Niški novinar osmi dan štrajkuje glađu, kolege ga „tajno“ obilaze

Novinar niških Narodnih novina Jovica Vasić ni posle osam dana gladovanja, iako iscrpljen, ne odustaje od štrajka glađu na koji se odlučio zbog „ropskog položaja“ u kom živi i radi. Kolege ga obilaze, ali malo ko izveštava o njemu. Vasić poziva novinare da nekom akcijom iskažu nezadovoljstvo

Jovica Vasić, novinar Narodnih novina iz Niša, koji od 9. septembra na ulici štrajkuje glađu „protiv zaštitnika lopova i derikoža“, nastavlja sa protestom „dok se nešto ne pomeri s mrtve tačke“.

Kolege ga, kaže, obilaze, ali uglavnom samo privatno, jer, prema oceni pojedinih niških novinara, ne smeju da se zameraju pišući o njegovom štrajku.

Na štrajk se, kako je ranije objasnio za Cenzolovku, odlučio iz ogorčenosti zbog toga što inspekcija ne reaguje na njegove dopise o „radu na crno“ u Narodnim novinama, ali i zbog toga što deset godina radi za minimalac, dok njegova firma, koja je u vlasništvu porodice Radomirović, dobija milione na konkursima.

Sa natpisom „Štrajk glađu protiv zaštitnika lopova i derikoža“ i danas stoji na uglu prekoputa Policijske uprave.

„Ja sam izašao da izrazim lični protest, ali ovo nije jedino moj problem. Novinari u Srbiji su uglavnom u istoj situaciji i mislim da bi ovo trebalo da im bude signal da na drugačiji način, konkretno, nekom akcijom, iskažu neko svoje nezadovoljstvo“ (Jovica Vasić)

Od stajanja se odmara na hoklici pored drveta, gde su i kišobran, flaše sa vodom i sokom. Njih mu, kaže, donose kolege i prijatelji.

„Ovde sam danonoćno. Prvih nekoliko dana sam spavao na stolici, a onda je prijatelj dovezao kola, pa u njima spavam noću. Ovde štrajkujem već osmi dan, a pre toga kod kuće nisam uzimao hranu sedam dana da bih se pripremio. Na početku štrajka sam završio u Hitnoj, zbog naglog pada pritiska, a i bilo je hladno, ja nisam bio pripremljen i dobio sam groznicu. U međuvremenu sam se bolje obukao, i sada je lakše“, kaže Vasić.

Obilaze ga, s vremena na vreme, i porodica i prijatelji, koji, kaže, u početku nisu razumeli njegovu odluku, ali sada su smireniji kada vide da se dobro drži.

I mnoge kolege ga, dodaje, obilaze, ali malo ko sme da ga javno podrži. Kako kaže, i ne očekuje da neko stane s njim i otpočne ovako radikalan protest, ali se nada da će ovaj štrajk ipak biti okidač za neke promene.

„Ja sam izašao da izrazim lični protest, ali ovo nije jedino moj problem. Novinari u Srbiji su uglavnom u istoj situaciji i mislim da bi ovo trebalo da im bude signal da na drugačiji način, konkretno, nekom akcijom, iskažu neko svoje nezadovoljstvo“, kaže Vasić.

U četvrtak ga je, kako navodi, obišao i glavni i odgovorni urednik Narodnih novina Vidosav Vitko Radomirović, čija porodica poseduje najveće niške medije, i ponudio mu da razgovaraju. Vasić je, kaže, to odbio „jer je kasno za razgovore“.

Inače, Radomirović je za Cenzolovku prošle nedelje izjavio da tada nije bio upoznat sa štrajkom svog novinara, ali i da ne razume njegove razloge za protest.

„Plata mu je tolika kolika je, a on može da radi ili da ne radi. Inače, ja sa njim godinama nisam imao nikakvu komunikaciju, i nikada mi se nije žalio na neke probleme“, tvrdio je Radomirović.

„Tražio da mu se garantuje bezbednost zbog džipova koji zastajkuju“

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović prethodnih dana je razgovarao sa Vasićem i, kako kaže, probaće da pomogne čoveku koji je suočen sa situacijom da „posle 20 godina poštenog bavljenja novinarstvom, sa završenim fakultetom i desetak objavljenih knjiga postane socijalni slučaj“.

