MON DIEU! Francuski „Veniti fer“ o „Parovima“: Najveći treš-rijaliti na svetu u režiji „velikog srpskog intelektualca“

Oni su užasni, prljavi, besramni i fasciniraju čitavu Srbiju! Tvorac nepodnošljivog treš rijalitija je Milomir Marić, niko drugi do jedan od najistaknutijih intelektualaca u zemlji

Ovako u uvodnim redovima svoje analize domaćeg rijaliti-šoua “Parovi” piše Konstans Dovernj, novinarka istaknutog “Veniti fera”.

Glavne scene programa, piše autorka, odvijaju se u velikom dnevnom boravku bez prozora, osvetljenog neonskim lampama i opremljenog rokoko nameštajem, uz prašnjave slike i izmučene persijske tepihe.

„U jednom trenutku, jedan od učesnika poput huligana hvata svoju ženu za kosu i kreće da je guši dok desetak učesnika mirno sedi za dugačkim trpezarijskim stolom nastavljajući razgovor kao da se ništa ne događa.

Nekoliko metara dalje, kamera tiho nastavlja da snima čoveka koji uporno udara glavu svoje žene o zid, bez ustupaka prikazivanja scena nasilja u porodici. Ovo je jul mesec 2016, i potpuno mirno ovakve scene emituju se uživo na ekranima srpske televizije“, piše Dovernj.

Dobrodošli u „Parove“, jednu od najpopularnijih emisija na Balkanu koja se emitovala 18 od 24 sata dnevno na televiziji „Hepi“, nastavlja novinarka. Pratimo desetak kandidata zaključanih u pripremljeni stan. Među njima su bivše televizijske zvezde, prostitutke u potrazi za slavom, pevači u povratku, kriminalci, dileri droge i mafijaški menadžeri pušteni iz zatvora, pa čak i Vojislav Šešelj, predsedik Srpske radikalne stranke i Srbin optužen za ratne zločine, nabraja francuska novinarka. Muškarci su uglavnom stariji i imaju slabost prema uskim majicama, dok su žene mlađe i obučene kao ambasadorke Seksodroma sa obaveznim plesom u krilu. Svi su se nasilno tukli i po nekoliko puta dnevno.

A priori, „Parovi“ ispunjavaju univerzalna pravila rijaliti programa: Grupa od desetak ljudi spava u istoj prostoriji i pokušava da prevari dosadu naletima psihodrame, maskenbala i plesnih sesija naspram ogledala (rasprave o Kjerkegoru su ređe). Obim estetske hirurgije i nesrećnih plemenskih tetovaža dobar je pokazatelj dugovečnosti na ekranima, piše čuveni francuski list.

Ipak, glavna razlika je vremenski redosled: program nikad ne prestaje! Tako se jedan od kandidata zaglavio u toj igri duže od godinu dana. U ugovoru koji učesnici potpišu ne stoji krajnji datum. Da bi proizvoljno napustili prostorije i emisiju, takmičari imaju samo jednu opciju: da raskinu ugovor i plate 20.000 evra. U jednoj državi, u kojoj prosečna plata ne prelazi 400 evra, takva suma je van svakog domašaja, primećuje Dovernj. Druga solucija je – beg.

Kako autorka dalje piše, u poznatoj kući boravio je i Željko, Francuz srpskog porekla, koji je tokom šest meseci redovno ponižavan, prebijan od strane ostalih kandidata, bio izolovan po nekoliko dana u prostoriji bez dušeka, a bežao je i od žene koja je pokušavala da ga napadne viljuškom. U strahu za život, Željko je jedno veče obio bravu izolacione sobe i pobegao preko krovova TV stanice da bi kasnije otišao u inostranstvo.

Za francuske televizije Željko je prepričavao svoje muke – psihičke torture kandidata (neprirodno svetlo i obaveza da ostanu na nogama od 10 ujutro do 4 sata iza ponoći, neonsko osvetljenje 24 sata dnevno, finansijsko ucenjivanje). On je opisao i oklevanje da napadne čitav lanac u vlasništvu „moćnog oligarha bliskog režimu, koji bi mogao ugroziti njegov život“.

