Licemerstvo bez granice

Deluje sasvim neverovatno ili kao nekakav predizborni spin – stepen slobode medija u svetu se smanjuje, dok se Srbija na toj istoj lestvici penje. Analizirajući medijske slobode u 180 država, Reporteri bez granica ocenili su da je naša zemlja na 59. mestu i da su iza nas ostali Hrvatska, Mađarska, BiH, Albanija, Grčka, Crna Gora, Bugarska i Makedonija

U odnosu na 2015. pomerili smo se za osam mesta, dok smo pre samo šest godina bili 85. na svetskoj rang-listi slobode izražavanja. I tu se završava ružičasta priča o medijima u zemlji Srbiji.

Jer napredak na listi i tekst koji opisuje stanje medijskih sloboda u Srbije jesu u ozbiljnoj svađi. Reporteri kažu da su novinari pod finansijskim i uredničkim pritiscima, da je istraživačko novinarstva, pre svih BIRN meta progona, da medijski zakoni nikada nisu stupili na snagu…

Od kada je Brisel aminovao, a Skupština Srbije usvojila medijske zakone bez posla je ostalo oko 1.000 novinara, ugašeno je na desetinu medija, smanjeni su prihodi…

I sve to po slovu zakona. Medijska reforma je, verovatno, najbrža reforma koju je naše društvo videlo. Otuda i ovakvi rezultati.

Ovo nije prvi put da Reporteri bez granica stanje o srpskim medijima ocenjuju paušalno. Kada su analizirali 2009. smetnuli su s uma da je te godine donet Zakon o informisanju, čuven po tome što je predviđao drakonske kazne za medije.

Pamtimo ga i kao akt koji je usvojen kako bi se jedan ministar obračunao sa jednim tabloidom. Analitičari medija iz Reportera su se setili tog zakona godinu dana kasnije, iako u medijima svuda u svetu i dalje vlada pravilo da je i dan kašnjenja sasvim nedopustiv.

Kada su uputili podršku „novinarima koji nisu želeli da kleknu pred vladom”, novinarku Zlatiju Labović prekrstili su u Nabović.

Nedavno se vladi, a potom i evropskim institucijama obratilo 60 organizacija civilnog društva iz Srbije zbog navodnog ugrožavanja vladavine prava u sferi javnog informisanja. Tražili su da se ugasi Tanjug i da se donesu novi medijski zakoni.

Ubrzo se ispostavilo ne samo da najveći broj organizacija nema nikakve veze sa medijima, već da ne znaju ni šta su potpisali.

„Mi potpisujemo mnogo stvari, ali nismo baš stručni u svim oblastima. Računam, ako JUKOM nešto pošalje da mogu da potpišem”, objasnili su u jednom udruženju.

Nemački Maršalov fond sa sedištem u Vašingtonu šokirao se saznanjem da se danas neko u svetu bavi propagandom. Globalnu televiziju „Raša tudej” i portal Sputnjik proglasili su ruskim nevojnim oružjem.

U Americi je zabranjena propaganda državnim sredstvima zbog čega se ni u jednoj od 52 države SAD ne čuje Glas Amerike, niti Slobodna Evropa. U Srbiji, zemlji medijskih nesloboda, prisutni su i Glas Amerike, Dojče vele, Radio Slobodna Evropa, ali nijedna međunarodna organizacija nije pokazala zabrinutost zbog propagande dok se nije pojavio taj prokleti Sputnjik.