Novinari traže od EU mehanizam za vladavinu prava

Komitet za zaštitu novinara (CPJ) preporučio je EU da uspostavi mehanizam vladavine prava kako bi članice bile odgovornije za poštovanje osnovnih prava i slobode izražavanja a član 7 Ugovora EU se koristio za kažnjavanje zemalja koje umanjuju medijske slobode. Novinari ukazuju da EU nije dobro „opremljena“ da odgovori na kršenje slobode štampe, kao i na problem članica u kojima su medijske slobode bile veće pre nego što su ušle u EU. Kao sporna pitanja navode se i vlasništvo nad medijima, manjak transparentnosti kod dodele subvencija, sektor oglašavanja, cenzura i autocenzura, ali i nedoslednost EU kada je reč o zemaljama van Unije. Na primeru Mađarske Komitet je dokazao da EU nedostaje odlučnost za reagovanje kada se ne poštuju medijske slobode

U izveštaju objavljenom 29. septembra Komitet za zaštitu novinara analizira stanje medija u EU i upozorava da je sloboda štampe u opasnosti.

Komitet je nezavisna, neprofitna organizacija koja se zalaže za veću slobodu štampe širom sveta. Osnovan je 1981. godine.

Ključne institucije EU – Evropska komisija, Savet, Evropski parlament i Sud pravde, nisu dovoljno „opremljeni“ da odgovore na kršenje slobode štampe, ocenjuje se u izveštaju. Kako se navodi, EU je bila mnogo uspešnija kada se bavila kršenjm slobode štampe u zemljama kandidatima za članstvo nego u svojim članicama.

Prema izveštaju, EU polazi od pogrešne pretpostavke da zemlje, jednom kada su ušle u članstvo, više neće ići nazad. Zato se Komisija, kao čuvar ugovora EU, pokazala kao nedovoljno „opremljena“ da izađe na kraj sa situacijom u Mađarskoj.

Štaviše, u više zemalja EU sloboda medija je pogoršana nakon što su ušle u članstvo.

Kada je Mađarska 2004. godine postala članica EU, bila je 28. po Svetskom indeksu slobode medija organizacije Reporteri bez granica dok je 2014. bila 64. Slično je i sa Bugarskom koja je bila 51. u 2007, kada je ušla u EU, a 2014. je zauzela 100. mesto.

Nema odlučne akcije protiv Orbana

Komitet na primeru Orbanove Mađarske pokazuje kako se državni mediji pretvaraju u provladin „mikrofon“, kako se oglašavanje koristi da se nagrađuju prijatelji i kažnjavaju protivnici, kako se nezavisni novinari marginalizuju i uvode ograničenja na Akt o slobodi pristupa informacijama, čime se novinarima otežava da istražuju optužbe za korupciju.

U izveštaju se navodi da na izazov Orbanove politike u medijskoj sferi Brisel nije odgovorio odlučnom akcijom iako se njegovi potezi prepoznaju kao direktni napadi na novinare i fundamentalne vrednosti Evropske unije. Izuzimajući pokretanje ograničenih procedura zbog kršenja propisa i parlamentarne rezolucije, EU je oklevala sa akcijom.

Vlasništvo nad medijima u članicama EU takođe je sporno pitanje. U nekim od njih su korporacije čije poslovanje u velikoj meri zavisi od vladinih odluka (javni radovi, trgovina oružjem, telekomunikacije) većinski vlasnici medija. Tako se uvećava rizik od sukoba interesa i delovanja medija kao privatnih cenzora u ime države.

U Francuskoj su neki od vodećih medija u vlasništvu industrijalaca, pa su bojazni od autocenzure posebno snažne.

Kronizam, favorizovanje i manjak transparentnosti kod vladinih dodela subvencija i dozvola, kao i oglašavanje, često stvaraju situaciju tzv. meke cenzure – kada država koristi finansijske podsticaje da manipuliše i ograničava pažnju medija, navodi se u izveštaju.

Ukazuje se i na nedoslednosti kada je reč o zemljama van EU. Kada EU deluje protiv represivnih zemalja van bloka, velika je verovatnoća da snažni ekonomski ili strateški partneri budu slabije ukoreni nego manje značajne zemlje. Kao primer se navodi da je reakcija na Rusiju (oko ukrajinske krize) bila „suviše slaba i zakasnela“.

Jedan zvaničnik Evropske službe za spoljne poslove, koji je želeo da ostane anoniman, iskreno je rekao za Komitet: „Ljudska prava nisu baš u središtu spoljne politike EU“.

„Nedosledan pristup može da našteti reputaciji EU kao globalnog lidera“, ističe se u izveštaju Komiteta za zaštitu novinara.

Ocenjuje se i da je proces pristupanja EU izuzetno značajan period. Upozorava se da će Unija morati da bude stroža sa zemljama u procesu pridruživanja ako ne bude imala na raspolaganju snažan mehanizam za reagovanje. Taj mehanizam bi se aktivirao u slučaju da zemlje sa ulaskom u članstvo krenu unazad po pitanju medijskih sloboda.

Komitet u izveštaju ukazuje i na komplikovani lanac „komandovanja“ u Evropskoj komisiji: „U Komisiji je prvi potpredsednik Frans Timermans zadužen za vladavinu prava i osnovne slobode i mora da osigura da su njegove odluke i inicijative u skladu sa Poveljom o osnovnim pravima. Međutim, praktično Komisijin Generalni direktorat za komunikacije, mreže, sadržaje i tehnologiju ima najdirektnije veze sa štampom. Delovi tog direktorata za medije i sadržaje bave se medijskom politikom i na ‘prvoj su liniji’ npr. kada Mađarska menja medijske zakone. Taj direktorat blisko sarađuje sa drugim koji se bave slobodom štampe, poput direktorata za pravdu, za konkurenciju, za susedstvo i pregovore o proširenju, kao i sa Evropskom službom za spoljne poslove“.

Kako je preneo EurActiv.com, Komitet preporučuje da institucije EU što pre postave jasan, objektivan i pravno primenjiv mehanizam vladavine prava u saradnji sa zainteresovanim stranama. Tim mehanizmom bi članice dobile odgovornost za ispunjavanje obaveza iz ugovora EU, posebno člana 2 Ugovora EU o osnovnim vrednostima, i člana 11 Povelje o osnovnim pravima koji se odnosi na slobodu izražavanja i slobodu štampe.

Takođe iz Komiteta preporučuju nadzor nad poštovanjem Povelje EU u članicama, kao i korišćenje člana 7 i suspenzije glasačkih prava članici koja krši ono na šta se obavezala u domenu slobode štampe.

Prema članu 7 Ugovora EU, ozbiljne povrede vrednosti ljudskog dostojanstva, slobode, demokratije, jednakosti, vladavine prava i poštovanja ljudskih prava u nekoj članici za posledicu mogu da imaju suspenziju ili gubitak prava glasa u Savetu EU.

Komitet za zaštitu novinara preporučio je da članice EU izmene ili ukinu propise kojima se krše sloboda izražavanja i sloboda štampe, posebno one koji se odnose na klevetu, uvredu, bogohuljenje, veleizdaju.

Ta organziacija traži i da se zabrani masovni nadzor i reguliše „ciljano“ praćenje kako bi se obezbedilo da se ne kompromituju prava novinara na privatnost i zaštitu izvora.