Stvarnost je malo komplikovanija. Čovek koji stoji iza čitave emisije je Milomir Marić. U jednom francuskom dokumentarcu „66 minuta“ pojavljuje se preplanuli opušteni čovek, košulje raskopčane oko vrata… Bernard Enri Levi (francuski filozof i pisac prim. aut.) istočne Evrope, kako ga je opisala novinarka „Veniti fera“, u svojoj emisiji pozdravlja eskalaciju nasilja, i nalaže da kamere s blicom snimaju svaku raspravu i tuču kandidata jer je to „dobro za nas“.

„Iza ove niskobudžetne lekcije marketniga, Marić dobro prikriva svoju igru. Štaviše, čini da zaboravimo sve one godine političkog novinarstva osamdesetih godina“, piše u tekstu.

Opijen novim žurnalizmom Trumana Kapota, Milomir Marić uvučen u kandže organizovanog kriminala Srbije i komunističke elite osamdesetih godina, objavljuje bestseler „Deca komunizma“, kao kompilaciju intervjua, i postaje uvaženi gost na Jejlu, Harvardu i Prinstonu. Po povratku u Beograd kasnih devedesetih godina vodio je pregršt magazina i TV kanala pre nego što je sleteo na „Hepi“, gde je i počelo emtovanje „Parova”, u početku sa inteligentnijim kandidatima, ljubaznijim i sposobnijim da održe razgovor bez vređanja. Kako se publika nije odazvala, repertoar je zamenjen talogom čovečanstva, piše u autorskom članku.

– Shvatate da je Milomir veoma obrazovan čovek sa ogromnom mrežom. Moramo shvatiti da su većina tih novinara koji su se borili u ime demokratije, danas obeshrabreni u iskušenju od nihilizma. Milomir Marić je iskoristio trenutnu političku situaciju za prerušenu propagandu u cilju da skrene pažnju javnosti sa svojih interesa pomoću seksa, grudi, voajerizma, vulgarnosti i povremenog nasilja – citirila je novinarka opis sa „Redita“.

Transformišući se u ultra-treš farsu, program je ubrzo postao predmet nacionalnog negodovanja. „Parovi“ su uprkos tome postali najgledaniji TV šou u zemlji. Najviše iznenađuje da su najverniji pratioci ovog programa stariji građani.

– Moji baba i deda do ponoći gledaju ovu emisiju, pitajući se kakvi moroni mogu da gledaju ovakav program. To je briljantno i glupo. Zato mislim da je Milomir Marić najveći srpski mađioničar u 21. veku – navodi novinarkin izvor.

„Međutim, Srbija nije postala orvelovsko društvo čiji su subjekti 24 sata dnevno i sedam dana nedeljno hipnotisani pred televizorom. U jeku leta 2015. godine, više od 100.000 ljudi potpisalo je peticiju koja osuđuje i zahteva ukidanje „rijaliti programa koji scenama eksplicitnog nasilja i seksa trivijalizuju srpsko društvo“. Svakoga dana možemo da pratimo četiri rijalitija na srpskoj televiziji (uključujući i „Farmu“, na kojoj je bio i osuđivani kriminalac koji je dobio dozvolu da izađe iz zatvora kako bi učestvovao u rijalitiju). Zvanični kritičar peticije? Marić, naravno. Dok je srpski RRA upadljiv po svojoj nemoći, „intelektualac“ je našao sledeći izlaz iz te situacije:

‘Rijaliti programi su ogledalo Srbije. Oni koji misle da mogu da menjaju Srbiju zabranom rijalitija su megalomanijaci. Čak i da se ovi programi uklone sa ekrana, Srbija će ostati ista. Neće postati kultivisanija, razvijenija i ljubaznija’, rekao je Marić.

Deklaracija nihilizma koja se graniči sa evropskim populizmom“, zaključuje novinarka na kraju članka.