„Neko decenijama radi na ubijanju RTS“

Pošto je saopšteno da je trenutni dug Javnog servisa 90 miliona evra, direktor Dragan Bujošević traži od Vlade da obezbedi stabilno finansiranje RTS

Stručnjaci poručuju da je velika obaveza u sređivanju finansijske situacije u Javnom servisu i na njegovom rukovodstvu i na zaposlenima.

Koliki god da je minus na računu zakon kaže – opravdan je. Tako je to kad si RTS. Zaštita države u slučaju Javnog servisa ne može da istekne, kao što može u slučaju, recimo, BIP-a, iako su sume vrlo slične.

“Dug je 90 miliona, minus 18 miliona zato što je država maćeha prema nama. RTS decenijama nema stabilan izvor finansiranja i meni se čini da neko decenijama radi na ubijanju RTS, a to je samoubistvo Srbije”, rekao je Bujošević.

Prvi čovek RTS-a podseća državu da je njena obaveza da obezbedi novac. Procena – oko 100 miliona evra godišnje za normalan rad. Stručnjaci su s tim saglasni, ali i dodaju da to ne znači da su rukovodstvo i zaposleni oslobođeni obaveze da budu racionalni.

“RTS mora da učini sve da svojom organizacijom da svaki zaposleni u toj kući bude maksimalno iskorišćen da nema ljudi koji sede po ceo dan i ne rade ništa, a takvih ima”, navodi profesor FPN Rade Veljanovski.

Pored prognoze da će godinu završiti s pozitivnim bilansom i da će dug biti smanjen u Javnom servisu iznose i sledeće činjenice.

”RTS je ove godine od države dobio 56 miliona evra. Za četiri meseca novo rukovodstvo je smanjilo broj zaposlenih za 210. Rano je za novu sistematizaciju i smanjene broja zaposlenih”.

Koliko tačno ljudi, šta oni treba da rade i koliko novca je za to potrebno? To su pitanja za koja su proizvoljni odgovori i u slučaju RTS-a nedopustivi, upozoravaju iz Transparentnosti.

”Ideja je da se to obezbedi putem pretplate, ali ona je drugo ime za porez”, kaže Nemanja Nenadić.

Pretplata za Javni servis pojaviće se ponovo početkom februara. Još se ne zna da li će građani taj iznos od 500 dinara dobijati na posebnim uplatnicama, niti je poznat mehanizam naplate.

 Foto: Fonet