Ne ćutati o pretnjama

Prijavljivanje pretnji ključno u suzbijanju napada na slobodu izražavanja, rečeno na konferenciji OEBS-a o slobodi izražavanja na internetu

Za suzbijanje onlajn i fizičkih pretnji novinarima od velike je važnosti prijavljivanje tih napada, kao i umrežavanje u cilju širenja znanja, iskustva, podataka o napadima i ukazivanja na problem, ocenjeno je na OEBS-ovoj konferenciji o slobodi izražavanja na internetu, koja je održana u petak, subotu i nedelju u Beogradu.

Naglašeno je i koliko je važna edukacija novinara o postojećim alatima za zaštitu na netu i van njega, kao i to koliko je važno suprotstaviti se napadima.

Cilj pretnji ne mora biti nasilje, to može biti autocenzura ili uticaj na medijsko okruženje. Zato je važno ne ćutati, ocenili su učesnici panela o digitalnim pretnjama na slobodu govora i načinima zaštite.

Ukazano je i na to da ovakvi trendovi nisu vezani samo za neko posebno geografsko područje, već su zabeleženi svuda u svetu.

Ričard Tajnan iz organizacije Privacy International iz Londona, koja se bavi zaštitom privatnosti, ocenio je da su onlajn i oflajn (fizičke) pretnje povezane sve dok novinari „u džepovima nose uređaje poput mobilnih telefona” (u slučaju praćenja ili prisluškivanja, recimo).

„Žene blogerke su tri puta češće meta napada nego muškarci” (Deniz Jazici, OEBS)

On je rekao i da u suzbijanju ovih pretnji na medije aktivnije mora da se angažuje država i da, da bi se problem rešio, za to mora postojati politička volja.

Deniz Jazici iz kancelarije predstavnice OEBS-a za slobodu medija upozorila je na to da u pogledu onlajn pretnji postoji novi trend porasta pretnji koje se upućuju ženama, odnosno novinarkama i blogerkama. Žene koje se bave istraživanjem kriminala, korupcije, politike, posebno su na meti, a sadržaj pretnji koje su im upućene gotovo nikad se ne odnosi na ono o čemu one pišu, već na njihov pol, i to je uglavnom seksualno uznemiravanje. „Napadaju ih upravo zato što su žene i novinarke. Žene blogerke su tri puta češće meta napada nego muškarci”, navela je ona.

„Jako je važno govoriti o tim pretnjama, ‘repostovati’ ih na društvenim mrežama, kako bi se ukazalo na napade”, rekla je Deniz Jazici upozoravajući na manjak razumevanja opasnosti od napada i kod samih novinara, ali i kod vlasti i policije.

„Zato je dobro imati mrežu novinara, saradnika, širom regiona i sveta, kako bi se širilo znanje, podaci o napadima i ukazivalo na problem.”

Ona je rekla da ima zakona koji se mogu koristiti u odbrani od pretnji i izrazila nadu da neće biti usvojeni novi zakoni pod izgovorom zaštite od napada a kako bi se zapravo sprovela jača cenzura.

Urednik Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) Stevan Dojčinović rekao je da treba razumeti i od koga dolaze pretnje, jer nije isto da li ih upućuju huligani, kriminalne grupe ili političari. Govoreći o onlajn pretnjama, Dojčinović je ocenio da je novinarima danas teško da se suoče s tim problemom i da ne koriste sve alate koji su im na raspolaganju u sprečavanju eventualnih pretnji, pre svega zato što im to oduzima previše vremena i pažnje.

„Novinari imaju mnogo posla, a da bi ga ubrzali, oni zaobilaze korišćenje tih alata. Zato je važno da u redakciji ima drugih ljudi koji će se baviti zaštitom od pretnji, poput urednika i tehničkog lice zaduženog za onlajn zaštitu”, rekao je on.

Cilj pretnji ne mora biti nasilje, već autocenzura i uticaj na medijsko okruženje. Zato je važno ne ćutati

U zemljama Balkana i dalje se kao velika pretnja oseća i „oflajn” ili fizička bezbednost i zato je važno upotrebljavati sva raspoloživa znanja u zaštiti od takvih pretnji, rekao je Dojčinović i dodao da je podjednako opasno i „ubaciti se u paranoju”, jer u tom slučaju novinar više ne može pravilno da rasuđuje.

„Veliku ulogu ovde opet imaju urednici, na kojima je da procene šta je najbolja odluka, a tu je od presudne važnosti bezbednosna mreža u redakcijama.”

Dojčinović je rekao da su na Balkanu muškarci novinari uglavnom napadani kao navodni špijuni, dok su žene izložene seksualnim pretnjama, i podsetio na najozbiljniji slučaj takve pretnje na Balkanu – organizovani napad na Vanju Ćalović, antikorupcijsku aktivistkinju u Crnoj Gori, koji je podržala i crnogorska država.

Andrej Petrovski iz Share fondacije iz Beograda ocenio je da je jako važna izgradnja poverenja među organizacijama koje se bave istim pitanjima, kao i osnivanje radne grupe koja bi se bavila ne borbom protiv sistema, već bi upozoravala da će vršiti pritisak na vlast da radi svoj posao.

Prijavljivanje kako onlajn, tako i fizičkih pretnji jako je važno, složili su se učesnici, jer se onda može vršiti pritisak na vlast i policiju da učine više u sprečavanju tih napada.

Na trodnevnoj konferenciji o slobodi medija na internetu, u organizaciji OEBS-a i Share fondacije, učestvovali su i predstavnica OEBS-a za slobodu medija Dunja Mijatović, srpski ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac I šef Misije OEBS-a u Srbiji Piter Burkhart.

Vladan Joler iz Share fondacije rekao je da se tri godine nakon što je prva ovakva konferencija organizovana, kvalitet dijaloga poboljšao.

„Cilj je bio da se učesnici iz 14 zemalja okupe i vode diskusije. Prve godine to je bilo na bazičnom nivou, ali sada se već oseća da je nivo razgovora i kvalitet prezentacija porastao, kao i da se svest o ovim temama izgradila. Najbitnije je ono što sad počinje da se dešava, a to je da se nastavlja saradnja učesnika i da mreža ljudi koji se ovde sreću počinje da funkcioniše i da se oni okupljaju i tokom godine na ozbiljnim istraživanjima”, kazao je Joler.