Mediji na Kosovu povezani kao ostrva na Pacifiku

Male, lokalne radio i TV stanice na Kosovu i Metohiji preuzele su ulogu javnih servisa i problem izolovanosti rešile udruživanjem

Pored finansijskih problema koji su zajednički imenitelj gotovo svih medija u Srbiji, novinari na Kosovu i Metohiji imaju i dodatnih briga – svakodnevno strahuju za život i bore se protiv diskriminacije. Samo prošle godine, kako ističe predsednik Udruženja novinara Srbije na Kosovu i Metohiji Budimir Ničić, zabeleženo je 33 napada na medijske radnike – sedmoro njih su bili Srbi, a 26 Albanci.

– Nijedan napadač nije podvrgnut sudskom procesu, čak ni onda kada smo imali fotografije i snimke huligana. Kada je napadnuto četvoro naših kolega na protestu pokreta „Samoopredeljenje”’ imali smo snimke na kojima se jasno vide lica napadača, ali se na tome završilo – ističe Ničić.

U južnoj srpskoj pokrajni postoji više od 30 medija. Najbrojnije su radio-stanice – ima ih 25, tu je još i šest televizija i nekoliko portala. Od štampanih medija na srpskom jeziku izlazi samo nedeljnik „Jedinstvo”. Redakcije su male, broje od pet do 15 ljudi, pa novinar često nije samo novinar, već i snimatelj, montažer, lektor…

Kako nijedan medij ne pokriva čitavu teritoriju KiM, ove male, lokalne radio i TV stanice preuzele su ulogu javnih servisa i problem izolovanosti rešile udruživanjem. Još 2003. godine pet radio-stanica stvorilo je KOSMA mrežu. Radio Goraždevac, Radio Klokot, Kontakt plus iz Kosovske Mitrovice, Radio KiM iz Čaglavice, Herc iz Štrpca, Puls iz Šilova zajedno emituju Dnevnik Kosma. Iz istih razloga, šest godina kasnije nastala je i Nezavisna TV mreža, koju čine televizije Puls iz Šilova, TV Mir iz Leposavića, Most iz Zvečana, Herc iz Štrpca i produkcija Nju pres iz Čaglavice. Na svim ovim televizijama prikazuje se emisija Kosmet info, a između sebe razmenjuju emisije i priloge.

Član uprave Udruženja novinara Srbije (UNS) Živojin Rakočević podseća da je, kada je nastajao nezavisni TV kanal, pomoć stigla i od stranog stručnjaka koji je primetio da je pet televizija povezano na sličan način kako je on to uradio sa ostrvima na Pacifiku.

Novinari sa Kosmeta nedavno su upozoravali da im je onemogućeno izveštavanje sa brojnih događaja jer im nije obezbeđen prevod na srpski jezik. Tako je bilo početkom jula, na primer, kada prilikom ceremonije potpisivanja Memoranduma o razumevanju u Narodnoj biblioteci u Prištini između MONT-a i Ambasade SAD nije bilo prevoda na srpski. U zvaničnom saopštenju UNS-a i Društva novinara Kosova i Metohije tada je istaknuto da se takvim postupanjem krši ustavna obaveza o ravnopravnoj upotrebi službenih jezika na Kosovu, ali i da se ugrožava pravo na informisanje. Uprkos apelima, ništa se nije promenilo. Ničić dodaje da prevoda nema ni na konferencijama za medije koje organizuje vlada.

Pritiska ih i problem sa kojim se suočavaju njihove kolege u drugim delovima Srbije: nedostatak novca. Srpski mediji na Kosovu učestvuju na konkursima koje raspisuje Ministarstvo kulture i informisanja, ali kako kaže Ničić, suma koju tako dobiju nije dovoljna za opstanak. Ove godine ministarstvo je izdvojilo osam miliona dinara za elektronske medije čije je sedište na Kosovu i Metohiji, što je za tri miliona više nego 2015. Tako je šesnaest radio i TV stanica dobilo između 400.000 i 800.000 dinara. Takođe, mediji okupljeni oko mreže Most (televizije Most i Puls, radio-stanice Gračanica i Kosovska Mitrovica) finansiraju se iz budžeta Srbije.

Međutim, sudbina ovih medija, kako upozorava Budimir Ničić, pre svega zavisi od donacija. Osim činjenice da je sve manje zainteresovanih za medije, donatori novac sve češće usmeravaju na sever Kosova. Prihoda od reklama gotovo da nema.

– Oglašavanje, kao i srpska privreda, ovde ne postoje. A Albanci ne žele da se reklamiraju u našim medijima. Nekoliko puta smo i razgovarali sa privrednicima i uvek su nam davali isto objašnjenje: ja bih, ali ne želim da budem prvi. Ne žele da im neko od Albanaca, kada vide da se reklamiraju na srpskoj televiziji, zapali kuću, prodavnicu – objašnjava Ničić.

Srbi sa Kosova i Metohije u okviru Javnog servisa imaju i svoj kanal, RTK 2. Međutim, Ničić upozorava da je to daleko od onog što Srbima pripada prema Ahtisarijevom planu i ustavu Kosova.

– Trebalo je da dobijemo frekvenciju i da to bude potpuno nezavisna televizija. Međutim, dobili smo jedan kanal u okviru njihovog Javnog servisa koji postoji samo u kablovskom sistemu. Na čelu tog programa sada jeste Srbin, ali oni nemaju sopstveni upravni odbor, pa formalnopravno Albanci mogu da postave nekog iz svojih redova. Dakle, RTK 2 nije nezavisan ni u jednom smislu, ni u izboru rukovodstva, ni u uređivačkoj politici, a čak njegov program se ne vidi ni na severu Kosova – objašnjava Ničić.

RTK2 izdržava se iz kosovskog budžeta. Od ukupne sume koja se izdvaja za ovaj javni servis tek 10 odsto (oko 1. 200.000 evra) odvoji se za srpski kanal i njegovih 90 zaposlenih.

Spomen-ploča novinarima rušena četiri puta

Spomen-ploča koju su Udruženje novinara Srbije i Udruženje novinara na Kosovu postavili u blizini Orahovca u znak sećanja na nestale srpske novinare Đuru Slavuja i Ranka Perenića rušena je četiri puta. Dvojica novinara Radio Prištine oteti su 21. avgusta 1998. godine na putu Velika Hoča – Zočište.

Kada je u maju ove godine poslednji put srušena spomen-ploča, ova novinarska udruženja zatražila su od međunarodnih i kosovskih institucija da otkriju vandale. Slavuj i Perenić su među sedam novinara i medijskih radnika iz spiska ubijenih i nestalih na Kosovu i Metohiji od 1998. godine. Osim njih, kao ubijeni ili nestali vode se i Ljubomir Knežević, Aleksandar Simović, Marjan Melonaši, Momir Stokuća i Mile Buljević.

 Foto: Politika