Problem medija u regionu je uticaj koji ide od političkog do marketinškog i usmeren je na većinu medijskih kuća, samim tim i na novinare
To je u intervjuu Tanjugu rekla urednica regionalno aktuelne emisije “Intervju 20” Sanela Prašović Gadžo, koja smatra da to nije problem medija samo u BiH, već u čitavom regionu.
Novinarka iz Sarajeva, koja se od 2008. posvetila privatnoj produkciji, ukazuje na činjenicu da se o tome uglavnom govori sporadično i ukazuje na zanimljiv podatak da, upkos takvom stanju u medijskom prostoru, građani u BiH, ipak, najviše veruju upravo sredstvima informisanja.
Prašović Gadžo se osvrnula na rezultate nedavnih istraživanja povodom Dana slobode medija, prema kojima najveći broj ispitanika smatra da je sloboda medija u BiH malo ili nikako prisutna, a najveći problem tog „ropstva“ građani vide u političkoj i finansijskoj zavisnosti medija.
„Taj politički, ili pak marketinški pritisak itekako opterećuje rad novinara u celoj BIH. Ali, teško da će vam to priznati ijedan novinar ovde. Imamo televizijske stanice, ili novine u kojima znamo unapred kakve vesti ćemo čuti, kao što imate i vi, i znamo ko će biti glavni gost. Mislim da je to problem celog regiona“, Sanela Prašović Gadžo.
„Taj politički, ili pak marketinški pritisak itekako opterećuje rad novinara u celoj BIH. Ali, teško da će vam to priznati ijedan novinar ovde. Imamo televizijske stanice, ili novine u kojima znamo unapred kakve vesti ćemo čuti, kao što imate i vi, i znamo ko će biti glavni gost. Mislim da je to problem celog regiona“, kaže urednica brojnih intervjuu koji se emituju na BHT1.
Za one, pak, koji se nazivaju „nezavisnima“, smatra da to zaista žele da budu, ali dodaje da kada se pogledaju sadržaji i recimo „reklamni kolač“ koji imaju, onda „stvari postaju puno jasnije“.
Za položaj medija i novinara u BiH smatra da je „nekako u pozadini svih zbivanja“ i promenila bi u toj sferi puno toga kada bi imala kome da kaže, navodeći primere „apsurdnog“ stanja koje Javni RTV Servis BIH praktično ostavlja bez adekvatnog rešenja za prikupljanja takse, probleme sa digitalizacijom….
„Institucije su tu zakazale. Ovde niko ne zeli da čuje onog drugog i dok je takvo stanje malo ko će od onih koji bi trebalo da odlučuju uopšte ‘čuti’ potrebe novinara. Refleksija nekih političkih zbivanja odražava se na medijski prostor“, uverena je Prašović Gadžo.
Ona naglašava da, ako bi mogla da da neki savet (nadležnima za medijski sektor) onda bi ih nakon 24 godine rada u novinarstvu zamolila da puste novinare da rade svoj posao, da se urednici postavljaju prema stručnosti i da te osobe imaju hrabrosti.
„Zašto hrabrosti? Zato što moraju da znaju kako vlastima da kažu ‘ne’. Ili kako da objave priču koja mora biti objavljena bez kalkulacija i dogovora sa nekim izvan redakcije“, objašnjava predstavnica „sedme sile“ kojoj je nedavno preko Fejsbuka prećeno smrću zato što je u emisiji ugostila sportistu Nikolu Karabatića i što se „zbližava sa Srbima“.
Prašović Gadžo posebno ističe da je, povodom upućenih pretnji, kao novinar dobila apsolutnu podršku iz svih krajeva BIH – i od Srba, Hrvata, Bošnjaka, Jevreja, stranaca… od, kako kaže, „svih normalnih osoba“.
Najmanje podrške je, ističe ona, dobila od kolega u Sarajevu, iako je ta pretnja bila „možda i prva koja nema veze sa objavom nečaga kompromitujućeg za nekoga, već čista šovinisticka, ili potpuno radikalna“.
Za specifičnosti bavljenja novinarstvom u multietničkoj sredini kakva je BiH kaže kratko da je „novinar novinar bez obzira gde živeo i radio – ako je novinar“ i iz svoje prakse zaključuje da ukoliko ste profesionalac onda nije bitno da li radite u Banjaluci, Sarajevu ili Mostaru.
„Zašto su bili tihi? Ne znam. Iskreno, nije mi jasno“, kaže ona i dodaje da je osoba koja joj je pretila ne poznaje, jer je sa „prijateljima Srbima, Hrvatima, Romima, Jevrejima, Muslimanima, Englezima, Italijanima i svima drugima zbližena ceo život“.
Kaže da je tužna kao čovek zbog radikalizma svih oblika i na svim prostorima i dodaje da se u BIH to ne sme dopustiti, a da sve što može odvesti u neku novu nestabilnost treba sprečiti.
Ističe da bi volela da političari i policijske strukture shvate da ne mogu 3,5 miliona stanovnika biti „taoci šačice radikalnih osoba“, kao i da policija brže deluje jer, požalila se, do danas nije niti privođena, niti uhapšena osoba koja joj je pretila još 10. aprila, od kada „živi u strahu“.
Za specifičnosti bavljenja novinarstvom u multietničkoj sredini kakva je BiH kaže kratko da je „novinar novinar bez obzira gde živeo i radio – ako je novinar“ i iz svoje prakse zaključuje da ukoliko ste profesionalac onda nije bitno da li radite u Banjaluci, Sarajevu ili Mostaru.
Vlasnica produkcijske kuće „TIM System Media House“, jedne od vodecih u BIH iz čije „kuhinje“ je izašao i serijal „Intervju 20“ koji s ponosom ističe na Jutjubu ima ima preko milion pregleda, naglašava da je želela da predstavi značajne ličnosti na malo direktniji nacin, ne samo kroz kratke i jasne odgovore o aktuelnim temama.
Prema njenoj oceni, svi dosadašnji gosti serijala su to i prepoznali, a među njima su bili politički lideri regiona, vrhunski sportisti, istaknute ličnosti.
Bosansko-hercegovačka novinarka objašnjava da goste uvek bira prema onome šta „uistinu imaju da kaži“ i podseća da je intervjuu sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem preneo „celi svet“.
„On (Nikolić) se izvinio zbog događaja iz prošlog rata, a da ja nisam u toj emisiji menjala ton, niti bila arogantna. Oboje smo bili savršeno svesni važnosti tog trenutka i toga što je govorio“, priseća se Prašović Gadžo kojoj su, ipak, najdraže emisije sa sportistima – teniserom Novakom Đokovićem koji je, prema njenoj oceni bio „fantastičan“, nekadašnjim košarkašem i selektorom Aleksandrom Sašom Đorđevićem, rukometašem Nikolom Karabatićem, fudbalerom Edinom Džekom…
Novinarka poručuje da će nastaviti da dovodi zanimljive goste i ističe da, iako uplašena nakon pretnje, „nije sama“.
„Kao novinar, čovek, majka… nikada neću pristati da mi neko uređuje emisiju i naređuje koga da ugostim prema bilo kojoj odrednici. Imam tu privilegiju da sama biram sagovornike i da TVBIH to emituje. Vidite, to je ono o čemu sam govorila – dakle, rad bez pritiska“, jasna je Prašović Gadžo i ocenjuje da je u Srbiji medijski prostor „malo više obeležen“ nego u BIH, misleći, pre svega, na politički uticaj.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.