oktobra ove godine izjavio da je njegova kompanija AMG kupila „sva prava i potraživanja od nemačke Funke Medien Gruppe, a prema i u vezi sa kompanijama Politika novine i magazini, Politika štamparija, Politika AD, Dnevnik Vojvodina Press i NID Novosti“.

Javnost je ovu vest protumačila kao da Kurir kupuje Politiku, a Rodić objašnjava:

„Ja sam od VAC-a preuzeo na sebe da platim sve obaveze, da nastavim sve sudske sporove i da pokušam da povratim što mogu da povratim odatle, a da njima onda platim. Šta to znači? Preuzeo sam njihovu poziciju, bio sam primoran da se dogovorim sa njima kao garant, da izmirim sve obaveze prema njima, iako to nisu više moje obaveze.“

Do sada je, kaže, na osnovu tog ugovora platio 300.000 evra.

U Esenu se godinama vodi sudski spor oko potraživanja koja je VAC imao u odnosu na PNM.

Za Miroslavu Milenović iz Saveta za borbu protiv korupcije i vlasnice sertifikata za istraživanje pronevera, neobično je da neko usred spora kupuje potraživanja.

„Za koje pare? Ko zna kakva će da bude presuda? Osim ako nećete da stavite nogu u vrata za buduću privatizaciju. A to znači, ja sam tu, imam to potraživanje, a onda je pitanje ko će od pravih kupaca uopšte da dođe.“

Rodić, međutim, kaže da je njegov jedni cilj da povrati novac koji je u „preprodaji“ Politike izgubio.

„Ja nemam želju da budem Rupert Merdok Balkana. Samo želim da prava koja imam naplatim, da Nemci naplate svoja prava, i to je sve. Nemam ništa protiv, neka Bogićević plati sve svoje obaveze, ja ne želim da budem vlasnik toga, iskreno vam kažem.“

Rodić je bez sumnje rešen da stane na crtu svakome ko ga ugrozi i tako je eskalirala drama kojoj se kraj ne vidi, ali se razlog nazire u rečima glavne i odgovorne urednice Politike Ljiljane Smajlović. Ona je na RTS-u izjavila:

„Sad mi imamo zakon po kome ne može da se kupi deo Politike bez saglasnosti Vlade. Zato je premijer Vučić zvao Nemce i rekao, ne možete da prodate tu imovinu Kuriru.“

„Ja sam od VAC-a preuzeo na sebe da platim sve obaveze, da nastavim sudske sporove i da pokušam da povratim što mogu, a da njima onda platim. Bio sam primoran na to kao garant, da izmirim sve obaveze, iako to nisu više moje obaveze“ (Aleksandar Rodić)

Član 161 Zakona o privrednim društvima, menjan poslednji put 2014, na koji se poziva Smajlovićeva, glasi:

„Članovi društva imaju pravo preče kupovine udela koji je predmet prenosa trećem licu, osim ako je to pravo isključeno osnivačkim aktom ili zakonom.“

Da je premijer Vučić intervenisao, Rodića je obavestila polovinom oktobra Funke Medien Gruppe:

„Oni obaveštavaju da ih je kontaktirao Bodo Hombah, njihov bivši direktor, ovog puta kao savetnik premijera Vučića, da im prenese poruku premijera Vučića kako je on protiv toga što su oni Aleksandru Rodiću prodali pravo na potraživanje, da Aleksandar Rodić nije vlasnik Adrija medija grupe nego su to neki drugi ljudi i kako je AMG u finansijskim problemima i neće biti u stanju da ispoštuje obaveze prema njima.“

Jasmina Mitrović Marić, predsednica Nadzornog odbora Politike AD (nekadašnji Upravni odbor) i savetnica u kabinetu Predsednika Srbije Tomislava Nikolića, očekuje da „vidi papire“.

Sve je, kaže za Cenzolovku, samo čula u medijima.

„Za mene je to još uvek samo neformalna priča i tek kad prođe kroz formalne kanale komunikacije koji podrazumevaju i obaveštavanje skupštine PNM, možemo da pričamo o tome da li je ko i šta kupio. Nebitno je da li je Rodić ili bilo ko.“

I jedni i drugi u igri sa političkom elitom

Miroslava Milenović, za razliku od mnogih koji su poslednjih nedelja žestoko reagovali na mogućnost da AMG preuzme Politiku, kaže da nije čitalac Kurira niti zaštitnik familije Rodić, ali postavlja i pitanje zašto su oni gori od sadašnjeg fantomskog vlasnika.

