Koliko javnost treba da zna o padu?

Evidentno je da smo malo naučili iz pada helikoptera, gotovo ništa, izjavio je poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić u Kažiprstu B92

„Javna scena kod nas funkcioniše pre kao arena za obračun političkih stranaka nego kao demokratsko društvo. To traje godinama unazad i to veoma opterećuje fukcionisanje države i sam normalan život u njoj“, ističe Šabić.

Prema njegovim rečima, ozbiljan problem je način na koji su te informacije o nesreći saopštavane ili uskraćivane u Ministarstvu odbrane ili Tužilaštvu.

Kako ističe, edukovanost novinara i državnih zvaničnika o informacijama od javnog značaja nije na zadovoljavajućem nivou.

„I to ne samo kod države, koja duguje javnosti sve informacije osim onih koje nije nužno uskratiti radi zaštite nekog interesa, nego i kod novinara i drugih subjekata“, navodi Šabić.

Poverenik za informacije od javnog značaja kaže da ne misli da je 99 posto podataka iz izveštaja o padu helikoptera osetljivo.

„Samo jedan posto informacija iz izveštaja je osetljiv i upravo je taj jedan posto objavljen“, ističe Šabić i navodi da niko ne očekuje da vojska objavi neke šifre koje mogu ugroziti državu bezbednost, ali isto tako ni brojeve telefona i kućne podatke koje jesmo mogli da vidimo.

„Da li smo saznali ono što je najbitnije, to je pitanje“, navodi on.

„Javna scena kod nas funkcioniše pre kao arena za obračun političkih stranaka nego kao demokratsko društvo. To traje godinama unazad i to veoma opterećuje fukcionisanje države i sam normalan život u njoj“

Kada su komisije za ispitivanje uzroka pada helikoptera formirane, to je bio događaj koji je maksimalno interesantan, navodi Šabić i dodaje da se tada isticalo da će one završiti svoj rad i saopštiti sve javnosti.

„Međutim, onda se pojavilo saopštenje Ministarstva odbrane u kojem se navodi da neće sve biti objavljeno. Tu sam ja reagovao i rekao da postoje slučajevi i razlozi kada je uskraćivanje podataka nužno, ali da podzakonski akt ministarstva nije jedan od njih“, navodi poverenik.

„Onda su oni rekli nema saglasnosti tužilaštva za to, ali samo ne znam na osovnu kod člana i kog zakona“, izjavio je Šabić.

Prema njegovim rečima, postoje problemi i u samom izveštaju tužilaštva.

„U izveštaju su naveli da je primarna odgovornost na pilotu. Nigde se tužilštvo ne bavi odgovornošću nego se time bavi sud. Posle su dalje i izveštaju naveli da postoji sumnja za odgovornost što je termin koji je primaran tužilaštvu“, ističe on.

Kako ističe, upravo su te informacije o odgovornosti pilota bile inicijalna kapisla za burnu reakciju koja je posle nastala u javnosti.

Šabić je nakon toga istakao da je procenat uspešnih intervencija poverenika preko 93 posto, što je, kako kaže, rezultat na kojem bi mu pozavidele i mnoge kolege sa Zapada.

„To je posebno uspešno kada se uzme u obzir da poverenik nema podršku vlade i to ne samo ove, nego svih u poslednjih deset godina od kako postoji“. ističe on.

Međutim, on navodi da, iako je stanje slobode pristupa informacijama dobro, bez obzira na sve, stanje kada je reč o zaštiti podataka zabrinjavajuće loše.

„Više puta sam upozoravao na to u prošlosti, ali bezuspešno i imaćemo dosta problema zbog toga u budućnosti.“

Prema njegovim rečima, najveći problem kada za zaštitu podataka jeste nerazumevanje.

„Onda ja delujem kao vatrogasac koji trči po Srbiji i gasi požare, a sa gomilom priomana okolo to nije nimalo lako“, zaključio je Šabić.