Koliko konferencija Speak up u Briselu zaista doprinosi medijskim slobodama u Srbiji?

Komesar za proširenje Han još jednom je na konferenciji Speak up istakao da je pitanje medijskih sloboda centralno u procesu integracije Srbije u EU. Od nekih učesnika, međutim, čuju se kritike da pritisci na vlast nisu efikasni i da nema pomaka u borbi za veću slobodu izražavanja i medija

Oko 400 novinara, medijskih analitičara, stručnjaka, predstavnika civilnog društva i donosilaca odluka iz zemalja kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u EU, stručnjaka međunarodnih, regionalnih i državnih organizacija, imali su priliku da protekle nedelje u Briselu razmene iskustva na trećoj konferenciji „Speak up” o slobodi izražavanja i medija na zapadnom Balkanu i u Turskoj.

Na tri panela, u organizaciji Direktorata za susedsku politiku i pregovore o pridruživanju Evropske komisije, ukazano je na brojne probleme:

   – nebezbedno okruženje za novinare,

   – nestajanje istraživačkog novinarstva,

   – političke i ekonomske pritiske na novinare i urednike koji za rezultat imaju nedostatak objektivnog izveštavanja,

   – netransparentnu vlasničku strukturu i koncentrisanje moći u medijima,

   – nedostatak nezavisnosti sudstva u procesuiranju napada na novinare.

Komesar za proširenje EU Johanes Han poručio je, otvarajući skup, da je sloboda medija centralno pitanje procesa integracija u EU, da se o tome ne može pregovarati, kao i da vlade moraju garantovati bezbedno okruženje u kojem se mogu izražavati različita mišljenja i u kojem svi građani imaju pristup objektivnim informacijama zasnovanim na činjenicama.

„Izveštaj EU o napretku nije dovoljno kritičan prema vlastima i ne odslikava pravo stanje u medijima. Iz ugla novinara, voleo bih da zaključci sa konferencije u većoj meri utiču na rad naše vlade. Ona i dalje ne pokazuje želju da nešto menja, stanje je sve gore i sve je veća cenzura” (Predrag Blagojević)

Predstavnici medija iz zemalja regiona istakli su da je potreban snažan regulacioni okvir kako bi se prevazišli dugogodišnji problem u ovoj oblasti.

Od nekih učesnika ove konferencije mogle su se čuti i kritike da ona nije donela pomake u borbi za veću slobodu izražavanja i medija, kao i da pritisci na vlasti u zemljama regiona u cilju jačanja nezavisnosti medija nisu dovoljno efikasni.

Urednik Južnih vesti Predrag Blagojević ocenio je za Cenzolovku da su se i na prethodne dve konferencije „Speak up“ čule iste žalbe medijskih radnika protiv cenzure, a da je stanje u medijima u zemlji sve gore, kao i da Evropska komisija ne pokazuje dovoljnu kritičnost prema radu srpske vlade.

„Često se ovakvi događaji svode na to da se jedni drugima žalimo, a na kraju ne znamo šta je zaključak, odnosno kako nam konferencija pomaže. Moj utisak je da izveštaj EU o napretku nije dovoljno kritičan prema vlastima i ne odslikava pravo stanje u medijima. Iz ugla novinara, voleo bih da zaključci sa konferencije u većoj meri utiču na rad naše vlade. Ona i dalje ne pokazuje želju da nešto menja, stanje je sve gore i sve je veća cenzura”, rekao je Blagojević.

On je ocenio da su preporuke komesara Hana dobre, ali da u praksi Srbija stoji sve lošije u pogledu stanja u medijima, i upozorio da je indeks održivosti medija za 2015. u zemlji manji nego pre 2000. godine, kada je stanje bilo najlošije.

Dinko Gruhonjić iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine ocenio je da je utisak da je prošla konferencija, održana pre dve godine, bila efikasnija, jer je bila posvećena formulisanju medijske strategije za period od 2014. do 2020, pa je imala strateški značaj ne samo za region već i za samu Evropsku uniju.

„Zaključci konferencije možda nisu dovoljno jaki, kako se to očekivalo, ali ona svakako ima pozitivan efekat. I dijaloga je, mada je mogao biti konstruktivniji, ipak  bilo” (Milan Antonijević)

„Možda bi trebalo razmišljati, za buduće konferencije, o tome da jedan dan nije dovoljan da se razgovara o problemima u regionu, ili bi trebalo razmotriti mogućnost da se skup održi u nekoj od zemalja zapadnog Balkana, jer bi bio upečatljiviji, ubedljiviji i bliži donosiocima odluka u regionu, koji su i prepreka za slobodu medija u tim zemljama”, kazao je Gruhonjić.

Suštinska poruka, dodao je, jeste da EU može da nam bude saveznik upravo u procesu pristupanja naših zemalja Uniji, s obzirom na to da postoje različiti mehanizmi da se vlasti u regionu navedu da uspostave civilizacijske standarde u odnosu prema medijima.

„Jer kad jedna zemlja konačno postane članica EU, ti mehanizmi prestaju da se sprovode, što možemo videti na primeru Mađarske i njenom sadašnjem odnosu prema medijima.”

„Dobra okolnost ove konferencije jeste činjenica da smo se svi okupili i ustanovili da su nam problemi sa vlastima manje-više isti, ali sa razlikama u intenzitetu, s tim da je represija u Turskoj mnogo jača i da su tamo neke naše kolege u zatvoru”, rekao je Gruhonjić.

Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava Milan Antonijević smatra da je konferencija ipak značajna za demokratske procese, jer se dosta  toga moglo čuti o ugrožavanju medijskih sloboda.

„Zaključci konferencije možda nisu dovoljno jaki, kako se to očekivalo, ali ona svakako ima pozitivan efekat. I dijaloga je, mada je mogao biti konstruktivniji, ipak bilo”, kazao je on.

Prošle su četiri godine od prve konferencije „Speak up”, i slične poruke su se i tada čule, rekao je Antonijević, koji smatra da se još uvek traga za rešenjem, ali da je dobro da se to čuje.