Nema demokratije bez slobode medija

Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac izjavio je da je Srbija svesna da bez slobode izražavanja nema i neće biti slobodnog i demokratskog društva

„Skup ne bi bio zaokružen da nisam izgovorio sledeće datume i imena: Šarli Ebdo 7. januar 2015. godine, napad u Danskoj 14. februar 2015. godine, Dada Vujasinović 8. april 1994. godine, Slavko Ćuruvija 11. april 1999. godine, bombardovanje RTS 23. aprila 1999. godine i Milan Pantić 11. jun 2001. godine“, rekao je Tasovac.

„Često smo posle masakra u Šarli Ebdou mogli da čujemo ili pročitamo formulaciju – „da, ali…“. Nema tog „ali“ kada su u pitanju opravdanja za bilo kakvo nasilje ili pritisak na novinare“, rekao je Tasovac.

Nema i ne treba da bude bilo kakvog „ali“ kada je u pitanju kažnjivost zločina nad novinarima, istakao je on.

Kao Vlada Srbije, podsetio je Tasovac, dali smo konkretan primer na tom polju kada je formirana Komisija za otkrivanje ubistava novinara, koja je do sada mnogo toga uradila.

Baš kao što i praktičnim delima dajemo primere u kojima, kako to kaže Dunja Mijatovich „država treba da drži ruke što dalje od medija“, rekao je Tasovac.

Kod nas se država upravo povlači iz vlasničke strukture u medijima, uvodi se projektno finansiranje i kontrola državne pomoći, što će biti preduslov za boljitak u ovoj oblasti, smatra Tasovac.

Zatvarajući međunarodnu konferenciju o bezbednosti novinara u regionu Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), Tasovac je rekao da je bitno da unutar „brojne porodice“ država ćlanica OEBS svi budu principijelni i beskompromisni u odbrani prava na slobodu izražavanja.

Da ostanemo solidarni i radimo na pronalaženju sigurnog sistema ranog upozoravanja i prevencije unutar naših 57 zemalja, dodao je on.

Čast da se organizuje konferencija se retko ukazuje, rekao je Tasovac, i tim pre je veća, jer Srbija ove godine predsedava familijom od ukupno 57 porodica.

Porodicom demokratija sa svim njihovim različitostima, poštujući obaveze oko slobode medija, zaključio je Tasovac.

Direktor Kancelarije predstavnice OEBS za slobodu medija Andrej Rihter rekao je da je ta kancelarija „zabeležila“ sve brige.

„Najvažnija od svih je zaštita novinara i nastavićemo da skrećemo pažnju na napade na novinare i to će biti na visoko na našoj agendi“, rekao je Rihter.

Prema njegovim rečima, neke države koriste svoje agente da bi iskoristili novinare za svoje svrhe i guraju novinare u propagandu i nečasne kombinacije sa političkim i korporativnim elitama.

Važna nam je bezbednost novinara u odnosu na zakonodavnu i izvršnu vlast, rekao je Rihter.

Novinari su žila kucavica demokratije i bitno je da oni ne potpadnu pod uticaj vlada, strogih zakona koji ograničavaju slobodu istraživanja, rekao je Rihter.

Državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Saša Mirković izjavio je da su na skupu pokrenute debatevezane za sigurnost žena novinara na onlajn platformama, sigurnosti na digitalnim platformama i tema medijske pismenosti.

Očekujemo da che zaključci konferencije biti pretočeni u dela i da će doživeti svoju praktičnu primenu, kao i da malo bolje razumemo opasnosti sa kojima se novinari suočavaju prilikom obavljanja svog posla, rekao je Mirković.

Konferenciju je organizovala Srbija, kao predsedavajuća OEBS u 2015. godini, u saradnji sa Kancelarijom predstavnice OEBS za slobodu medija.

„Vlade i države mogu da reše nerešena ubistva i napade na novinare ako to iskreno žele. Nastavićemo da insistiramo da taj zadatak državni organi ispunjavaju“, kaže predstavnica OEBS-a za slobodu medija Dunja Mijatović.

Ubistva Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića čekaju na razrešenje deceniju ili čak više od dvadeset godina.

Komisija za istraživanje ubistva novinara koja je formirana pre dve i po godine ove slučajeve pomerila je sa mrtve tačke zajedničkim radom sa policijom i tužillaštvom.

„Ono što izdvaja ovu komisiju u odnosu na sve prethodne je u pravo to, ta rešenost da se svi slučajevi razreše, da komisija radi sve dok ti slučajevi ne budu rešeni. Mislim da posle dugo nepoverenja sada već postoji jasno iskustvo kako je moguće rešiti ove slučajeve i da je ovakav metod moguće primeti u nekim drugim zemljama“, rekaoje Vran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistva novinara.

Nerešeni slučajevi u svetu u kojima su ubijeni ili napadnuti novinari broji se stotinama.

Dunja Mijatović iz OEBS-a kaže da je ključno pitanje u ovakvim slučajevima rešenost države.

„Bez prave političke volje mi možemo da nastavimo sa podizanjem svesti koliko hoćemo, ali ovakvi slučajevi neće biti završeni neće biti svetla na kraju tunela. Postoji mnogo takvih slučajeva Ćuruvija, Pantić. Ja sam juče govorila i o slučaju Ane Politkovske. Sve dok ne budemo našli ko je naručio ova ubistva istrage neće biti gotove“, rekla je Mijatović.

Miroslava Gongadze se 15 godina borila da otkrije pravu istinu o ubistvu supruga u koje je bio uključen tadašnji ukrajinski državni i vojni vrh.

Posle deceniju i po borbe dobila je presudu pred Sudom za ljudska prava u Strazburu, ali nalogodavci ovog ubistva još nisu kažnjeni.

„Nekažnjivost u ovim slučajevima vidim kao rak u našem novinarskom radu. Ne možemo govoriti o nekim drugim prioritetima i temama u našem profesionalno radu ako ubistva ili napadi na novinare ostanu nekažnjeni. Onda oni koji su ih počinili imaju pravo da ih ponove“, rekla je Miroslava Gongadze.

11. aprila navršava se 16 godina od ubistva Slavka Ćuruvije. Samo nekoliko dana kasnije 16. aprila trebalo bi da bude otvoren sudski postupak u ovom slučaju.