Napad na istraživačke novinare: Srbija kao crna medijska rupa

Nezavisno udruženje novinara Srbije i Asocijacija onlajn medija zatražila je istragu od Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije o tome da li pojedine objavljene informacije u tabloidu Informer potiču od državnih organa. Takođe, zahteva se prekid napada na novinare i sugeriše bojkot tabloida dnevnog lista koji važi za bliskog vlastima, te se ističe skoro svakodnevnim obrušavanjem i vređanjem većine onih koji kritikuju vladajuću politiku premijera Aleksandra Vučića

Poslednja dva dana ovaj tabloid posegao je i za metodom lične diskreditacije pa je Stevana Dojčinovića, urednika KRIK-a, Mreže za istraživanje kriminala i korupcije, na naslovnoj strani opisivao kao „francuskog špijuna“. Uz to se u prvi plan stavlja i Dojčinovićeva privatnost, te se njegovo bavljenje ekstremnim sportovima opisuje terminom „sado-mazo“, u očiglednom pokušaju da se ovaj novinar diskredituje i kao ličnost, a ne da se dovede u pitanje njegov profesionalni rad.

Dan ranije, list je takođe objavio fotografije i tekst čiji sadržaj bi mogao implicirati da su novinari KRIK-a praćeni. Objavljeni sadržaj ukazuje da su njegovi autori dobro upoznati sa temom koju KRIK istražuje, a odnosi se na navodne neprijavljene Vučićeve nekretnine, mnogo pre nego što će priča biti objavljena. To Stevana Dojčinovića, urednika KRIK-a, navodi na samo jedan zaključak

„Ne samo ona fotografija koja je objavljena na naslovnoj strani, već i po onome unutra, vidimo da oni imaju dobra saznanja o tome šta tačno imamo, u kojoj smo fazi istraživanja, šta smo planirali kao naslov, itd. verujemo da je to došlo od nekih mera nadzora nad nama koje su prosleđene novinarima.“

RSE: Na šta konkretno mislite kada kažete mere nadzora?

Dojčinović: Da bi došao do ovih informacija, neko mora poprilično ozbiljno da se posveti tome, da nas prati, prisluškuje… Verujemo da to nije privatnik, nego državni resusrs koji je toliko posvećen.

RSE: Koji bi resurs mogao da bude toliko posvećen i da dođe do informacija koje vi planirate tek da objavite?

Dojčinović: Ne mogu da nagađam je li to BIA ili policija. Moguće da je pre prva pomenuta institucija. Ono što vidim iz samog članka jeste da nije postojao drugi način da se dođe do određenih informacija, novinari to nisu mogli. Ulazi se u neverovatne detalje.

RSE: Da li ste vi i vaše kolege imale utisak da se nalazite pod nekim merama nadzora?

Dojčinović: Otkad smo osnovani, bili smo svedoci situacija koje su ukazivale da nas neko prati. U poslednjih nekoliko nedelja dešava nam se da viđamo ljude oko nas koji nas upadljivo fotografišu na ulici, kada sedimo po kafićima. Ali nismo preterano reagovali na to. Sada, kada te stvari izlaze na ovaj način u tabloidima, što je na drugim nivoima problematično, osećamo potrebu da se zaštitimo.

RSE: Da li se osećate ugroženo? Jeste li se povodom toga obraćali nadležnima?

Dojčinović: Ja se osećam potpuno nezbedno u ovom trenutku zato što vidim da su državni organi, koji treba da s bave nekim drugim poslom, da su posvećeni tome da prate i špijuniraju novinare koji se bave istraživanjem kriminala i korupcije. Mislim da je to jako loš signal o stanju u društvu i da se ni jedan novinar koji se bavi kriminalom ne može se u takvoj atmosferi osećati sigurno. Taj rad je sam po sebi rizičan, a onda imate i državu koja je upregnuta da radi protiv vas.

Tamara Skroza, novinarka beogradskog nedeljnika Vreme i dobitnica ovogodišnje nagrade za dostignuća u istraživačkom novinarstvu „Jug Grizelj“, kaže za RSE da ovaj sled događaja ukazije da su novinarima u Srbiji ugrožena osnovna ljudska prava.

„Nikoga van ove zemlje, nikoga osim nas nije preterano briga za to, jer im vlast očigledno ispunjava druge zahteve. Čini mi se da u ovom trenutku, u vodećim institucijama Evrope, pa i sveta, nema baš mnogo interesa za to što Srbija postaje medijska crna rupa, u kojoj svako ko podigne glas protiv nečega što ova vlast radi, svako ko se bavi temama koje ovu vlast iz nekog razloga pogađaju, svako ko kaže nešto što se ne dopadne onima koji upravljaju našim sudbinama, biva istog trenutka raščerečen ili na naslovnim stranama, ili u uredničkim komentarima ili na nekakvim nastupima novinara tih medija… dakle, ne biraju se više ni sredstva ni mesta. Svako ko kaže nešto što je kritika Vlade, što je u suprotnosti s onim što kaže elita, taj može da očekuje napad iz svih mogućih medijskih oružja.“

U kakvom su položaju danas novinari i mediji koji se bave istraživačkim novinarstvom? Rade Veljanovski, profesor na Fakultetu političkih nauka kaže da se boji da se ponavlja situacija iz 90-ih.

“Da se opet jedan broj medija potpuno svrstava uz aktuelnu vlast, a drugi mediji pokušavaju da ozbiljno i sa distance prate određene događaje, procese i zbivanja. I nema nikave sumnje da nam se obnovilo to nekakvo patriotsko novinarstvo i da imamo tzv. države medije, svejedno je da li su oni u privatnom vlasništvu ili ko im je vlasnik. To je očigledno izražena sprega između određenih redakcija i vlasti, koja bi otprilike trebalo da spreči da se istražuje ono što ljudima iz vlasti i vlasti kao takvoj nije u interesu”, ocenjuje Veljanovski.