Koliko košta duševna bol Olivera Antića

Polemika koja se vodila na stranicama „Politike” između profesora prava Olivera Antića i Jovice Trkulje dobiće epilog na sudu. Antić, savetnik predsednika Srbije, tužio je naš list, glavnu i odgovornu urednicu „Politike” Ljiljanu Smajlović i kolegu sa Pravnog fakulteta u Beogradu Jovicu Trkulju zbog, kako kaže, niza iznetih uvreda i neistina koje su mu nanele duševni bol. Sada savetnik Antić, traži da mu tuženi isplate 400.000 dinara kako bi zalečio duševne rane.

Da je u ovom slučaju reč o svojevrsnom pokušaju cenzure, slaže se Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).

Šta je sporno u ovoj tužbi? Pre svega to što je baš Antić inicirao polemiku sa Trkuljom, optužujući ga da je loš profesor i partijski preletač, a kada je izgubio polemiku, odlučio je da ishod preokrene u svoju korist na sudu. Savetnik Tomislava Nikolića i povremeni kolumnista našeg lista izgleda smatra da je „Politika” trebalo da cenzuriše odgovore Jovice Trkulje na njegove napade, pa kad se to nije desilo, šalje tužbu kao poruku kako će proći oni koji se usude da mu protivreče.

Da je u ovom slučaju reč o svojevrsnom pokušaju cenzure, slaže se Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).

– Ova tužba je karakterističan primer pokušaja zatiranja kritičkog dijaloga u medijima. Umesto da predstavnici vlasti svojim ponašanjem daju primer negovanja polemike kao neizostavnog dela slobode izražavanja, oni tužbama pokušavaju da obeshrabre i medije i pojedince – kategoričan je Obradović.

Predsednik NUNS-a ocenio je da je uredništvo „Politike” u polemici Antića i Trkulje na stranicama rubrike „Pogledi” postupalo u skladu sa najvišim profesionalnim standardima: dopustivši im da iznesu argumente u javnost, „priklonilo se najboljoj tradiciji negovanja javnog dijaloga kao neizostavnog dela demokratskog procesa”. Obradović, takođe, upozorava da optužiti jedan list samo zato što je preneo lične stavove autora predstavlja klasičan primer uvođenja cenzure „na mala vrata”.

Zgrada Politike (Foto D. Jevremović)

– Ako bi sud kojim slučajem uvažio obrazloženje savetnika predsednika Srbije, to bi značilo prihvatanje prakse u kojoj ne bi bilo mesta za autorske tekstove i polemiku, već bi se mediji pretvorili u oglasne table pojedinaca, interesnih grupa ili stranaka – upozorava Obradović.

Izgleda da je Antić zaboravio da kao državni funkcioner mora da ima veći prag tolerancije kada je reč o onome što mediji o njemu objavljuju, kao i to da je lično inicirao javnu debatu, da je „Politika” jednaku pažnju posvetila i Antićevim i Trkuljinim tekstovima…

Naročito je čudan njegov postupak s obzirom na to da je reč o čoveku koji je savetnik predsednika čija zemlja teži ulasku u Evropsku uniju, i da će tu zemlju verovatno uskoro predstavljati u Lisabonu. Jovica Trkulja je u polemici podsetio kako je budući ambasador, u vreme dok je bio dekan Pravnog fakulteta, nečasno proterivao kolege neistomišljenike u vreme vlasti Slobodana Miloševića. Predsednik Izvršnog odbora Udruženja novinara Srbije (UNS) Petar Jeremić tužbu odbacuje kao „apsurdnu”, ističući da je Antić sam započeo polemiku, u kojoj nije uspeo da opovrgne da je kao mladi član Saveza komunista učestvovao u progonu čuvenog profesora Mihajla Đurića. Vrhunac je ipak to što je odlučio da tuži novine koje su objavile njegov tekst, kaže Jeremić.

– Čitava situacija bi bila za podsmeh i da nije reč o pravnom savetniku predsednika Republike. Antićeve optužbe na račun „Politike” me dovode u sumnju da li savetnik uopšte poznaje evropske standarde slobode izražavanja? Da li je upoznat sa praksom Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, kad je reč o javnim ličnostima i pravu građana da ih podvrgavaju oštroj kritici? Od kakve je on koristi predsedniku države koja želi da uđe u EU – dodaje on.

Aleksandra Kovačević iz Advokatske kancelarije Tomanović ukazuje da sud u Strazburu štiti sva mišljenja, pa čak i izražavanje koje može povrediti, šokirati ili uznemiriti. I izraze napadačkog karaktera smatra prihvatljivim ako su izneti u kontekstu otvorene i slobodne debate o pitanju od opšteg interesa i ako su upućene osobi koja je davala izjave koje sadrže izvesni stepen netolerancije.

Sociolog i profesor na Filozofskom fakultetu Jovo Bakić tužbu Olivera Antića posmatra kao napad na slobodu štampe, ali i kao pritisak na sud s obzirom na to da je podnosi moćan čovek iz aparata izvršne vlasti.

– Veoma je zanimljivo da ovakav čovek misli da mu je tek polemika s Jovicom Trkuljom ukaljala ugled (razumljivo je da mu je nanela duševnu patnju, pošto se u njoj nije najbolje proveo), jer obavešteni deo javnosti koji je pratio ideološke preobražaje i vlastodržačka dela Olivera Antića, svakako je i ranije smatrao da je on jedan od najrđavijih primera javnog delanja. Imajući, pak, u vidu činjenicu da u Srbiji postoji more rđavih primera javnog delanja, onda ovakvo dostignuće Olivera Antića treba posebno ceniti – kazao je Bakić.