Mediji po vlast opasniji od opozicije?

Vodi se užasna kampanja protiv premijera i vlade, ukazuje Nebojša Stefanović, a Boris Tadić se žali da vlada orkestrira medijima

Bojan Pajtić je, izgleda, u zapećku – neki mediji su sada glavni protivnik vlade, Aleksandra Vučića i naprednjaka. Ministar policije i potpredsednik SNS-a Nebojša Stefanović je sa udarnog mesta, preksinoć u Dnevniku 2 RTS-a, poručio da televizija N-1 i dnevni listovi „Kurir“ i „Danas” vode „užasnu kampanju” protiv premijera i vlade. Svi se, dodaje, „prave nevešti”, ne želeći to da prepoznaju.

„N-1 napravi prilog, ‘Kurir’ je tu da ga prenese”, dopunio ga je juče ministar rada i lider Pokreta socijalista Aleksandar Vulin objašnjavajući kako to funkcioniše. Isto je u jučerašnjem broju zaključio list „Informer”, dodajući još da je bivši šef CIA general Dejvid Petreus, „koji preko investicionog fonda KKR kontroliše rad kablovskog distributera SBB, televiziju N-1 i na desetine drugih medija”, naredio „frontalni udar” na Vučića i SNS.

I političari s druge, opozicione strane nisu zadovoljni nekim medijima. Kritikujući ekonomsku politiku vlade, juče je Boris Tadić, lider Socijaldemokratske stranke, u intervjuu Beti naveo, između ostalog, da „vlada uz orkestraciju režimskih medija svedoči o tome kako postiže neverovatne uspehe”.

Nezavisno udruženje novinara Srbije je reagovalo zbog ministra Stefanovića, ocenjujući da optužbe vlasti na račun medija predstavljaju pritisak i pozivajući predstavnike vlasti i političkih partija da na informacije koje mediji prenose ne reaguju optužbama, nego iznošenjem drugačijih i ubedljivijih činjenica i stavova.

Da li su ipak premijer i njegovi najbliži saradnici u pravu kada se žale zbog medijske „harange”?I da li su to mediji postali opasniji po Vučića od opozicije? Ove, za koju lider Socijalističke partije Srbije i šef diplomatije Ivica Dačić kaže da je „jedna od najneodgovornijih, najnesposobnijih i najslabijih u srpskoj istoriji, kako novijoj, tako i daljoj”.

„Za političare je pametnije da ne ocenjuju rad medija, pogotovo ne da ih kvalifikuju. Nadam se da je Nebojša Stefanović govorio kao funkcioner stranke, a ne kao ministar unutrašnjih poslova. Ovo kažem zato što stranački funkcioner ima pravo na svoje mišljenje kao i svaki drugi građanin i za ono što izgovori snosi odgovornost”, kaže Nebojša Krstić, marketinški stručnjak, bivši savetnik za medije Borisa Tadića.

Kako dodaje, zanimljivo je da je, istog dana kada je Stefanović izrekao svoj stav, premijer bio gost u jednom od medija koji je apostrofiran, na N-1, u odličnoj emisiji u kojoj je zajedno sa Bakirom Izetbegovićem odgovarao na seriju veoma teških i kompleksnih pitanja. „Pretpostavljam da je Vučić time dao svoj jasan stav o tome da medije ne deli na način na koji to čine stranački funkcioneri”, kaže Krstić.

Nenad Prokić, dramaturg, jedan od osnivača Liberalno-demokratske partije, ocenjuje da ako novine u Srbiji, ali i u svetu, vode harangu protiv nekog političara – to znači da je neko drugi približno isto moćan a često i moćniji, to izdejstvovao.

„Ne primaju glavni urednici i direktori desetine hiljada evra zbog lepih očiju. Toliko smo već naučili. Smisao javnog mišljenja koje proizvodi štampa je da javnost učini nesposobnom da sudi. A javnost ili sudi ili uopšte ne postoji. Pošto u Srbiji nema opozicije, harangu u novinama protiv nekog u vlasti može da izdejstvuje samo neko ko je i sam u vlasti”, smatra Prokić i poručuje: „Neka se malo preispitaju, dakle, iznutra ko im to ‘harangira’”.

Navodeći da je svaka vlast u Srbiji istrulila iznutra, on kaže da ni sada neće biti drugačije.

„Ukratko: vlast nam nije više onako kompaktna kako se činilo da je bila. Previše je razočaranih unutar vlasti, naravno ne zbog toga što Srbiji nije bolje, već zato što misle da su uskraćeni za svoj deo kolača”, ističe Prokić.

Politički analitičar Dragomir Anđelković krivce za kampanju protiv vlasti nalazi van vlasti i van Srbije. Tu se, izgleda, slaže sa ministrima Vulinom i Stefanovićem, koji motive za napade vide u nezadovoljstvu nekih međunarodnih krugova, kako kažu, izbalansiranom i nezavisnom spoljnom politikom Srbije.

„Zapad je još protiv Miloševića gradio čitav sistem medija koji služi ne za borbu za demokratiju, nego za zapadne interese. I mnogi od tih medija se aktiviraju kad su zapadni interesi pogođeni. Sada se napadi aktiviraju zbog njegove posete Moskvi. Zato mislim da nije neosnovana tvrdnja vlasti da postoji jedan medijski kompleks, ali treba reći do kraja – taj medijski kompleks je direktno pod kontrolom vodećih zapadnih centara, od Vašingtona pa nadalje. Paradoksalno je što te zemlje koje koriste svoj propagandni mehanizam da se mešaju u našu politiku mi smatramo prijateljskim”, kaže Anđelković.

Kad govori o napadima na Vučića i njegov kabinet, vlast misli na aktuelne medijske navode o poslovima Siniše Malog, aferu „Prisluškivanje” (Udovički–Pajtić–Petrović), kao i druge slične priče koje su dospele u javnost a tiču se pojedinaca bliskih premijeru. Da li ih zbog toga Vučić odmah javno uzima u zaštitu? I da li je takav manir politički koristan na duži rok?

Anđelković kaže da je Vučićev rejting tako veliki da on može da podnese napade čak i na njegove stranačke kolege. Zato nastoji da ih zaštiti, što verovatno znači da je siguran da nisu krivi za ono za šta ih napadaju.

„Ali, kako god bilo, Vučić preuzima odgovornost i za njih ako se sutra pokaže da njegova procena nije bila tačna”, naglašava on.

Govoreći o ovoj temi, Nebojša Krstić kaže da je neophodno da državni organi reaguju efikasnije tako što bi svaku aferu ispitali i građanima dali punu istinu i kako bi se sa nivoa trača afere prevele u pravne okvire. On dodaje da bi i mediji morali da budu odgovorniji jer nas iskustvo uči kako su mnoge medijske afere u stvari bile izmišljotina.

„Mislim da je u medijima premnogo optužbi upućenih na relaciji vlast–mediji, ali i između samih medija. Takođe, i sa opozicione strane pojavljuju se ideje da treba uvesti nekakve ‘licence’ za novinare. U takvoj kakofoniji teško građanin može da zauzme jasan i ispravan stav”, navodi Krstić.

 Foto: Fonet