Novac za medije po meri vlasti

Prema istraživanju Insajder.neta, lokalni funkcioneri prolaze nekažnjeno zbog kršenja Zakona o informisanju, dok su primeri zloupotreba raspodele novca građana medijima brojni. Zakon kazne ni ne predviđa, pa je nejasno ko je dužan da vodi računa o načinu raspodele novca namenjenog medijima

Cilj privatizacije medija bio je da država izađe iz vlasništva, ali samo kako bi se obezbedili konkurencija i izveštavanje u interesu javnosti, a ne u interesu vlasti u pojedinim opštinama. Dve godine od donošenja medijskih zakona jasno je da su lokalne samouprave našle načine da i putem konkursnog sufinasniranja medijskih sadržaja nastave s finansiranjem, a samim tim i kontrolisanjem, “odabranih medija”.

Namešteni konkursi?

U nekim slučajevima predstavnici lokalnih vlasti su kršeći Zakon propisivali konkurse po meri određenih medija, dešavalo se da predstavnici vlasti po sopstvenom nahođenju preinače odluke komisije, kao i da se članovi komisija biraju po nejasnim ili nezakonitim kriterijumima.

Tako je recimo u Šidu, Prokuplju, Raškoj i Sremskoj Mitrovici kao jedan od kriterijuma na konkursu navođen “obim i kvalitet pređašnje saradnje s opštinom”, čime su jasno u povlašćen položaj stavljeni mediji koji su donedavno bili u državnom vlasništvu.

Osim diskriminatorskih uslova na konkursima, problem se najčešće javlja kod izbora članova komisija koje odlučuju o dodeli sredstava. Iako prema Zakonu većinu članova imenuju novinarska udruženja, u Novom Sadu ni prethodne ni ove godine nije izabran nijedan kandidat kog je predložila Koalicija novinarskih i medijskih udruženja, dok se za neke od izabranih kandidata i do danas ne zna na čiji su predlog birani u komisije. U nekim opštinama projekte su ocenjivali fotografi, snimatelji, informatičari, kao i novinari nepoznati stručnoj javnosti, iz manje poznatih udruženja turističkih ili sportskih novinara.

Suprotno Zakonu koji propisuje da članovi komisije ne mogu da obavljaju javnu funkciju i budu u sukobu interesa, u Žagubici, Kovinu i Prokuplju u komisijama su se našli i predstavnici lokalnih samouprava, a u Beogradu je među članovima komisije koja je dodelila sredstva Studiju B bio novinar istovremeno zaposlen u toj medijskoj kući.

U Novoj Varoši i Velikoj Plani predstavnici opština su odbili predlog komisija i po sopstvenom nahođenju odlučili kojim medijima će koliko novca dati.

Zakon su prekršili i čelnici brojnih lokalnih samouprava koje od početka primene Zakona uopšte nisu raspisale konkurse, poput gradske uprave Kragujevca, o čemu smo već izveštavali.

Bez sankcija za lokalne moćnike

Novinarska udruženja u izveštajima konstatuju da su u periodu od 1. aprila 2015 do 1. aprila ove godine od 191 raspisanog konkursa uočene nepravilnosti kod čak 132 lokalna konkursa. Putem tih konkursa, medijima je dodeljeno više od million dinara. Uprkos tome što je reč o značajnim sredstvima, od kojih mediji neretko zavise, Zakonom nisu predviđene sankcije za samovolju lokalnih vlasti prilikom sprovođenja konkursa.

“Način na koji postoji sklonost ka izigravanju zakonskih rešenja i traženju rupa u Zakonu je nešto što je prisutno na veoma kreativan način i, dozvolićete, ja ne mogu da prihvatim da se ceo bagaž svih tih problema prebacuje na Ministarstvo za kulturu i sektor informisanja, koji ima sedam ljudi, gde zaista nemamo ni kapaciteta ni mogućnosti da to sankcionišemo, već to moramo da radimo uz pomoć drugih resornih ministarstava”.

Saša Mirković, državni sekretar u Minstarstvu za kulturu u prethodnoj Vladi, pre nekoliko meseci je u izjavi za Insajder najavio da će se prilikom izrade izmena Zakona svakako raditi i na smanjenju prostora za zloupotrebe. Na pitanje da li to znači da do tada neko može da krši Zakon i za to ne odgovara, Mirkovic navodi da svako može da pokrene upravni spor, a da je kršenje Zakona predstavnika lokalnih vlasti u direktnoj ingerenciji Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

S druge strane, u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave u vreme prethodne Vlade tvrdili su da ni oni nisu nadležni za sankcionisanje predstavnika lokalnih vlasti koji krše medijske zakone. U njihovom dopisu Insajder.netu navodi se da se u ovakvim slučajevima sprovodi sektorska kontrola za koju je zadužen zakonodavac, odnosno Ministarstvo za kulturu i informisanje.

Dok predstavnici ministarstava prebacuju loptu jedni na druge, za brojna kršenja Zakona niko ne odgovara.

Petar Jeremić, izvršni sekretar UNS-a, učestvovao je na brojnim konkursima kao član komisije. Za Insajder.net navodi da su zloupotrebe mogle biti sprečene da su Zakonom predviđene sankcije.

“To je ono na šta smo mi upozoravali prilikom donošenja paketa medijskih zakona, međutim, zakonodavac nije hteo da uvrsti kaznene odredbe za rukovodioce organa vlasti koji raspisuju konkurse”, navodi Jeremić.