„Niko neće da digne zadnjicu“

Građanski blok u Srbiji nije po snazi slabiji nego devedesetih, već nam je očigledno dovoljno da se međusobno tapšemo po ramenima, kaže Biljana Srbljanović.

„Nije reč o manjoj snazi, ali je prostor ograničen na internet. Nije ni to problem, već to što je nama to, izgleda, dovoljno. Dovoljno je da jedni druge tapšemo po ramenima, kako je nešto dobar tvit, dobar blog, ‘kako si mu odbrusio’, a kada dođe vreme da izađeš na Prajd, onda niko ne dođe i svi misle ‘biće neko drugi umesto mene'“, kaže ona.

Dramaturškinja je u „Kažiprstu“ B92 rekla da je takvo razmišljanje glavna boljka građanske Srbije.

„Ti tamo vidiš da niko od njih nije došao. Niko ne može u nedelju ujutru, na lep sunčan dan da podigne zadnjicu sa stolice, da dođe da prošeta 500 metara, da fizički uradi nešto. Dok je tako, a očigledno je tako, neće se ništa promeniti. Boljka građanske Srbije je nevera u promenu društva“, kaže Biljana Srbljanović.

„Autokratska vlast je ovde popularna, ova vlada ne treba da padne, jer njih su ljudi izglasali. Međutim, ljudi koji su glasali za to treba da budu svesni o stanju u državi, pre svega u ekonomskom smislu, o tome mediji treba da izveštavaju.“

Ona kaže da je opoziciji u Srbiji potrebna samokritika, a da je alternativa aktuelnoj vlasti vrlo mršava.

„Imali smo situacije i devedesetih da opozicija bude na dnu, ona i mora da prođe kroz to, da se pročisti. Ipak, to sada radi samo DSS, koja će napraviti krajnju desnu stranku. Izabrali su tu ženu (Sandu Rašković Ivić), koja će ih vratiti u parlament. Dok je Robespjera, biće i Marin le Pen. Međutim, ovi naši koji nisu prešli cenzus to nisu uradili“, kaže Srbljanovićeva.

Za razliku od nekih koji govore da ova vlast „mora da padne“, ona smatra da je posle izbora sve bilo jasno, ali da su mediji dužni da izveštavaju o realnom stanju stvari.

„Autokratska vlast je ovde popularna, ova vlada ne treba da padne, jer njih su ljudi izglasali. Međutim, ljudi koji su glasali za to treba da budu svesni o stanju u državi, pre svega u ekonomskom smislu, o tome mediji treba da izveštavaju“, kaže gošća „Kažiprsta“.

Ipak, ona ističe da su važne vesti ustupile mesto drugim stvarima.

„Šokirana sam opštim stanjem medija u Srbiji, osim ‘Danasa’ nemate novine koje nisu tabloid. Ako tabloid ‘Blic’, list koji ima kritičke tekstove protiv vlasti, odluči da će javno čerečenje jednog čoveka prodati više primeraka nego važna vest o smanjenju plata i penzija, jasno je gde smo.“

„Šokirana sam opštim stanjem medija u Srbiji, osim ‘Danasa’ nemate novine koje nisu tabloid. Ako tabloid ‘Blic’, list koji ima kritičke tekstove protiv vlasti, odluči da će javno čerečenje jednog čoveka prodati više primeraka nego važna vest o smanjenju plata i penzija, jasno je gde smo“, kaže Srbljanovićeva.

Govoreći o slučaju Gorana Jevtića i naslovne strane „Blica“, za koju kaže da je „stvaranje opasnosti i hajka na umetnika“, Biljana Srbljanović navodi da se u Srbiji najbolje prodaje tuđa nesreća.

„Tabloidi su stvarnost svuda u svetu, nije to naša izmišljotina, ali je stvar u tome što u drugim zemljama postoji i nešto drugo“, navela je ona.

Navodeći i da nje nije bilo u novinama kada je dobijala nagrade, već samo kada se pisalo na ružan način o njoj i njenoj porodici, Srbljanovićeva kaže da se u Srbiji živi na skandalima.

„Diktat tabloida se preneo na društvo, pratimo skandale koji traju kratko, čerečimo ljude, bez obzira na to sa koje strane spektra dolaze, a onda brzo na te skandale zaboravimo i stižu drugi. Na delu je estradizacija intelektualnog govora, ne postoji vrednost za koju možemo da se uhvatimo“, kaže ona.

Za ministra Ivana Tasovca kaže da ga očigledno više zanima kultura od informisanja i da on funkcioniše „u zabranu koji mu je postavljen“, a za slobode navodi da su nešto za šta se i dalje treba boriti.

„To što smo do jedne tačke osvojili slobodu ne znači da se za nju ne treba boriti. Potrebno je da se mnogo radi, jer stalno dolaze sile koje hoće da je naruše“, navodi ona.

Smatra i da je za borbu potrebno više solidarnosti, koje nema čak ni među manjinskim grupacijama.

„Kada se pokrene neka feministička tema, čuje se podsmeh drugih grupacija. Kada se napadne Goran Jevtić, LGBT organizacije se nisu oglasile“, navodi ona.

Ona kaže i da je više nema na Tviteru, jer su neki smatrali da je tamo „legitimna meta“, a zbog tvitovanja će uskoro ići i na sud.

„Tvitovala sam, jer nemam pristup medijima. Nemam ja ploču koju moram da prodam pa se promovišem“, rekla je ona.