Marini Fratucan urednici emisije „Radar“ i novinarki Vanji Đurić sinoć je u bugarskom gradu Plovdivu uručena nagrada Evropske asocijacije regionalnih televizija CIRCOM za najbolji „news magazine“
Nagrađena epizoda pod nazivom „Radar – 20 godina posle“ bavila se obeležavanjem 20. godišnjice genocida u Srebrenici i 23. godišnjice od zločina nad srpskim civilima na području Bratunca i emitovana je prošlog leta na Radio televiziji Vojvodine.
Osim priča iz ta dva mesta, u emisiji su prikazana i reagovanja političara u Beogradu, kao i zbivanja povodom akcije „#sedamhiljada“ koju je organizovalo nekoliko nevladinih organizacija, pa otkazalo iz bezbednosnih razloga. Njom je trebalo da bude odata počast žrtvama genocida u Srebrenici.
„Nagradu smo dobili za izbor teme a to je 20. godišnjica genocida u Srebrenici, sa osvrtom i na zločine počinjene nad Srbima u Bratuncu, uz pitanje – zašto je teško da stvari nazovemo pravim imenom. Dakle, sve ono što nam je zamerilo novo rukovodstvo Radio televizije Vojvodine, uz opasku da su nam sve emisije jednostrane, bez druge strane i sa najavom da moramo da promenimo način na koji pristupamo temama“, izjavila je urednica „Radara“ Marina Fratucan.
Ona smatra da je veliki apsurd to što ova međunarodna nagrada za najbolji magazin na evropskim javnim servisima stiže u trenutku kada je budućnost „Radara“ na RTV-u krajnje neizvesna.
„Emisiju radimo već pet sezona, a ugovor za ovu sezonu ističe u junu i nemamo potvrdu da će on biti i produžen. To je tužno i poražavajuće ne samo za RTV, nego za budućnost svih medija u Srbiji i za proces uspostavljanja javnih servisa građana, a ne političara“ dodala je Fratucan.
Autorka priloga koji je sniman u Srebrenici i Bratuncu, novinarka Vanja Đurić kaže da se u ovoj, kao i u svim drugim pričama koje je radila trudila da prikaže kako političke odluke utiču na živote ljudi koji žive daleko od centara moći.
„Ovo je i dalje vrlo bolna tema za mene lično, a mislim i za druge građane u Srbiji, Bosni i Hrvatskoj, ali mi je istovremeno bio i izazov da uspem da razgovaram sa ljudima koji veoma ogorčeno reaguju kada čuju da dolazim iz Srbije zbog patnji koje su doživeli u ratu. Trudila sam se da ne dozvolim da moj prilog ne bude patetično poigravanje sa nečijim emocijama i da prikažem da su svi, tj. da smo svi bili samo kolateralne štete nečijih odluka i da više nikada ne smemo da dozvolimo da nas neko nagovori naše komšije da ubijamo“ rekla je Đurićeva.
U obrazloženju žirija stoji da je baveći se ovom temom „Radar“ pokazao ambiciju i hrabrost da se suoči sa teškim temama poput ove i doprineo da se vide svedočanstva ljudi, civilnih žrtava, koji su preživeli rat u Bosni. Članovi žirija, naveli su još i to da je uz pomoć malih, individualnih primera, „Radar“ doprineo kreiranju svetske slike o zbivanjima u Bosni tokom rata sa početka devedesetih godina prošlog veka.
Osim ekipe „Radara“ žiri CIRCOM-a pohvalio je i prilog o životu žena izbeglica u kampu u Preševu, novinarke Dragane Cvetković, dopisnice RTV-a iz Niša.
Od učesnika iz Srbije, Ilija Gajić je za film o kompozitoru Stanislavu Biničkom, emitovanom na Radio televiziji Srbije, dobio nagradu u kategoriji najbolji muzički program.
Grand pri CIRCOM-a dodeljen je autorima dokumentarnog filma o manjinama u Švedskoj, koji je emitovan na švedskoj stanici SVT.
CIRCOM čine 32 zemlje i njihova mreža profesionalaca sarađuje sa 300 stanica u Evropi u oblasti koprodukcije, edukacije i unapređenja televizijskih sadržaja.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.