„Medijski eho zločina – novi generator agresije“

Način na koji mediji posle strašnih zločina plasiraju informacije predstavljaju novu traumu i novi generator za slične radnje, kaže Slavica Đukić Dejanović

Direktorka klinike „Laza Lazarević“ je u Kažiprstu ukazala na činjenicu da je to kako mediji u Srbiji izveštavaju o nesrećama „učionica kako ne treba raditi“.

„Svi ti suvišni detalji koji izazivaju mučninu kod prosečnog čoveka, a degradaciju kod porodica žrtava su primer kako ne treba raditi“, kaže Slavica Đukić Dejanović.

Funkcionerka SPS i neuropsihijatar je u Kažiprstu rekla da bi stručnjaci trebalo da se uključe u rad medija.

„Psiholozi, kriminolozi i svi koji bi mogli da procene kakav će eho imati takvo izveštavanje medija bi trebalo da se uključe i da zajedno sa medijima odrede šta bi trebalo pružiti građanima kako bi bili informisani, a šta nikako ne bi smelo da se koristi kao neka pikanterija koja bi podigla tiraž“, kaže Slavica Đukić Dejanović.

Kako je rekla, način na koji se detalji plasiraju, pa čak i same činjenice vezane za slučaj koje se nađu u medijima, mogu biti izuzetno nepovoljne za ličnosti koje imaju problem sa agresijom.

„Postoji identifikacija sa agresorom, koja se događa kod ljudi sa sličnim karakteristikama. Zato je važno kako mediji izveštavaju, jer to izveštavanje može da dovede do novih događaja po istom šablonu. Mi moramo da budemo objektivno desenzibiliasni, moramo da radimo na prihvatalju realnosti, ma kako ona strašna bila, ali moramo da znamo da je ovakvo izveštavanje nova trauma“, rekla je ona.

Gošća Kažiprsta je istakla i da izveštavanje utiče na širu sliku, pa i na način na koji društvo tretira porodično nasilje.

„Uvek imamo neuporedivo više razumevanja za počinioca nego za žrtvu. Strašno je i to što kulturološki i dalje postoji ‘šta je tražila to je dobila’, a strašno je što moja branša ne doživljava kao obavezu da radimo na prevenciji nasilja“, navela je Slavica Đukić Dejanović.

Kako je navela, problem ne može da reši samo jedna struka i jedan resor, već je potrebno učešće svih društvenih činilaca.

„Prevencija i identifikacija takvih ljudi je zadatak broj jedan za sredinu – neophodno je bolje povezivanje policije, socijalnih službi, porodice, duhovnika, okruženja“, rekla je ona.

Takođe, rekla je i da „oružje nose i imaju oni koji su spremni da ga jednom upotrebe“, a navela je da i signal za upozorenje kada je osoba ekstremno pozitivna.

„Kada je neko ‘dobar komšija’, ‘dobar rođak’, ‘miran i tih’, čak i u situacijama koje podrazumevaju neki stepen agresije, to je signal“, navodi ona.

Prilog televizije B92 pogledajte ovde.