Novinare cenzurišu i prete im na celom zapadnom Balkanu

Ovo je na konferenciji o slobodi medija istakla Dunja Mijatović, predstavnica OEBS-a, i dodala da, ko god kaže da nema cenzure – potpuno greši, i da vlade u regionu nisu spremne da puste novinare da rade svoj posao

Vlasti su pretnja slobodi medija, u eri opšteg prisluškivanja gotovo je nemoguće garantovanje tajnosti izvorima, dok veliki problem istraživačkom novinarstvu u savremenom svetu predstavlja finansiranje, ukazali su učesnici konferencije o slobodi medija u organizaciji nedeljnika „Njuzvik“ (Newsweek), održane danas u Beogradu.

Konferencija je počela pozivom novinarima da potpišu peticiju za oslobađanje azerbejdžanske novinarke Hatidže Ismailove, osuđene juče na sedam i po godina zatvora.

Ne znamo da li možemo da razgovaramo u tajnosti sa našim izvorima, jer se sve prisluškuje i špijunira (Gevin Fedijen)

Govoreći o izazovima istraživačkog novinarstva danas, Slobodan Georgijev, novinar BIRN-a, ocenio je da je ono “pomereno na marginu”. Da li je moguće da je glavni naš izazov bezbednost i to kojim putem ćemo se vraćati kući? To što mi zovemo istraživačkim novinarstvom, to je ovde duboka margina, na ovom skupu su ljudi iz malih organizacija, dok iz velikih medija nema ljudi koji se time bave, iz velikih nacionalnih servisa nema ljudi koji se time bave. Naravno da smo laka meta, jer mi nismo deo sistema, mi nismo važni“.

On je rekao da je ključni problem istraživačkog novinarstva u Srbiji to što ono nema društveni legitimitet.

„U zemlji u kojoj je normalno da vas prisluškuju, to nije glavni problem, već treba odvojiti ono što jeste novinarstvo od onoga što to nije. To je problem u Srbiji i u regionu, istraživačko novinarstvo je pomereno na marginu. Ovde imamo izmišljene stvari i poluistraživačko novinarstvo, a urednici to predstavljaju kao veliku stvar. Vlada formira medijski ambijent u zemlji i ako se bavite istraživanjem onoga što radi vlada, nađete se u problemu i onda tabloidi objavljuju da ste špijuni. To postaje smešno, ali jeste opasno. Oni šalju poruku koja se distribuira u drugim medijima. Vi nemate društveni legitimitet za ono čime se bavite i to je ključni problem“.

Mi nemamo pravo da kažemo sve što hoćemo, kako god hoćemo, kao što to mogu da rade korisnici društvenih mreža, jer zastupamo javne interese, a ne lične (Ejdan Vajt)

Predsedavajući Evropskog centra za medije i slobodu štampe Henrik Kaufholc naveo je kao problem i finansiranje medija, dodavši da se „baveći se istraživačkim novinarstvom može postati poznat, ali se nikada ne može obogatiti“.

„Kako opada sposobnost finansiranja medija potrebno je biti inovativan. Imamo problem i sa plasiranjem informacija i poruka u javnost jer je potrebno objavljivati jasne i kratke poruke, ali mi moramo dokumentovati naše tvrdnje, a jako je važno da to što otkrijemo bude pročitano, pregledano“.

On je ukazao i da su novinari suočeni i sa problemom štićenja svojih izvora. „Kako zaštititi izvore, kad se u današnje vreme sve može špijunirati i prisluškivati? Posle Snoudenovih otkrića, to je činjenica, slušaju nas sve vreme“.

Nemački istraživački novinar Hans-Martin Tilak ocenio je veoma važnim udruživanje novinara. „Važno je videti da, kada se novinari udruže, možemo braniti naša prava“.

Mediji u SAD pomogli su u nekim slučajevima ISIS, jer ako samo objavite njihov video, a ne objasnite kontekst, to je pogrešna odluka, jer pomažete njihovim ciljevima. Bez konteksta, to je tačno ono što ISIS želi i vi tako podržavate njihovu kampanju (Ros Šnajdermen)

Nedavno napadnuti Ivan Ninić, direktor Centra za vladavinu prava, rekao je da kao društvo vapimo za vrstom istraživačkog novinarstva koje mora da bude mnogo jače, s obzirom na okolnosti u kojima živimo. „Napad koji se meni dogodio, može se dogoditi bilo kojem novinaru i ne verujem da će to stati“.

Gevin Mekfedijen iz britanskog Centra za istraživačko novinarstvo ocenio je da je problem u današnjim medijima i to što se mnogi boje da objavljuju informacije. Važno pitanje za njega je i to što vlade danas kontrolišu ogromnu količinu privatnih podataka građana.

„Što više informacija imate, to vam daje veću moć. To je najveća pretnja istraživačkog novinarstva. Ne znamo da li možemo da razgovaramo u tajnosti sa našim izvorima, jer se sve prisluškuje i špijunira. Postoji dodatno i problem što više nema poverljivih informacija između advokata i klijenta, jer sve što elektronski može da se prati više nije tajno i poverljivo“.

Stevan Dojčinović iz OCCRP je ukazao da je najveća pretnja danas za nas koji živimo na Balkanu, pored prisluškivanja, i fizička opasnost sa kojom su suočeni novinari, za šta postoje brojni primeri.

