Neizvesna sudbina Radio-televizije Kragujevac

U vreme režima Slobodana Miloševića Kragujevac je bio jedan od retkih svetionika u medijskom mraku koji je tada vladao Srbijom. Posle 2000, sve do danas, kao vodeća kuća opstala je Radio-televizija Kragujevac. Sada su na vidiku dve opcije – kupac, ako se nađe, ili bankrot

Naredne sedmice znaće se dalja sudbina preostala 74 medija u društvenom vlasništvu; realne šanse za opstanak imaju oni za koje do kraja juna bude raspisan javni poziv za privatizaciju. U gotovo nezamislivom scenariju, deo ostalih može biti ustupljen zaposlenima, ali i jedan i drugi oblik promene vlasništva trebalo bi da se okončaju do 31. oktobra.

Najviše pažnje javnosti budi privatizacija Studija B i državne agencije Tanjug, ali na spisku su i druge značajne regionalne kuće. Nesumnjivo, Radio-televizija Kragujevac svojevrsni je ogledni primer.

VREME PROŠLO: Kragujevac je u vreme režima Slobodana Miloševića bio jedan od retkih svetionika u medijskom mraku koji je tada vladao Srbijom, a preko ovdašnjih televizija (povremeno ih je bilo pet) “polemisali su” lideri vladajućih i opozicionih stranaka, naravno svako iz studija televizije koja mu je bila “naklonjena ili bliska”. U to vreme bespoštedne borbe za demokratiju stvorena je neprirodna podela na opozicione i provladine medije, koja nije zaobišla ni štampane medije, pa su i novinari, čast izuzecima, zapali u zamku koju su im postavili političari i počeli “da sviraju” po sistemu “koliko para toliko muzike”.

Ipak, i pored te nakaradne prakse, u Kragujevcu je, kako kaže Mao Cedung, “cvetalo hiljadu cvetova”, opstajalo je dovoljno medija na kojima su i opozicioni i vladajući političari mogli da promovišu svoje ideje i vizije. Naravno, mediji koji su delili sudbinu ratom i sankcijama opustošene države nisu mogli da opstanu na tržištu bez pomoći sa strane, pa je državne medije “sufinansirala” vlada, a opozicione strane nevladine organizacije.

Nakon što su preživeli sankcije, rat i duboke unutrašnje podele u društvu, sa demokratskim promenama stigli su novi izazovi i usledile su nove medijske turbulencije. Dotadašnji Vladini mediji preko noći su zaćutali ili propali, a dojučerašnji opozicioni nisu uspeli da se snađu u novonastalim okolnostima i sačuvaju nezavisnost u koju su se kleli u prethodnom periodu. Ipak, najgore je bilo kada su donatorske finansijske slavine počele da presušuju, što je u isto vreme i medije i novinare neminovno vodilo u propast.

Tehnički, kadrovski i programski desetkovane medije pogodila je i bolest neuspešne vlasničke tranzicije, pa su u Kragujevcu, kao i u čitavoj Srbiji, privatizovani mediji otišli pod led, a oni koji su preživeli pokušavali su da pokupe bar neku mrvicu od tržišnog medijskog kolača i da se, direktno ili indirektno, “konektuju” na gradski budžet.

Sa dolaskom ekonomske krize ta “konekcija” postajala je sve slabija, što je prouzrokovalo nove gubitke i dalje iscrpljivanje ionako osiromašenih medija, a pokušaji njihove finansijske konsolidacije postajali su sve neizvesniji.

VREME SADAŠNJE: U takvoj situaciji našla su se i dva najveća i najuticajnija lokalna medija, Radio-televizija Kragujevac, koja nije uspela da se sa grupom elektronskih medija izbori za status “regionalnog javnog servisa” i Kragujevačke novine, nastale nakon što je redakcija, posle neuspešne privatizacije Nezavisne svetlosti, osnovala novi nedeljnik.

Sumornu sliku laganog odumiranja kragujevačkog novinarstva verovatno će zaokružiti upravo ta dva medija jer, prema poslednjim informacijama u Kragujevačkim novinama, u opticaju su dve opcije za poslednji pokušaj preživljavanja – uvođenje minimalca do daljnjeg ili kolektivni odlazak novinara sa radnim knjižicama u ovdašnju filijalu Nacionalne službe za zapošljavanje.

Ništa bolja sudbina ne čeka ni preostale zaposlene u Radio-televiziji Kragujevac (ako brzo ne pronađu zainteresovanog kupca), koju je 15. juna, uz odgovarajući socijalni program, napustilo 26 medijskih radnika, među kojima 16 istaknutih novinara radija i televizije.

Formalno, svi oni dobrovoljno su se oprostili od svoje “druge kuće”, ali su razlozi za taj korak različiti i, prema onome što su protekle nedelje izjavili upravo Kragujevačkim novinama, kreću se u amplitudi od “nepripadanja novostvorenom ambijentu u redakciji” nakon promene lokalne vlasti, “sastavljanju spiskova nepodobnih”, “nepristajanja na status novinarskih starleta”, do “nepodnošljivog smrada”, “nedostatka prostora za slobodno istraživačko novinarstvo” i “besperspektivnosti daljeg opstanka u novinarstvu”.

Ti navodi treba da zabrinu i opomenu javnost na društveni interes postojanja slobodnih i nezavisnih medija, oslobođenih političkih, finansijskih ili bilo kojih drugih uticaja i pritisaka, zarad pluralizma mišljenja, sučeljavanja različitih stavova i, konačno, profesionalnog i objektivnog informisanja koje predstavlja jedan od stubova svake demokratije. A to, gospodo, košta i za to su potrebni novac, politička kultura, podrška javnosti i još mnogo toga što Srbiji nedostaje, i tek će nedostajati ako se svi “televizori” svedu na neprekidni rialiti šou.

Dosadašnji eksperimenti sa privatizacijom medija imali su pogubne posledice po interes javnosti, a ni projektno sufinansiranje još uvek nije zaživelo na način kako je to zakonom predviđeno, pa je krajnje vreme da se i u ovoj oblasti ubrza primena medijskih zakona.

U suprotnom, neizvesna sudbina Radio-televizije Kragujevac i Kragujevačkih novina mogla bi da označi početak novog medijskog mraka nad Srbijom.

(Autor je dugogodišnji urednik i direktor programa RTK)