Manojlo Manjo Vukotić posle 10 godina otkrio ko nije dozvolio Divcu da kupi „Novosti“

Manjo Vukotić je u velikom intervjuu za Nedeljnik govori o ulasku u Borbu 5. oktobra, Bebi i Đinđiću, svojoj smeni i Vučiću, Beku i Miškoviću, Bubalu i Vlade Divcu i tome kako je srpsko novinarstvo uništeno 50 godina nakon što je on 1. septembra 1966. prvi put zakoračio u Večernje novosti

Manojlo Manjo Vukotić, višedecenijski glavni urednik „Novosti“ i brojnih drugih domaćih listova, u velikoj ispovesti Nedeljniku povodom 50 godina provedenih u srpskom novinarstvu, prvi put je otkrio nepoznate detalje oko privatizacije „Novosti“, koja je jedna od čuvena 24 sporna slučaja.

„Pet kuća bilo je zainteresovano da kupe Novosti. Londonski Dejli Mejl je nudio čak 45 miliona evra. Zbog čega nisu uspeli? Jer su, i posle razgovora sa predsednikom i premijerom Srbije, videli da Novosti nemaju nijedan kvadratni metar u Borbinoj zgradi. To se, i do danas, vodi kao državna zgrada. A Novosti su, zajedno sa Štamparijom Borba, na primer, u sudskom sporu protiv države, dokazale da deo zgrade u Kosovskoj ulici, od 16.000 kvadrata, pripada njima. I da u to država nije uložila nijedan dinar. A nijedna vlada, od Đinđićeve do Cvetkovićeve, pa do ove poslednje, nije htela da uradi novu reorganizaciju. Borbina kuća ima na Trgu Nikole Pašića 32.000 kvadrata u državnom vlasništvu. Kompanija Borba, sto odsto u državnom vlasništvu, izdaje i naplaćuje prostor, a njen direktor je i dalje čovek kojeg je izabrala Marovićeva vlada. I Štamparija Borba je 80 odsto u vlasništvu države. Šta će državi štamparija u koju, inače, nije uložila nijedan dinar, ali njome upravlja?

U toj konkurenciji, ko će da privatizuje i uzme Novosti, moja je želja bila, i danas bi bila, da to treba da budu srpski privrednici. Jer Novosti su srpske, nacionalne novine. Ne državne“, rekao je Vukotić.

Na pitanje da li je to bio njegov stav ili Koštuničin stav (premijer Srbije u to vreme), Vukotić je odgovorio: „Ne, to je bio moj stav. Ali, i stav Koštunice i njegove vlade.“

Manjo Vukotić je u razgovoru za Nedeljnik istakao da nije znao će se kao kupci pojaviti biznismeni Miroslav Mišković i Milan Beko, i ispričao pozadinu afere koja se u to vreme podigla oko pokušaja proslavljenog košarkaša Vlada Divca da kupi jedan od najstarijih beogradskih listova.

„Uostalom, nisam znao ni ko će da se javi, ni ko će da ponudi najbolje uslove. Preko svog zastupnika, na primer, javio se i Vlade Divac. Taj zastupnik mi je rekao da jedan bogati Srbin hoće da kupi Novosti. Nisam znao ko je taj veliki Srbin dok mi jednog dana nije gurnuo telefon u ruke. Sa druge strane čuo sam: ‘Dobar dan, ja sam Vlade Divac. Hoću da uzmem Novosti, ali samo s tobom na čelu. Dolazim za tri dana u Beograd. Nalazimo se na večeri’. Popodne tog dana kada je trebalo da se nađemo, zovu me u Vladu Srbije da me pitaju kako ide privatizacija Novosti. Između ostalog kažem da se javio i Vlade Divac i da sam s njim razgovarao. Oni se nasmeju. Sede tu premijer, tri ministra i dva savetnika. Treba da se vidim s njim i jedva čekam da čujem Divčeve planove, kažem. A oni: „Vlade Divac neće moći da konkuriše za Novosti. On igra zeca za inostranog kupca. Igra za VAC.“ Član vlade – ministar za privatizaciju (Predrag Bubalo, prim. aut.) dobio je zaduženje da prenese Divcu da nije poželjan kupac i da mu neće dozvoliti da na svoje ime kupi Novosti jer zastupa stranu kuću. Posle tri dana, Divac u „Mažestiku“, sa delom akcionara, pred kamerama, održi konferenciju za novinare na kojoj kaže da mu ne daju da kupi Novosti, da sam ja izdajnik i sramota srpskog novinarstva. Nikad više nismo progovorili nijednu reč.

Javili su se Mišković i Beko. Pošto je Divac nudio 2.000 evra po akciji, VAC 2.200, pitao sam ih šta da kažem akcionarima: koju cenu mogu da daju? Odgovorili su: 3.500 evra po akciji. Idemo na berzu i na nadmetanje. Sve javno i legitimno. Miša Beko je kupio 62 odsto akcija. To su do danas u Srbiji najskuplje plaćene akcije. I danas Beko ima 62 odsto akcija, ali samo 25 odsto upravljačkih prava. Zbog toga danas u Nadzornom odboru Kompanije Novosti država ima četiri predstavnika, a on jednog. Beko ima akcije – a nema vlast. A, voleo bih ponovo sa njim da radim jer, i kad ima vlast, apsolutno se ne meša u uređivačku politiku. I zato je moglo i da se dogodi, posle mene, da vlast izdiktira ko je glavni urednik, ko je njegov zamenik, a ko pomoćnik. Tako je Nadzorni odbor izabrao zamenika i pomoćnika, iako njih bira glavni urednik“, naveo je Vukotić.

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju Nedeljnika.