Legijina posredna saznanja, ali iskaz potvrđen

Ključni svedok za ubistvo Slavka Ćuruvije Milorad Ulemek nije pred sudom ponovio iskaz dat pre dve godine tužiocima, ali je zvanično ostao pri iskazu, bez navođenja detalja. Zabunu, međutim, unosi detalj da su sva njegova saznanja o ubistvu – posredna

Nastavak suđenja za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije početkom ove sedmice izazvao je mali šok u javnosti i nedoumice nakon što je ključni svedok Milorad Ulemek Legija donekle promenio iskaz dat u istrazi. Istina, uz izjavu da ostaje pri ranijem iskazu.

Nekadašnji komandant Jedinice za specijalne operacije ponovio je deo iskaza iz istrage u kojem je šef Državne bezbednosti Radomir Marković u direktnu vezu sa ubistvom kao neposredne izvršioce doveo Ratka Romića i Milorada Kuraka: “Nemam ništa posebno da kažem, sem onoga što sam već izjavio.” Kako je objasnio, pitao je Markovića ko će biti navigator naručenog posla, a ovaj mu je odgovorio “Ovi Radonjini koji su ubili Ćuruviju”: “Kada sam izašao, ispred kancelarije sam video Ratka Romića i Miroslava Kuraka. To je sve što ja znam!”

U nastavku iskaza Ulemek je kazao da o ubistvu Ćuruvije ima samo posredna saznanja i odbio da odgovara na pitanja tužioca, što je u prvi mah navelo na zaključak ili bar dilemu da li se iskaz menja ili ne. Tim pre što je na direktno pitanje optuženog Romića da li je s Markovićem nekada razgovarao o ubistvu Ćuruvije, Ulemek odgovorio odrečno. Nedoumice su pojačane posle zahteva Kurakove advokatice Zore Dobričanin Nikodijević da će tražiti da se iskaz dat u istrazi ne uvrsti u dokazni materijal.

Slavko Ćuruvija je ubijen 11. aprila 1999. u Beogradu, ispred zgrade u kojoj je stanovao, a za njegovo ubistvo Tužilaštvo za organizovani kriminal tereti tadašnjeg načelnika DB Radomira Markovića, ondašnjeg načelnika beogradskog centra DB Milana Radonjića i bivšeg glavnog inspektora Druge uprave DB Ratka Romića.

Prema optužnici, vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina novinara Slavka Ćuruviju ubio je Miroslav Kurak, a saučesnik mu je bio Romić, koji je kao i Radonjić uhapšen januara 2014. U vreme podizanja optužnice specijalni tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević, u čijoj je nadležnosti bio “Slučaj Ćuruvija”, pozvao se na Ulemekov iskaz. Takođe, mediji su navodili u to vreme da je Ulemekov iskaz dat Tužilaštvu za organizovani kriminal 8. januara 2014. u požarevačkom zatvoru Zabela bio ključan za podizanje optužnice, hapšenje osumnjičenih i raspisivanje poternice za Kurakom. Na zajedničkoj konferenciji za novinare premijer Aleksandar Vučić je najavio da će slučaj uskoro biti rešen.

POTVRDA ISKAZA: Milorad Ulemek je potvrdio da mu je Radomir Marković rekao ko su ubice, a izjavio je i da ostaje pri ranijem iskazu da je Radomir Marković od njega tražio da ubije Kuraka i Romića, kao i da mu je prećeno da odustane od svedočenja. Više od ovoga nije ni moglo da se očekuje. Slučaj je posle njegovog svedočenja još čvršći”, kaže za Novi magazin Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara.

U nešto opširnijoj izjavi za medije Matić je potom potvrdio da najnovija svedočenja, odnosno svedočenja Zorana Mijatovića, nekadašnjeg zamenika načelnika RDB, i Milorada Ulemeka, nekadašnjeg komandanta JSO, potvrđuju optužnicu protiv izvršilaca ubistva Slavka Ćuruvije: “Najnovija svedočenja, odnosno svedočenja Zorana Mijatovića, nekadašnjeg zamenika načelnika RDB, i Milorada Ulemeka, nekadašnjeg komandanta JSO, potvrđuju optužnicu protiv izvršilaca ubistva Slavka Ćuruvije.”

