Nacrt zakona o oglašavanju: Političarima je dozvoljeno sve

Javna rasprava o nacrtu novog zakona o oglašavanju održana je početkom godine, ali se ne zna kada će taj zakon biti donet. Imajući u vidu komentare na nacrt, izgleda da je bolje da on u ovoj verziji nikada i ne dođe do Skupštine

Paket medijskih zakona, koji je usvojen prošle godine, ni na koji način nije pokušao da uredi oblast oglašavanja, što je najznačajniji mehanizam političkog i komercijalnog pritiska na medije u Srbiji. Kad god biste nekom od odgovornih ukazali na tu činjenicu, odgovor je bio isti: To će regulisati novi zakon o oglašavanju na kojem upravo radi Ministarstvo trgovine.

Javna rasprava o nacrtu novog zakona o oglašavanju održana je početkom ove godine, ali se i dalje ne zna kada će taj zakon biti donet. U Ministarstvu trgovine kažu da mesecima čekaju mišljenje Evropske komisije, a bez toga ne mogu dalje. Uz to, imajući u vidu komentare na nacrt koji su dati tokom javne rasprave, deluje da je u interesu javnosti da on u ovoj verziji nikada i ne dođe do Skupštine.

Prema postojećem Zakonu o oglašavanju, koji je donet 2005. godine, oglašivač je „pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice čije poslovno ime, ličnost, aktivnost, proizvod ili uslugu preporučuje oglasna poruka”. Po novom predlogu, zakon bi se odnosio samo na profesionalne trgovce i njihove komercijalne delatnosti.

Po novome, oglašivač „ima svojstvo trgovca”, odnosno „obavlja profesionalnu ili poslovnu delatnost prodaje robe i usluga, nepokretnosti, prava i obaveza”, a oglašavanje je „predstavljanje u bilo kom obliku u vezi sa trgovinom, odnosno profesionalnom ili poslovnom delatnošću”.

Ovime je, praktično, svako oglašavanje sem trgovačkog ostalo van domašaja ovog zakona, što ne bi bio problem da su druge vrste oglašavanja uređene na nekom drugom mestu u pravnom sistemu Srbije, ali – nisu, osim što se u pojedinim odredbama drugih zakona oglašavanje pominje (ali ne i uređuje).

Rupa u zakonu

Nacrt novog zakona eksplicitno navodi na šta se njegove odredbe ne odnose: na objavljivanje poruka lične prirode, na javno obaveštavanje koje vrše državni organi, odnosno drugi nosioci javne vlasti, na izborne kampanje i druge promotivne aktivnosti političkih organizacija, na javno obaveštavanje udruženja, sindikata i drugih pravnih lica, koje nisu komercijalne prirode, kao i informisanje javnosti o aktivnostima društveno odgovornog poslovanja.

Početkom februara, organizacija Transparentnost Srbija objavila je komentare na ovaj nacrt, jasno ukazavši da je neophodno da pojedina načela, kojima bi bilo uređeno komercijalno oglašavanje, važe i  kod oglašavanja državnih organa i kod političkog oglašavanja.

„Ukoliko Ministarstvo smatra da bi samo komercijalno oglašavanje trebalo urediti ovim zakonom, onda bi trebalo izmeniti i sam naziv zakona, npr. ‘Zakon o trgovinskom i poslovnom oglašavanju’ ili nešto tome slično. Tako bi postalo vidljivo da nisu svi oblici oglašavanja uređeni i da je potrebna dodatna intervencija zakonodavca”, pisala je tada Transparentnost Srbija, dodajući:

Svako oglašavanje sem trgovačkog ostalo je van domašaja zakona, što ne bi bio problem da su druge vrste oglašavanja uređene na nekom drugom mestu, ali – nisu, osim što se u pojedinim odredbama drugih zakona oglašavanje pominje (ali ne i uređuje)

„Izuzimanje pojedinih vidova oglašavanja iz obuhvata ovog zakona značilo bi (argumentum a contrario) da oglasne poruke državnih organa i političkih subjekata mogu, na primer, ‘izazivati mržnju ili netoleranciju’, ‘zloupotrebljavati odnos zavisnosti, nedostatak iskustva ili sujeverje primalaca poruke’, da mogu biti ‘nepristojne’, ili da se njima sme preporučivati proizvodnja i promet robe i pružanje usluga koji su zabranjeni zakonom, podsticanje diskriminacije, izazivanje straha i agresivnosti kod maloletnika, itd.”