„Sada je vlasnik poštansko sanduče u Moskvi! Kako znamo da je to bolje? A i jedni i drugi su definitivno u igri sa političkom elitom. Na kraju krajeva, i Rodić ovih dana sam svedoči koliko je želja ispunjavao vladajućoj eliti. A sad se naljutio. Tako da sada gledamo in vivo razvod gde je Rodiću pripala uloga nesrećne prevarene žene.“

Ništa manje nesrećan nije ni Miroslav Bogićević. Ako je tačno da je nateran od prethodne vlasti da kupi Politiku, nema razloga za sumnju da ga je i sadašnja ucenila.

Nakon što su mu pomagali da, kako se sada otkriva u medijima, dobija i ne otplaćuje kredite, posle stečaja, pritvora, skidanja „nanogice”, spektakularnog intervjua na Pinkovom programu „Obaranje Vučića“ o tome kako je reketiran, sam je istog dana otišao na poligraf ne bi li i na taj način dokazao da su njegove optužbe istinite. Što je, opet istog dana, potvrdila i načelnica Uprave kriminalističke policije Nataša Senić lično.

Za Miroslavu Milenović sve ovo je potvrda da je „Bogićević samo kurir određene političke i ekonomske elite koja je želela da kupovinom Politike legalizuje određene fondove“. To se ne odnosi samo na bivšu vlast, u čije je vreme došlo do preprodaje privatnog vlasništva u PNM.

„Bivša vlast je to počela, a sadašnja se udobno oseća u tim cipelama. Ja mislim da su politička i ekonomska elita, zajedno sa određenim predstavnicima kriminalnih grupa, pravi vlasnici Politike, a da smo svi sada samo taoci njihovih prepucavanja. Ali to je i pravo pitanje za istražne organe ove zemlje.“

Istorijski uticaj Bebe Popovića

Dok istražni organi jednog dana ne otkriju pozadinu ove preprodaje, vraćamo se već pominjanom izveštaju. Savet za borbu protiv korupcije ustanovio je da je „nаstаvljenа prаksа pаrtijske kontrole Politike i to ponovo kroz Nаdzorni odbor izdаvаčа tog listа, u kome je nаjmаnje troje člаnovа u profesionаlnom smislu direktno vezаno zа SNS”.

Savet takođe primećuje da je Nina Samardžić, kao predstavnica Ist medija grupe, u oktobru 2014. pojаčаlа menadžment, postavši direktorka zajedno sa dotadašnjom Mirom Glišić Simić, predstavnicom Politika AD.

„Sada je vlasnik poštansko sanduče u Moskvi! Kako znamo da je to bolje? Rodić sam svedoči koliko je želja ispunjavao vladajućoj eliti. A sad se naljutio. Tako da gledamo in vivo razvod gde je Rodiću pripala uloga nesrećne prevarene žene“ (Miroslava Milenović)

„Ninа Sаmаrdžić je”, piše u izveštaju Saveta, „suprugа istoričаrа Nikole Sаmаrdžićа koji je bio jedаn od osnivаčа LDP-a… dаnаs je sаrаdnik Institutа zа jаvnu politiku, čiji je direktor Vlаdimir Popović Bebа. Premа pisаnju medijа, kаncelаrijа Institutа zа jаvnu politiku u Beogrаdu nаlаzi se u stаnu biznismenа Stаnkа Subotićа Cаnetа.”

Ono što predstoji Politici, a za šta je već probijen zakonom određen rok, jeste privatizacija državnog dela PNM. Kakav je plan države, postoji li zainteresovan kupac, kada će otpočeti prodaja, nismo uspeli da saznamo od Saše Mirkovića, državnog sekretara za informisanje, koji se nije odazvao pozivu da govori za Cenzolovku.

„Samo onaj ko bude imao insajdersku informaciju, a to znači neko blizak vladajućoj političkoj i ekonomskoj eliti, moći će da je kupi. Pravi investitor teško, jer neće znati šta kupuje“, tvrdi Miroslava Milenović.

„Ne znate potraživanja, ima li ih FMG ili nema, da li su milionska ili nisu, ne znate da li preko puta vas sedi narkodiler ili sedi bivši ili sadašnji ili budući političar, ne znate ništa. Niko sa kredibilitetom u tu prljavu utakmicu ući neće.“

Sudeći po svemu što smo dosad razumeli, dovoljno je već prljavo.

KRAJ

Povezane priče

Ko je, zapravo, vlasnik Politike? (1)

Ko je, zapravo, vlasnik Politike? (2): Tajkun kao potrčko pravih vlasnika