“Mijatović je rekao da 2001. godine, kada je sprovođena jedna od prvih istraga ubistva, nisu utvrđeni drugi razlozi za nalaganje praćenja Ćuruvije nekoliko dana neprekidno pre ubistva, osim očigledne zloupotrebe pratećeg aparata za izvršenje ubistva Ćuruvije. Ulemek je potvrdio da mu je Radomir Marković rekao da su ubice Slavka Ćuruvije Miroslav Kurak i Ratko Romić, a ostao je i pri izjavi koju je u fazi istrage dao Tužilaštvu za organizovani kriminal, čime je posredno potvrdio da je krajem marta 1999. godine Radomir Marković tražio od njega da ubije Ćuruviju, a kasnije iz zatvora i da organizuje likvidaciju Kuraka”, navodi Matić i dodaje: “Pored toga, rekao je da je na osnovu sopstvenog iskustva siguran da su organizatori i izvršioci optuženi, kao i da mu je prećeno kako bi odustao od svoje izjave, što nije učinio. Nadamo se da će nadležni državni organi istražiti i pred lice pravde izvesti sve osobe koje su pretile i učestvovale u pretnjama svedoku i time izvršili krivično delo protiv pravosuđa”, navodi Matić.

Komisija i on kao njen predsednik, “uz podršku nezavisnosti rada Suda, izražavamo nadu da će svi pokušaji uticaja na svedoke biti primereno istraženi i sankcionisani”.

Svedočeći krajem prošle sedmice, Mijatović nije ostavio mesta sumnji ko je odgovoran za ubistvo Ćuruvije. Naime, Mijatović je rekao da 2001. godine, kada je sprovođena jedna od prvih istraga ubistva, nisu utvrđeni drugi razlozi za nalaganje praćenja Ćuruvije nekoliko dana neprekidno pre ubistva, osim očigledne zloupotrebe pratećeg aparata za izvršenje ubistva Ćuruvije: “Bilo je potpuno jasno da između praćenja Slavka Ćuruvije i njegovog ubistva postoji veza. Imali smo neke indicije ko bi mogao biti ubica i da je iza ubistva stajala Služba državne bezbednosti, ali to nismo uspeli da dokažem”o.

Dan posle Ulemeka svedočio je Miloš Simović, takođe jedan od pripadnika zemunskog klana, potvrđujući da ostaje pri iskazu datom tužilaštvu, ali i da ne želi da odgovara na dodatna pitanja. Kao i Ulemek dan ranije, rekao je da strahuje za bezbednost porodice. Simović je još dodao i da nije zadovoljan radom Tužilaštva, te i zbog toga odbija da odgovara.

Inače, u iskazu januara 2014. godine Simović je izjavio kako je od Ulemeka čuo da je “Državna bezbednost po nalogu Markovića ubila Ćuruviju”, te da je Ulemek od njega tražio da ubije Romića i Kuraka. Dodao je da je krajem 2010. ili početkom 2011. godine zamenicima tužioca za organizovani kriminal preneo informacije koje zna u vezi sa ubistvom premijera Đinđića i u vezi sa ubistvom Ćuruvije, ali da potom naredne tri godine ništa nije rađeno. Navodno, januara 2014. tužioci su došli kod njega u Zabelu i tada je ponovio “ko je naredio ubistvo Đinđića i oni znaju o kom političaru se radi, a oni su me pitali šta znam o ubistvu Ćuruvije”.