Istini za volju, u prelaznim i završnim odredbama nacrta novog zakona piše da početkom njegove primene prestaje da važi postojeći Zakon o oglašavanju – izuzev članova 86 i 87, koji upravo govore o oglašavanju državnih organa i političkih organizacija.

Po tim članovima, državni organi i organizacije, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave „mogu da oglašavaju aktivnosti i mere koje su od značaja za građane, za većinu građana, ili za manjinsku društvenu grupu”, što se naročito odnosi na izbore, referendum, opštu opasnost, humanitarnu akciju, poziv za pomoć, konkurs i upis đaka i studenata… (član 86).

Sledeći član govori o oglašavanju političkih organizacija i određuje da je njihovo oglašavanje i oglašavanje na glasačkom mestu uređeno Zakonom o izboru narodnih poslanika.

Na ovaj način, u dva različita člana istog nacrta zakona govori se, najpre, da se ovaj zakon ne odnosi na političko oglašavanje i oglašavanje državnih organa (član 2), a potom se prepoznaje njihovo postojanje i ostavljaju se odredbe koje o njima govore.

Čemu služi sednica Vlade?

„Političke stranke se oglašavaju, to je tačno, ali one nemaju profesionalnu poslovnu delatnost, i to nije predmet ovog zakona. Političke stranke ne prodaju nikakvu robu, niti usluge. One prodaju ideju, ako uopšte išta prodaju. Bolje je reći da prezentuju ideju. Mi smatramo da je Zakon o političkim strankama mesto gde bi ta oblast trebalo da se to uredi, ili neki drugi propisi, mada, naravno, Vlada o tome odlučuje”, kaže za Cenzolovku Dušica Đorđević iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, koje je sačinilo nacrt novog zakona.

„Izuzimanje pojedinih vidova oglašavanja iz ovog zakona značilo bi da oglasne poruke državnih organa i političkih subjekata smeju, na primer, ‘izazivati mržnju ili netoleranciju’, ‘zloupotrebljavati odnos zavisnosti, nedostatak iskustva ili sujeverje primalaca poruke’, ili da se njima sme preporučivati proizvodnja i promet robe i usluga koji su zabranjeni zakonom”, kaže se u komentarima Transparentnosti Srbija

Dušica Đorđević kaže da ni obaveštenja koja objavljuju državni organi nisu oglašavanje, to je javna objava u javnom interesu – na primer, oni daju obaveštenja o poplavama.

„Mi smo zato u članu 2 i napisali na šta se ovaj zakon ne odnosi, da se ne bi postavljalo pitanje oko toga. A ona dva člana smo ostavili u prelaznim i završnim odredbama zato što oni postoje u važećem zakonu. Ti članovi ništa posebno ne uređuju, niti imaju bilo kakvu vrstu sankcije. Tu oblast stvarno treba detaljno urediti, ja se slažem, ali ovo nije mesto za to. Na kraju krajeva, ni ovo ministarstvo, po Zakonu o ministarstvima, nema nadležnost i mandat da te stvari rešava. Mi nismo nadležni za političke stranke i državne organe. Dakle, nismo hteli ta dva člana da izbacimo, jer, generalno, o tome nema ničega na drugim mestima”, kaže naša sagovornica.

Međutim, Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, kaže za Cenzolovku da to što jedno ministarstvo nije nadležno za političko oglašavanje nije razlog da cela oblast ostane neuređena.

