Neadekvatne izjave i vesti o Tijani

Govoreći o slučaju Tijane Jurić psiholog Tijana Milošević kaže da je bilo nepromišljenih izjava predstavnika institucija i neadekvatnih napisa u medijima.

„Uobičajeno je da ljudi reaguju na agresiju, svirepa ubistva, sličnim željama i porivima. Teorije agresivnosti govore da je agresija instinktivne prirode i na neki način možemo da razumemo zašto se to javlja kao prva reakcija“, kaže za Danas Pravo profesorka Jasna Milošević, socijalni psiholog na Fakultetu za komunikaciju i medije Univerziteta Singidunum, objašnjavajući sve učestalije pozive na vraćanje smrtne kazne u Srbiji nakon surovog ubistva devojčice Tijane Jurić u Subotici.

Ona dodaje da ljudi različito reaguju u različitim društvima, a da je uloga društva, sistema, da te strasti smiruje, odnosno da poziva na civilizovano, konstruktivno rešavanje problema, „a ne da ih potpiruje i podstiče“.

“Nasuprot biološke teorije o agresivnosti, imamo i naučenu teoriju o agresivnosti koja govori o tome da je agresija naučena i da je mi učimo kroz modele, medije, okruženje. Kroz ta dva pristupa možemo da tumačimo ono što se desilo. Prva reakcija je bila nagonska, instinktivistička, ali nas, s druge strane, društvo uči kako da to kanališemo u civilizacijske tekovine”, navodi profesorka Milošević.

Ministar policije Nebojša Stefanović je čoveka koji je osumnjičen za ubistvo nazvao „monstrumom“ i rekao da mu je „žao što je smrtna kazna ukinuta“. Na pitanje da li su ovakve ocene ipak poziv na nasilje i kako takve poruke deluju na javnost, profesorka kaže:

“To je nepromišljena, ishitrena poruka i možda je pre bila motivisana nekim ličnim iskazom i mišljenjem, što zaista ne pristaje nekome ko predstavlja instituciju, ko god da je. Ljudi iz institucija bi trebalo malo promišljenije da reaguju i da ne govore iz ličnog ugla, kakva god da je situacija u pitanju. S druge strane, reakcija javnosti, diskusija i različiti argumenti protiv smrtne kazne, koji su usledili nakon ovakve izjave, govore o tome da je društvo, odnosno javnost, spremno da diskutuje o kontroverznim temama, što svakako jeste dobro”.

Upitana zašto političari upućuju takve poruke, jer država bi trebalo da smiruje situaciju, a mi smo imali nekoga ko taj nagonski osećaj kod stanovništva samo potpiruje i da li su one samo odraz nemoći države i neka vrsta skidanja odgovornosti sa državnih institucija, jer ne može da se obračuna sa tim situacijama, Miloševićeva kaže da ne bi išla toliko daleko.

“Mislim da su to nepromišljene, lične izjave i sve češće smo suočeni sa takvim iskrenim iskazima političara. To je sada postalo moderno, a političari možda misle da javnost dobro reaguje. Mislim da je to loše, jer ne možete reagovati kao običan čovek, pošto govorite ispred institucije, države. Ne bih rekla da je to odlika nemoći države, ali je svakako bilo nepromišljeno i ishitreno, pošto nije dovoljno promišljeno o tome čemu bi to vodilo”.

Volimo da vidimo nesreću, nevolju, da nam je možda tada lakše da razumemo i naš neuspešan život. S druge strane, mediji moraju da imaju i edukativnu ulogu i ne možete se stalno voditi rejtinzima i time šta bi ljudi voleli da čuju.

Na konstataciju da su tabloidi zatim razrađivali tu ministrovu izjavu i sve to „filovali“ mnogobrojnim detaljima ovog surovog ubistva, kao da su dobili dozvolu da se time bave, Miloševićeva se saglasila da su postojali i neadekvatni napisi u medijima. Na pitanje koliko ovakvo pisanje medija podstiče nasilje, kaže da danas u medijima ima puno sadržaja koji podstiču niske strasti.

“Pored predstavnika institucija sad imamo i neadekvatne napise u medijima. To je globalni fenomen i nije vezano samo za našu državu. Danas ima puno rijalitija, ličnih priča, a sve to podstiče niske strasti. Volimo da vidimo nesreću, nevolju, da nam je možda tada lakše da razumemo i naš neuspešan život. S druge strane, mediji moraju da imaju i edukativnu ulogu i ne možete se stalno voditi rejtinzima i time šta bi ljudi voleli da čuju”.

Upitana šta govori to što se javnost mobilisala oko ovog slučaja (ubistvo Tijane Jurić), a na teška kršenja ljudskih prava, siromaštvo, loše stanje u institucijama, nezaposlenost ili na veće tragedije, javnost jednostavno ne reaguje, kaže:

“Meni je to pozitivan znak. Danas imate negativne situacije nakon ovog surovog ubistva, a ima i pozitivnih stvari kao što je mobilizacija javnosti, koja je strašno važna. Kažete siromaštvo, nezaposlenost… Na to ne reagujemo, jer je to naš kontekst u kojem živimo. Na to smo se navikli i to uzimamo kao sastavni deo našeg života. Kao i u nekim manje svirepim situacijama, reagujete na nešto što vam pobudi pažnju. Nažalost, ovog leta se desilo nekoliko ekstremnih slučajeva, ekstremne svireposti i surovosti i to je ono na šta ćete reagovati. To pokazuje da je javnost svesna i da postoji potencijal za civilizovano rešavanje ovakvih problema”.

Anestezija

Na pitanje da li smo anestezirani na kršenje ljudskih prava, na siromaštvo, Miloševićeva odgovara:

“Ako nas poredite sa nekim drugim društvima – švedskim, norveškim… gde se reaguje na kršenje prava životinja, jer su to ekstremni slučajevi na koje javnost reaguje, kod nas se, nažalost, reaguje na najstrašnije zločine i svireposti. Rekla bih da to nije specijalno vezano za naše društvo. U zemljama koje su bile u ratovima ili nakon ratova povećan je broj ubistava. Vi ste učenjem i kroz medije navikli da je to vaš referentni okvir u kome živite i tek na najsvirepija ubistva ste spremni da reagujete. Doduše, javnost u Srbiji reaguje i na najekstremnije oblike siromaštva i kršenja ljudskih prava, ali taj prag jeste podignut na viši nivo u odnosu na javnost u nekim razvijenijim i bogatijim zemljama”.