„On je tražio od NUNS-a da o njegovom slučaju obavestimo međunarodne organizacije i mi smo već neke obavestili. Zatražićemo i od Saveta za borbu protiv korupcije i nadležnih da se ispita poreklo imovine porodice Radomirović, jer je činjenica da što je ova porodica bila bogatija, novinari u njihovim medijima bivali su sve siromašniji. Jasno je da mu nema povratka u Narodne novine, ali moraćemo da nađemo rešenje koje će mu omogućiti pristojan život, jer čini mi se da od toga zavisi da li će nastaviti štrajk do kraja“, kaže Obradović.

Predsednik NUNS-a dodaje i da je Vasić tražio da mu se garantuje bezbednost zbog toga što tvrdi da tuda više puta prolaze ljudi u džipovima, koji „zastajkuju i nastavljaju put“.

Solidarnost na minimumu?

Obradović smatra da je problem to što se čini da mnogi kao da ne primećuju protest ovog čoveka – „neki iz nemoći da mu pomognu, neki iz straha“.

„Čini mi se da bi onaj ko bi se drznuo da ga podrži ili javno iskaže solidarnost s njim, a da radi u nekom od medija porodice Radomirović, verovatno istog trenutka ostao bez posla. On je trenutno bez značajnije profesionalne podrške ili solidarnosti kolega. To je problem, jer Jovica predstavlja našu sliku u ogledalu, sliku novinara koji pristaju na svakojaka poniženja, ne bi li zadržali minimum egzistencije“, navodi Obradović.

Sličan stav deli i glavni i odgovorni urednik Južnih vesti Predrag Blagojević koji kaže da „režimski mediji“ ne žele o ovome da pišu „verovatno jer se boje da se ne zamere“.

Ipak, kaže, i oni koji bi želeli da izveštavaju, ne znaju kako, zbog toga što Vasićevi zahtevi i ciljevi štrajka nisu sasvim jasni.

„Meni nije poznato šta je to što treba da se desi da Joca prestane sa štrajkom, što je ozbiljan problem, jer ja kao novinar ne znam kako o tome da izveštavam. S druge strane, potpuno razumem to što on radi i drago mi je što se neko pobunio, posebno jer je u pitanju neko ko dolazi iz medija u kome postoje problemi“, navodi Blagojević.

„Ovde štrajkujem već osmi dan, a pre toga kod kuće nisam uzimao hranu sedam dana da bih se pripremio. Na početku štrajka sam završio u Hitnoj, zbog naglog pada pritiska, a i bilo je hladno, ja nisam bio pripremljen i dobio sam groznicu. U međuvremenu sam se bolje obukao, i sada je lakše“ (Jovica Vasić)

Urednica niškog City radija Ivana Petrović kaže da ne smatra da su mediji nezainteresovani, jer su i lokalni internet portali, ali i neki nacionalni mediji, izvestili o Vasiću. Ipak, i ona smatra da je problem to što nije sasvim jasno šta Vasić želi da postigne.

„Moj je utisak da on želi da kriminalistička policija i inspekcija iskontrolišu prijave koje je on dostavljao. Veoma je problematično to što nema konkretne zahteve i potrebno je provesti s njim dosta vremena da bi se shvatilo da priča o maloj plati nije primarna, nego se ovde kriju dublji razlozi, pre svega dugogodišnje ponižavanje i posmatranje institucija koje ne rade svoj posao“, navodi Ivana Petrović.

Ona kaže da redovno obilazi Vasića na ulici, jer je pre svega interesuje njegovo narušeno zdravlje. Kako tvrdi, dolaze i druge kolege, ali „niko ko ima neke veze sa porodicom Radomirović ne istupa niti se izjašnjava javno“.

„Svako ima svoje razloge, a moj lični stav je da ne mogu da okrenem glavu u stranu, jer ono što mene ovde brine nije odnos prema kolegi, nego prema čoveku koji je spreman da se do samouništenja bori za neku stvar, a puštamo ga da bude sam na vetrometini. Gledaćemo ga dok ga ne budu odneli na nosilima, a šta onda?“, pita se Ivana Petrović.

U međuvremenu, kaže, dok se traži rešenje koje bi Vasić smatrao dobrim razlogom za prekid štrajka, bitno je da kolege i prijatelji, ali i obični građani dolaze da ga obiđu i popričaju s njim.

Nije ni to mala podrška, zaključuje ona, „jer jedno je kada je čovek sa ljudima, a mnogo je teže kada stoji sasvim sam“.