„To samo znači da bi u pripremu tog zakona trebalo možda uključiti i neka druga ministarstva. Ta materija može da bude uređena Zakonom o oglašavanju, a može da bude i na raznim mestima – na primer, deo može da bude u Zakonu o javnim nabavkama, deo u Zakonu o izboru narodnih poslanika – svejedno je gde su, bitno je da imamo te norme, a problem je što ih nemamo, odnosno, te koje imamo, nisu dovoljno razrađene i nisu dovoljno dobre, nisu dosledne. Nije rešenje da ministarstva međusobno prebacuju lopticu, nego, pošto su svi oni deo jedne institucije, Vlade Republike Srbije, treba da dođu na sednicu Vlade pa da se dogovore”, kaže Nenadić.

Zabrane ne važe, ako nisi trgovac

Advokat Dušan Stojković, koji je vodio radnu grupu koja je radila na aktuelnom Zakonu o oglašavanju, ide i korak dalje, tvrdeći da bi novi zakon, u obliku u kojem je predstavljen, praktično ukinuo Zakon o oglašavanju za sve koji nisu trgovci, te da bi se iz stanja uređenosti ušlo „u potpunu tamu”.

„Oglašavanje je organizovano ubeđivanje. U najvećem broju slučajeva, to je ubeđivanje da kupimo neki proizvod ili koristimo neku uslugu. Međutim, nas i država ubeđuje u nešto: da je Zlatibor lep, da treba otići u Bajinu Baštu, da je neka kompanija dobra, da pomaže ljudima, deci… Trenutno, Zakon o oglašavanju to ubeđivanje gleda daleko šire od komercijalnog, vašarskog ubeđivanja da kupite nešto ili da se provozate. Novim predlogom zakona i redefinisanjem pojma oglašivača, ubeđivači koji nisu trgovci će nastaviti da to rade – neregulisano”, kaže Stojković.

On dodaje da zakon čak ni za sve trgovce neće uvek važiti, jer i kada nas trgovci ubeđuju u nešto, nije reč o oglasnoj poruci ukoliko to nije direktno vezano za trgovinu.

„To znači da, na primer, možete imati spot o Srbiji, kako ljudi piju rakiju i nazdravljaju i kako je sve to super, a da to ne podleže zabrani oglašavanja alkoholnih pića. Ista stvar je i sa cigaretama. To ne bi bilo zabranjeno, a bilo bi zabranjeno da se oglašava konkretan brend, jer u prvom slučaju to nije trgovina, nego šira društvena promocija. Zabrane neće važiti ako niste trgovac, tako da ćete moći da kažete: ‘Ja nisam trgovac, nisam oglašivač, i taj zakon se na mene ne odnosi’. Zašto onda ja ne bih dao pare nekome ko nije trgovac, ili osnovao netrgovačku firmu i izbegao primenu zakona?”, pita se Stojković.

Na primedbu da onda takav zakon neće moći da prođe Evropsku komisiju, Stojković je jasan:

„Zašto da ne prođe? Oni mogu da kažu da je to samo definisanje, ne može vas Evropska komisija da zaštiti ako vi sami sebe ne štitite. Zašto bi Evropska komisija bila zaštitnik suverene zemlje koja donosi propis?”

Favorizovanje podobnih medija

O oglašavanju državnih organa i političkih partija postoji nekoliko odredaba rasutih u više zakona, poput one u članu 48 pominjanog Zakona o izboru narodnih poslanika, koja govori da „podnosioci izbornih lista imaju pravo da u javnim glasilima obaveštavaju građane o programima i aktivnostima, kao i o predloženim kandidatima”.

Po članu 58 Zakona o javnim nabavkama (koji reguliše postupanje državnih organa i budžetskih korisnika), „naručilac može da objavi poziv za podnošenje ponuda ili prijava i u nekom specijalizovanom listu prema predmetu konkretne javne nabavke”.

