Može li SBB da preuzme IKOM

Komisija za zaštitu konkurencije će o ovom slučaju odlučivati u ispitnom postupku po službenoj dužnosti koji traje najduže četiri meseca. -Šta sve (ne) može SBB

Komisija za zaštitu konkurencije će o slučaju SBB-a koji je nedavno prijavio koncentraciju, s namerom preuzimanja kablovskog operatera IKOM, odlučivati u ispitnom postupku po službenoj dužnosti, saznaje „Politika”. To znači da će rešenje biti doneto najkasnije za četiri meseca, umesto u skraćenom postupku od 30 dana od podnošenja prijave. Naime, ovaj predmet je trenutno u obradi, a od SBB-a je već zatražena dodatna dokumentacija.

– Očekujemo da ta dokumentacija stigne do 1. oktobra. Relevantno tržište je pre svega Beograd, gde je IKOM najviše prisutan, ali i Srbija. Naš zadatak je da kupcima ponudimo mogućnost izbora i cenovnog i dobavljača. Mi smo tu da svojim rešenjem naložimo mere, da kupac ima što veći izbor, što kvalitetniji proizvod i što nižu cenu – rekao je Miloje Obradović, predsednik Komisije za zaštitu konkurencije posle Međunarodne konferencije Regionalnog centra OECD za zaštitu konkurencije koja je održana u Beogradu.

Na pitanje da li je u ovom predmetu presudan tržišni udeo, koji prema podacima Ratela, iznosi u slučaju SBB 47 odsto (prema broju pretplatnika i distribuciji medijskih sadržaja) i koliko se u postupku uzima činjenica da su telekomunikacije delatnost sa velikim ulaganjima i visokim fiksnim troškovima, Obradović je rekao da se gleda granica od 40 odsto, ali da je važno i relevantno tržište. On je podsetio da neki učesnik na tržištu može da ima i mnogo veći tržišni udeo od granice koja se posmatra, ali da je komisija tu da naloži mere koje bi tog učesnika na tržištu onemogućile da zloupotrebi taj dominantan položaj.

Srpska kablovska mreža SBB je, da podsetimo, potpisala ugovor o kupovini 100 odsto udela u kompaniji IKOM i odmah potom Komisiji za zaštitu konkurencije podnela zahtev za koncentraciju. Iako je ukrupnjavanje na tržištu telekomunikacija i među kablovskim operaterima uobičajeno i kako su saopštili iz SBB-a, „trend u celom svetu”, ovaj postupak je u domaćoj javnosti odjeknuo malo jače. Verovatno i zbog činjenice da je SBB od 2013. godine u vlasništvu Američkog investicionog fonda KKR na čijem čelu je Dejvid Petreus. Spekuliše se da iza ovog fonda stoji Džordž Soroš. SBB je, inače, deo regionalne „Junajted grupe” koja posluje u šest zemalja bivše Jugoslavije, a u njenom sastavu nalaze se još i vodeći telekomunikacioni operateri – „Telemah” u Sloveniji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, operater satelitske televizije „Total TV”, „Net TV plus”, vodeći provajder telekomunikacionih servisa putem javnog interneta. Deo ove grupe je „Junajted medija”, koju čine najgledaniji sportski, filmski, dečiji i drugi kanali u regionu kao što su: Sport klub, Sinemanija, Ultra, Mini-ultra, Lov i ribolov, N1 i Grand.

Ikom je, sa druge strane, na tržištu Srbije prisutan 17 godina. Jedan je od vodećih kablovskih operatera u Srbiji i osim osnovnog i digitalnog paketa kablovske televizije nudi i kablovski internet i fiksni telefon. Prema podacima APR-a suvlasnici IKOM-a su tri kompanije sa Kipra.

Šta sve (ne) može SBB

Vest da kablovski operator SBB kupuje IKOM mnogi građani propratili su pitanjem da li će se jačanje njihovog dominantnog položaja odraziti na cene usluga. Osim zabrinutosti kućni budžet, korisnike zanima i da li ovaj kablovski operator može da kontroliše 51 odsto daljinskih upravljača u Srbiji? Polemiku u javnosti podgrejava činjenica da je SBB u američkim vlasništvu. Naime, od 2013. godine deo je američkog investicionog fonda KKR, na čijem čelu je nekadašnji šef CIA Dejvid Petreus.

Kakva je medijska moć SBB sad kad je ovladao srpskim kablom? Prostora za brigu nema, ako je suditi prema Zakonu o elektronskim komunikacijama. Ovaj akt jasno zabranjuje favorizovanje jednog kanala na uštrb drugog, kao i narušavanja medijskog pluralizma. Zato je teško zamisliti da će programska ponuda biti po ukusu američke administracije i nekada prvog čoveka obaveštajne službe.

– Operatori su dužni da prenose kanale javnih servisa. Takođe Ratel može da na zahtev REM, odredi operatora koji je u obavezi da prenosi jedan ili više kanala na svim nivoima – od nacionalnog, pokrajinskog, regionalnog do lokalnog. Ratel je taj koji određuje listu takvih kanala kad značajan broj građana koristi mrežu određenog operatora kao jedini ili prvenstveni način gledanja medijskih sadržaja, kao i kad je to u interesu javnosti. Međutim, kad je reč o lokalnim televizijama koje imaju skromnu gledanost ne postoji način da se kablovski operator natera da ih uvrsti u ponudu jer ne postoji ekonomska logika – objašnjava advokat za medijsko pravo Slobodan Kremenjak i dodaje da je „manji problem šta privatnik pušta kroz žicu a mnogo veći kad se 26 kanala pojavi na državnoj frekvenciji”.

Kremenjak time podseća na događaje protekle nedelje kad je RTS saopštio da su kanali sa dozvolom za kablovsko emitovanje iz sistema Antena plus, inače u vlasništvu „Telekoma” i JP Emisiona tehnika i veze, na nezakonit način postali dostupni i onima koji program „hvataju” preko sobne antene.

Ipak, za profesora Univerziteta umetnosti Aleksandra Luja Todorovića ova oblast nije dovoljno zakonski regulisana – operatori su prepušteni tržištu, a korisnici samovolji onih koji upravljaju kablovskim mrežama.

– Recimo, ukoliko ostanete bez slike nekoliko dana krivicom operatora, nema načina da tražite da vam umanje račun. Ukoliko ste potpisali ugovor za određene kanale, a kasnije se ta ponuda izmeni nemate mogućnosti da promenite operatora – objašnjava Todorović i ističe da je jedan od problema činjenica da je distributerima dozvoljeno da imaju svoje televizije. Istovremeno štampanim medijima je, pod izgovorom zaštite konkurencije, zabranjeno da imaju svoje kioske.

– Takvim zakonskim rešenjem kablovski operatori su u povlašćenom položaju, pa su postali i redakcija, i štamparija, i kiosk – dodaje dr Todorović.

Ono što je prepušteno na volju operatora je – numeracija. Kako „Politika” saznaje, Regulatorno telo za elektronske medije (REM) iako je to po zakonu u obavezi, nikada nije doneo pravilnik o numeraciji kanala. Postoje samo usmeni dogovori REM sa operaterima, po kojem javnim servisima pripadaju manji brojevi u odnosu na nacionalne televizije.

V. M. A.