Lektorisanje etičkih i medijskih standarda

Udruženje „Putevi prirode“, u okviru sufinansiranog medijskog projekta „Novobečejska svakodnevica“, Magazinu „Dani“ Vladana Stefanovića fakturisalo uslugu lektorisanja, a u okviru projekta „Kulturno nasleđe kao putokaz“, za koje su „Putevi prirode“ od Ministarstva kulture i informisanja dobili 600.000 dinara, uslugu lektorisanja „Putevima prirode“ fakturisala Stefanovićeva firma „VTV Media“<

Prostim uvidom u rešenje tadašnjeg gradonačelnika Bogdana Labana, od 6. maja 2019. godine, lako je ustanoviti da su medijsku komisiju te godine u Subotici činili Biljana Selaković, na predlog Udruženja „Društvo novinara Vojvodine“, Ivica Šmit, predstaljen tom prilikom kao „nezavisni stručnjak“ i Radojica Mali, kao predstavnik organizacije RAB Srbija.

Biljana Selaković je često ime u medijskim komisijama. Ponekad u njima nastupa kao „nezavisni stručnjak“, a ponekad kao predstavnica organizacija kao što je „ComNet“ Vladana Stefanovića, vlasnika Televizije Subotica i još nekoliko lokalnih medija.

Ivica Šmit takođe često učestvuje u radu medijskih komisija, ponekad i kao predstavnik Stefanovićevih organizacija „ComNet“ i Asocijacija radio-televizija Srbije.

Uvidom u impresum Magazina „Dani“, još je lakše, dalje, utvrditi da je Biljana Selaković, maja 2019. godine, u vreme konkursnog odlučivanja u Subotici, bila član redakcije pomenutog magazina u vlasništvu Vladana Stefanovića koji je za projekat „Temelji“ tada dobio 2.400.000 dinara.

O sufinansiranju projekata Magazina „Dani“, čiji tiraž iznosi 1.000 primeraka i deli se uz reklamne afiše i letke uz kase u jednom broju maloprodajnih objekata u Subotici, naša redakcija je već pisala.

Zbog čega je Grad Subotica imenovao medijsku komisiju, u čijem se sastavu našla članica redakcije magazina kojem je ta ista komisija, potom, dodelila značajna, milionska sredstva iz subotičke gradske kase?

Novac Subotičana, pritom, nije dodeljen samo pomenutom magazinu. Značajna sredstva dobile su i druge firme i organizacije braće Stefanović, Vladana i Veselina: „Plej“ (1.200.000), VTV d. o. o. (4.500.000) i Radio Subotica (2.000.000).

Da se odmah razumemo.

Nije sporno da Televizija ili Radio Subotica, ma kako i koliko ti mediji svoju uređivačku politiku držali duboko zabijenu u pesak pred važnim dešavanjima i činjenicama, dobiju značajna sredstva u samoj Subotici. Isto se odnosi na Stefanovićeve medije i medijske konkurse u Bečeju i drugim opštinama.

U tim medijima, u uslovima kakvi jesu, rade naše kolege.

Uprkos ogromnim svotama novca koje Stefanovićeve firme zajedno sa svojim bočnim organizacijama inkasiraju na medijskim konkursima širom vojvodine, plate novinara i medijskih radnika u njegovim redakcijama, sudeći prema konkursnoj dokumentaciji do koje smo došli, ipak ne prelaze iznos zagarantovane minimalne zarade.

Neprihvatljivo je, međutim, da do konkursnih sredstava Stefanovićevi mediji dolaze zahvaljujući komisijskim glasovima članova njegovih redakcija ili predstavnika medijskih organizacija na čijem je čelu Stefanović.

Neprihvatljivo je i da projekti Stefanovićevih firmi i medija dobijaju enormne konkursne iznose u opštinama i gradovima u kojima niko za njih ne zna, a gledanost Televizije Subotica u tim sredinama teži nuli. Pogotovo je neprihvatljiva upotreba „bočnih“ igrača, poput „Video kreativa tima“ Milana Švelja ili „Puteva prirode“, preko kojih Stefanovićeve firme i njemu bliske organizacije dolaze do dodatnog novca na konkursima.

Ko u Sremskoj Mitrovici zaista gleda Televiziju Subotica koja je ove godine u tom gradu dobila milion dinara?

Članice tamšnje komisije direktno se dovode u vezu sa Aleksandrom Vinčićem, koji je neka vrsta sremskog Vladana Stefanovića.

Srbija što pre iz pravila svojih medijskih konkursa mora da ukloni ili makar da neutrališe mehanizam spojenih interesnih sudova, iz kojih se finansijska supstanca, slobodnim padom etičkih kriterijuma i ignorisanjem Kodeksa novinara Srbije, sliva u džepove onih koji, zakonomerno, malo ili nimalo ne doprinose objektivnom javnom informisanju.

Analizirajući ovakve, na prvi pogled male etičke pukotine medijskih konkursa, vredi pažnju obratiti na još očiglednih nelogičnosti koje bude značajnu sumnju.

Već smo pisali o razmeni istovetnih usluga među učesnicima bačkog projektnog kola. Ovom prilikom, pažnju javnosti skrećemo na još jednu strukturnu nelogičnost takvih poslovnih odnosa.

Udruženje „Putevi prirode“, koje je nesumnjivo povezano sa Vladanom Stefanovićem i naročito sa njegovim bratom Veselinom Stefanovićem, u okviru sufinansiranog medijskog projekta „Novobečejska svakodnevica“, Magazinu „Dani“ (Vladana Stefanovića) fakturisalo je uslugu lektorisanja. Ime lektora, iz nekog razloga, nigde nije navedeno.

U okviru projekta „Kulturno nasleđe kao putokaz“, sa druge strane, za koje su „Putevi prirode“ od Ministarstva kulture i informisanja dobili 600.000 dinara, uslugu lektorisanja „Putevima prirode“ fakturisala je Stefanovićeva firma „VTV Media“, dok je korekturu izvršila, takođe Stefanovićeva firma, „V Production“.

Ispada da, u doba kada mediji lektore traže svećom, Stefanovićeve firme i njima bliske organizacije vrve od lektora čije usluge kroz fakture nonšalantno razmenjuju na beskrajnoj konkursnoj traci međusobnih odnosa.

Jedini je problem što imena lektora „Puteva prirode“ i Stefanovićevih firmi, za sada, ne znamo i što su, u konkursnom žaru, u okviru projekta „Kulturno nasleđe kao putokaz“ lektorisani tekstovi prepisani sa „Vikipedije“ i sajta Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, o čemu je naša redakcija takođe pisala.

Za kraj, još jedna konkursna „sitnica“.

Udruženje „Putevi prirode“ u konkursnoj prijavi za projekat „Iz juče u sutra“ navelo je da ima preko 30 honorarnih saradnika, a u prijavi projekta „Kulturno nasleđe kao putokaz“ da ih ima preko 40. U prijavi projekta „Snaga aktivizma i volonterizma“ naveli su da imaju više od 100 honorarnih saradnika.

Budite kolegijalni i ljubazni, imena svih lektora i honoraraca na sunce!