„Bez zakonskih ograničenja nema garancija da mediji neće posredno da budu pod političkim pritiskom, a ucene putem oglašavanja mogu postati efikasno ‘sredstvo za disciplinovanje’ neposlušnih medija. Oglašavanje organa javnih vlasti mora da bude sistemski regulisano kako bi se sprečila diskriminacija prenosilaca oglasnih poruka, odnosno favorizovanje ‘podobnih medija’, te posredni uticaj na njihovu uređivačku politiku”, navodi se u analizi ANEM-a

Međutim, član 7 ovog zakona mnogo je važniji, barem kada je reč o oglašavanju – on nabraja nabavke na koje se ovaj zakon ne primenjuje i u stavu 10 navodi „kupovinu, razvoj, produkciju ili koprodukciju radio i televizijskog programa ili vremena za emitovanje programa”. U prevodu, oglašavanje na radiju i televiziji ne potpada pod Zakon o javnim nabavkama.

Ova odredba, uz efektivno izostavljanje državnih organa i političkih organizacija iz novog zakona o oglašavanju, daje ovim subjektima odrešene ruke da odlučuju na kojim medijima će se oglašavati i u kojoj meri. Upravo na to su ukazivali iz Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) u javnoj raspravi o novom zakonu o oglašavanju.

„Javni entiteti, suprotno komercijalnim oglašivačima, nemaju slobodu da biraju kod koga će se reklamirati, pre svega zato što se finansiraju iz sredstava građana Srbije. Zato ima smisla i neophodno je odrediti bazična pravila oglašavanja koja će važiti za izbor načina i sredstva oglašavanja javnih entiteta. Bez zakonskih ograničenja nema garancija da mediji neće posredno da budu pod političkim pritiskom, a ucene putem oglašavanja mogu postati efikasno ‘sredstvo za disciplinovanje’ neposlušnih medija. Oglašavanje organa javnih vlasti mora da bude sistemski regulisano kako bi se sprečila diskriminacija prenosilaca oglasnih poruka, odnosno favorizovanje ‘podobnih medija’, te posredni uticaj na njihovu uređivačku politiku”, navodi se u analizi ANEM-a.

Iz svega navedenog (a primedaba je tokom javne rasprave bilo još mnogo) stiče se utisak da bi novi zakon o oglašavanju morao da pretrpi znatne promene da bi građani osetili pozitivne pomake u ovoj oblasti. Ipak, javnost zapravo još uvek ne zna koja će verzija zakona doći u Vladu, a potom ni u kom obliku će ga Vlada proslediti parlamentu.

Kako kaže Dušica Đorđević, nakon javne rasprave i primedaba koje su došle iz drugih ministarstava, „usvojeni su mnogi predlozi” koji su ušli u nacrt. Na primer, usvojen je zahtev štampanih medija da im se dozvoli oglašavanje alkoholnih pića bez ograničenja – naravno, onim medijima koji nisu namenjeni deci.

Ipak, po njenim rečima, tek ostaje da se vidi hoće li i Vlada usvojiti takav predlog, kao i da li će nacrt kroz Skupštinu Srbije proći neokrnjen, a trenutno je lopta kod Evropske komisije.

„Nacrt je nakon javne rasprave prosleđen nadležnim ministarstvima na mišljenje, preveden je na engleski jezik, sa svim tabelama, i sada se nalazi u Evropskoj komisiji, čije komentare mi moramo da sačekamo. Mi čekamo taj odgovor, evo, skoro već dva meseca, i ne možemo ništa da radimo bez toga. Kada dobijemo te komentare, ako nešto bude neusklađeno, moraćemo to da promenimo, a ako je sve u redu, onda idemo na Vladu, i čim to prođe Vladu, idemo u Skupštinu. Ali trenutno ne znam kada će se to dogoditi i ne bih da licitiram sa rokovima”, zaključuje Dušica Đorđević.

 Foto: Facebook