Na panelu o granicama medijskih sloboda, Dunja Mijatović, visoka predstavnica OEBS-a sa slobodu medija, ocenila je da vlade u našem regionu nisu spremne da puste novinare da rade svoj posao i dodala da, ko god kaže da nema cenzure – potpuno greši.

„U celom regionu Zapadnog Balkana postoji nedostatak slobode medija i pretnje su nešto o čemu treba govoriti jasno i glasno“.

Direktor Mreže etičkog novinarstva iz Londona, Ejdan Vajt, ocenio je da i sami novinari imaju probleme sa kojima su suočeni u svojoj branši, poput korupcije, i da je u pogledu etike potrebno da se vrate „duhu profesionalnosti“ zanata.

On je kazao da ključno u etici novinarstva – informisanje zasnovano na činjenicama.

„Mi nemamo pravo da kažemo sve što hoćemo, kako god hoćemo, kao što to mogu da rade korisnici društvenih mreža, jer zastupamo javne interese, a ne lične. Mi moramo da definišemo etičke granice. Kreativna sloboda je jedno, ali novinari imaju odgovornost da informišu javnost pouzdano, što će joj onda omogućiti da donosi odluke. Tu je novinarstvo od ključne važnosti“.

On je dodao i da je jasno da javnost želi odgovorno etičko novinarstvo.

Govoreći o medijskoj pažnji koja je data video snimcima koje je plasirao ISIS, Ros Šnajdermen, urednik u američkom „Njuzviku“, rekao je da je veoma važno informacije koje objavljuje ta grupa staviti u kontekst.

„Mediji u SAD pomogli su u nekim slučajevim ISIS, jer ako samo objavite njihov video, a ne objasnite kontekst, to je pogrešna odluka, jer pomažete njihovim ciljevima. Bez konteksta, to je tačno ono što ISIS želi i vi tako podržavate njihovu kampanju“.

Zoran Sekulić, direktor agencije Fonet, rekao je da ograničenja sloboda medija mogu biti institucionalna i vanisnstitucionalna, kao i da se ograničenja mogu odnositi na poslovnu, vlasničku strukturu medija.

„Vlasnici dobrovoljno ili prinudno pristaju na političke uticaje“ kako bi pomirili interese, kazao je Sekulić. On je dodao da postoji i sfera uredničkih ograničenja i da se sav teret kritika svaljuje na novinare, a u stvari odgovornost treba da bude i na urednicima.

„Slobode medija direktno su povezane sa kredibilitetom. Tradicionalnim medijima jedina šansa je povratak kredibiliteta, bez guranja senzacionalizma“, ukazao je Sekulić.

Govoreći o „opsednutosti transparentnošću“ Mihael Martens, dopisnik „Frankfurter algemajne cajtunga“ sa Balkana, rekao je da ideja da „što je veća transparentnost, veća je i demokratija“ nije tačna.

„Ideja o apsolutnoj transparentnosti zvuči primamljivo, ali ne verujem da bismo voleli da živimo u takvoj zemlji“.

Martens je takođe istakao novac i načini finansiranja medija uveliko ograničavaju novinarske slobode.

 

Bezbednost novinara uslov za slobodu informisanja

Poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja i podataka o ličnosti Rodoljub Šabić i zaštitnik građana Saša Janković, na panelu “Nezavisna tela i sloboda štampe”, složili su se da je za slobodu informisanja neophodno da država osigura bezbednost novinara.

“Sloboda medija je uslov za ostvarivanje svih drugih prava i sloboda”, rekao je Janković.

Država ima obavezu ne samo da ne cenzuriše već i da aktivno stvara uslove za slobodu medija, dodao je Janković i ocenio da u poslednje vreme država ipak nije stvarala uslove da se mediji razvijaju u demokratskom društvu.

Šabić je poručio da je očigledno da postoji autoncenzura među novinarima u Srbiji, a govoreći o napadima na njih, poverenik je rekao da država na to mora da reaguje na pravi način.

„Napad na svakog čoveka strašna je stvar, a napad na novinara, baš zbog prirode posla, još je gori“, rekao je Šabić.

Šabić i Janković rekli su i da je Kodeks novinara Srbije dobro urađen, ali da ga mnogi svakodnevno krše.

“Mislim da neke stvari novinarska profesija treba sama da reši. Zvaničan kodeks je odličan, ali ga retko ko poštuje”, ocenio je Šabić. On je dodao da novinari kodeks „brutalno gaze“ i to toliko da je to, kako je rekao, zastrašujuće.

“Mediji funkcionišu na tržištu. Ako se jedni drže kodeksa, a pojave se drugi koji ga krše kako bi povećali tiraž, i ne budu sankcionisani, erozija počinje”, poručio je ombudsman.

“U novinarstvu ima ljudi koji sjajno rade svoj posao i onih koji ruše sve standarde s osmehom na licu. Ovih drugih je mnogo”, kazao je Janković.

Komentarišući privatizaciju medija, ombudsman je rekao da ona nije sama po sebi dovoljna, jer je prvo neophodno „regulisati medijsko postupanje“.

„Najgori primeri naših medija su upravo privatni mediji“, smatra Janković.

 

Fotografija: Njuzvik