Ne odustati od nezavisnog TV kanala

Ne smemo nikad da prestanemo da postavljamo pitanja nestanka naših kolega, ne smemo da dozvolimo da se sa dnevnog reda društva na Kosovu ikad skine pitanje nekažnjivosti zločina nad novinarima, a pogotovo zločina nad srpskim novinarima. Da smo mi u ozbiljnim medijima ozbiljniji u odbrani profesionalnih interesa, ne bismo ostavljali široko polje tabloidima. Novinari su premalo plaćeni i premalo cenjeni. Naše su plate ispod prosečnih, iako nam je obrazovanje iznad prosečnog. To će se osvetiti društvu, ali nas je već koštalo. Naši novinari uglavnom žive u strahu da ne izgube novinarski posao , jer su sve prilike da više neće pronaći drugi posao u profesiji. Ne treba odustati od nezavisnog srpskog TV kanala na Kosovu i Metohiji – ističe Ljiljana Smajlović

Ljiljana Smajlović, predsednica UNS i glavni urednik „Politike“ za „Jedinstvo“ navodi da je najveći problem medija u lošem socijalnom položaju novinara i ističe da su pritisci vlasnika osnovni problem u borbi za profesionalizam. Smajlović ocenjuje da će mnoge redakcije nestati jer neće naći kupca i nada se da takva sudbina neće zadesiti srpske medije na Kosovu i Metohiji. Tabloidizaciju ne može sprečiti nijedno udruženje i pitanje ozbiljnih medija i profesionalnog pristupa će tek doći do izražaja, navodi Ljiljana Smajlović.

„Ne smemo nikad da prestanemo da postavljamo pitanje nestanka naših kolega, ne smemo da dozvolimo da se sa dnevnog reda društva na Kosovu ikad skine pitanje nekažnjivosti zločina nad novinarima, a pogotovo zločina nad srpskim novinarima.“

Udruženje novinara Srbije i Društvo novinara KiM po četvrti put postavljaju tablu nestalim novinarima Đuri Slavuju i Ranku Periniću. Može li se očekivati pokretanje istrage o nestanku naših kolega dok ruše i tablu sa njihovim imenima?

Ne očekujem ni od Euleksa ni od kosovskih institucija da nam pomognu da otkrijemo šta se desilo našim kolegama. Ali to nije razlog da odustanemo. Ne smemo nikad da prestanemo da postavljamo pitanje nestanka naših kolega, ne smemo da dozvolimo da se sa dnevnog reda društva na Kosovu ikad skine pitanje nekažnjivosti zločina nad novinarima, a pogotovo zločina nad srpskim novinarima.

Projektno finansiranje nije smrt za medije

Na koji način je moguće izvršiti transformaciju i privatizaciju medija a istovremeno očuvati javni interes, odnosno sprečiti tabloidizaciju medijskog prostora?

Ne može UNS da spreči tabloidizaciju medijskog prostora, kao što to nije pošlo za rukom ni američkim ni britanskim ni francuskim ni ruskim udruženjima novinara. Ali meni je žao što nismo dobili podršku kolega širom Srbije za zahtev da u medijske zakone uđe obaveza lokalnih samouprava da izdvajaju najmanje dva posto od buxeta za javni interes u medijima. To bi sačuvalo sve lokalne medije koje vredi sačuvati, ali nisu hteli u tom zahtevu da nam se pridruže ni kolege iz NUNS-a, ni Asocijacija medija ni ANEM pa ni kolege iz novinarskog sindikata, koje su se nadale da zakoni neće proći.

Kako će se to odraziti na lokalne medije i srpske medije na Kosovu i Metohiji?

Mnoge redakcije će nestati jer neće naći kupce, ali nadam se da ta sudbina neće stići srpske medije na Kosovu.

Najviše me brinu siromaštvo novinara i redakcija. Čovek je slobodan u meri u kojoj sme da se otvoreno bori za svoju slobodu.

Da li je u tim okolnostima moguće sačuvati interes građana Srbije na prostoru južne srpske pokrajine kada je reč o objektivnom i blagovremenom informisanju?

To će zavisiti i od vas, odnosno od srpskih novinara na Kosovu i Metohiji. Mislim da projektno finansiranje po sebi nije smrt za medije.

Mogu li Srbi na KiM izdejstvovati nezavisni TV kanal?

Mi smo pokušali da im pomognemo, ali nismo uspeli. To ne znači da treba odustati.

Kako ocenjujete stanje medijskih sloboda u Srbiji, a kako stanje profesionalizma u medijima?

Najviše me brinu siromaštvo novinara i redakcija. Čovek je slobodan u meri u kojoj sme da se otvoreno bori za svoju slobodu. Naši novinari uglavnom žive u strahu da ne izgube novinarski posao, jer su sve prilike da više neće pronaći drugi posao u profesiji. I zato čuvaju ta radna mesta i nastoje da se ne zameraju previše.

Ozbiljnije u odbrani profesionalnih interesa

U kojoj meri su poplave rijaliti sadržaja i u štampanim medijima postale okosnica naslovnih strana i može li se govoriti o tome da je trka za tiražom pretvorila medije u rijaliti?

To je stalna žalopojka novinara iz ozbiljnih medija, ali ja nemam mnogo razumevanja za to. Da smo mi u ozbiljnim medijima ozbiljniji u odbrani profesionalnih interesa, ne bismo ostavljali široko polje tabloidima.

Uvek mi se činilo da je poplava žutila direktna posledica samocenzure, odnosno kontrole u medijima koji pretenduju da su ozbiljni. Da smo mi bolji, tabloidi ne bi bili toliko čitani.

Kako naći meru u izveštavanju kada je reč o svakodnevnim slikama nasilja, kako u društvu, tako i u porodici?

Ne smemo da se pretvaramo da nasilje ne postoji, ne smemo da prikazujemo stvarnost onakvu kakva bismo želeli da bude.

Šta po Vama u ovom trenutku predstavlja najveći problem na srpskoj medijskoj sceni?

Nesamostalnost naših redakcija, urušavanje autonomije glavnih urednika, pritisci vlasnika medija i potcenjivanje novinarskog rada, odnosno bedno plaćanje novinara.

Šta bi po Vama trebalo menjati u medijskoj sferi, odnosno da li je poplava žutila neminovnost trke za tiražima?

Uvek mi se činilo da je poplava žutila direktna posledica samocenzure, odnosno kontrole u medijima koji pretenduju da su ozbiljni. Da smo mi bolji, tabloidi ne bi bili toliko čitani. Ali ne postoji savremeno društvo u kom tabloidi nisu čitaniji od ozbiljne, profesionalne, takozvane kvalitetne štampe.

Kako ocenjujete socijalno ekonomski položaj novinara u Srbiji danas?

Novinari su premalo plaćeni i premalo cenjeni. Naše su plate ispod prosečnih, iako nam je obrazovanje iznad prosečnog. To će se osvetiti i društvu, ali nas je već koštalo. U socijalizmu smo makar bili tretirani kao ozbiljna profesija, iako nije bilo slobode. Sada nam kroz platne liste sugeriš u da smo niko i ništa.

 Foto: Medija Centar