OSPORAVANJE ISKAZA: Zora Dobričanin, međutim, za Novi magazin tvrdi da Ulemekovo svedočenje nije validno iz više razloga: “Ispitan je u Zabeli 8. januara 2014, a tek jula ove godine oslobođen obaveze čuvanja državne tajne!”
“Tamo je ispitivan noću, ispitivala su ga, rekla bih isleđivala, dva tužioca naizmenično, naravno niko od branilaca nije prisustvovao. Niko ga, prema njegovim rečima, nije upozorio da ima pravo da uskrati iskaz kojim bi sebe izložio krivičnom gonjenju! Taj iskaz je uzet u nedopustivo nepravnoj proceduri, da prosto nemam reči koje bih rekla a da ne pređem granice pristojnosti”, izričita je Dobričanin.

Kao najvažniju stavku ona navodi da je Ulemek pred sudom više puta ponovio da nema neposrednih saznanja ko je ubio Ćuruviju: “Takođe, na Radonjićevo pitanje kako je razumeo navodne Markovićeve reči: ‘Ovi Radonjini što su ubili Ćuruviju’, odgovorio je da nije ni razumeo!”

Ona naglašava da “od svega što je Ulemek odgovorio značajnije je ono što nije odgovorio. Sve u svemu – njegov iskaz nama odgovara!” Takođe, dovodi u sumnju i sam postupak i okolnosti uzimanja iskaza 2014.

Pravni zastupnik porodice Ćuruvija Slobodan Ružić pak smatra da je Ulemekov iskaz validan, “Marković je praktično sugerisao koja su to lica izvršila”: Takođe, rekao je da je nakon 2000. bila neka vrsta naloga prema pripadnicima “zemunskog klana” da ubiju Romića i Kuraka i da su nakon toga dolazili kod njega kući i da je potom taj nalog povučen”.

Vukašin Obradović: Pogrešna strategija

“Tužilaštvo je očigledno podleglo pritisku da se ovaj proces što pre okonča, pa makar i uz pomoć Milorada Ulemeka Legije. Nakon onoga što je Ulemek svedočio, čini mi se da je jasno da je takva strategija bila pogrešna jer sudu nije ponuđen nijedan novi materijalni dokaz koji bi potvrdio navode iz optužnice”, kaže za Novi magazin predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović: “Ključno pitanje je kako smo došli u situaciju da svedočenje Milorada Ulemeka bude ključan dokaz protiv osumnjičenih za ubistvo Ćuruvije i zašto se rizikuje da se osnovanost optužnice, na ovaj način, konfuznim svedočenjem Milorada Ulemeka dovede u pitanje? Nadam se da će tužilaštvo uspeti da do kraja suđenja izvede neophodne dokaze za izricanje presude, ali posle Ulemekovog svedočenja nisam baš siguran kakav će biti krajnji ishod”.

Obradović je uveren da bi “bilo korisnije, i u ovom, kao i u slučajevima ubistva Dade Vujasinović i Milana Pantića, da se suočimo s realnošću da je prošlo previše vremena i da je počiniocima ovih ubistava i službama bezbednosti ostavljeno previše vremena da se uklone svi materijalni tragovi koji bi doveli do imena ubica i nalogodavaca”: “Osnovni zadatak Komisije za rasvetljavanje ubistava novinara i drugih nadležnih organa je da pomogne u demontiranju tog mehanizma koji funkcioniše do danas i koji je omogućio da ubice ostanu sakrivene unutar državnog aparata. Reforma bezbednosnih službi nije učinjena na način koji je neophodan za funkcionisanje pravne države i zato nisam optimista kada je u pitanju rasvetljavanje ubistava troje novinara”.

Ljiljana Smajlović kao Markovićev svedok

Pred početak Ulemekovog saslušanja Radomir Marković zatražio je da prostor za publiku napusti Ljiljana Smajlović, Ćuruvijina redakcijska koleginica pre i u vreme ubistva, a sada članica Komisije. Marković je kazao da će Ljiljanu Smajlović predložiti kao svedoka na suđenju, nakon čega je sudija Snežana Jovanović odlučila da Ljiljana Smajlović napusti publiku. Predsednik Komisije Veran Matić ostao je u sudnici.