Novinarka Politike protiv Cenzolovke

Gotovo dva meseca pošto je Cenzolovka objavila tekst Tamare Skrozze o manipulaciji činjenicama u feljtonu Politike o američkim donacijama, autorka feljtona Jelena Popadić žalila se Savetu za štampu. Slučajno ili ne, žalba novinarke Popadić dolazi svega nekoliko dana pošto je Savet ustanovio da je ona dva puta prekršila Kodeks novinara Srbije. Cenzolovka će prihvatiti odluku Saveta ma kakva ona bila

Status – Nova žalba
Podnosilac – Jelena Popadić
Izvor – Cenzolovka
Tip izvora – Internet
Datum objavljivanja – 15.01.2016.

Tekst žalbe

Žalba Jelene Popadić, novinara „Politike”, na tekst objavljen na portalu „Cenzolovka” – „Opasne i zlonamerne manipulacije dnevnog lista Politika”, čiji je autor Tamara Skroza

Poštovani, obraćam Vam se zbog teksta „Opasne i zlonamerne manipulacije dnevnog lista Politika” objavljenog 15. januara 2016. godine na sajtu „Cenzolovka”

(www.cenzolovka.rs/misljenja/opasne-i-zlonamerne-manipulacije-dnevnog-lista-politika) koji su preneli portal „Istinomer”, kao i portal Nezavisnog društva novinara Srbije.

Smatram da je ovim tekstom autorka prekršila Novinarski kodeks, pre svega odeljak u vezi sa novinarskom pažnjom. Ne samo da nije pozvala mene kao drugu stranu čijim je tekstovima bavila, već je prećutala značajne činjenice koje mogu da utiču na stav javnosti što je izričito zabranjeno odredbom 3. pomenutog odeljka. Tamara Skroza osvrnula se na tekstove koje je „Politika” objavila a tiču se budžetskih donacija nvo sektoru („Država za NVO izdvaja više nego za nauku”, objavljen 12. 6. 2015. godine). U tom tekstu pominje informacije iz polemike „Politike” i Fonda za humanitarno pravo u kojoj Fond tvrdi da su iznosi koje dobija iz budžeta „isplaćeni za porodiljsko odsustvo zaposlenih, naknade za zaposlenje mladih („Prva šansa”) i za sudske troškove u postupcima za naknadu štete u kojima je Fond zastupao žrtve kršenja ljudskih prava protiv države”.

Ipak, Tamara Skroza prećutala je deo mog odgovora Fondu za humanitarno pravo u kojem ističem da u konačan zbir budžetskih uplata nisu uračunate upravo naknade za bolovanja, kao ni uplate od strane sudova. Time Skroza svesno manipuliše istinom.

Moj odgovor objavljen je 18. 6. 2015. godine na rubrici Društvo pod naslovom „O lekciji iz novinarstva i još dinar ili dva”. Oba teksta mogu se pročitati zajedno na stranici http://www.politika.rs/scc/clanak/330823/Polemika-Fonda-za-humanitarno-pravo-i-Politike.

To znači da Skroza nije morala dugo da luta tražeći moj odgovor na optužbe Fonda iz humanitarno pravo. Za navedene tvrdnje imam i dokaze koje prilažem Komisiji za žalbe Saveta za štampu. Reč je o izvodima iz Uprave za trezor Ministarstva finansija, na kojima su uplate za bolovanje i sudske troškove obeležene posebno. Ipak, Tamaru Skrozu moje objašnjenje, kao i dokazi koje imam, nisu interesovali.

Ona citira samo delove teksta koji podstiču njenu tezu – da „Politika” porodilje predstavlja stranim plaćenicima.

Na taj način je prekršila i odeljak posvećen istinitom izveštavanju, tačnije odredbu broj 4. koja propisuje da je novinar dužan prilikom pisanja konsultuje više izvora. Očigledno je da je tekst tendenciozno napisan, sa ciljem za koji je namenjen.

Tačnije, da se izveštavanje „Politike” o uplatama budžetskih korisnika na račun nvo organizacija proglasi spiskom stranih plaćenika.

Ovim tekstom Tamara Skroza zlonamerno obmanjuje javnost tvrdeći da „ ono što je Politika objavila kao nebesku misteriju, uglavnom nije nikakva tajna”.

Skroza bi trebalo da bude upućena u činjenicu da nvo organizacije ne objavljuju javno izvode o uplatama iz Trezora, kao da na portalima većine organizacija nisu navedeni pojedinačni iznosi donacija od pojedinih organizacija za konkretne projekte.

Na ovaj način prekršila je odredbu 1. odeljka u vezi sa novinarskom pažnjom kao i član 1. odredbe o istinitom izveštavanju koji propisuje da je obaveza novinara da tačno, objektivno, potpuno i blagovremeno izvesti o događajima od interesa za javnost.

Umesto da bude objektivna Skroza se svrstala na jednu stranu birajući samo one činjenice koje idu u prilog postavljenih teza.

Tekst Tamare Skroze prenelo je nekoliko portala i proširio se društvenim mrežama tako da smatram da je poljuljan ugled medijske kuće u kojoj sam zaposlena, kao i moj ugled lično.

Posebno je zabrinjavajuća činjenica da grubo kršenje Kodeksa dolazi od člana Komisije za žalbe Saveta za štampu.

Jelena Popadić, novinar „Politike”

Prilog

Odgovor na žalbu

REDAKCIJA CENZOLOVKE

Perica Gunjić, glavni i odgovorni urednik

Komisiji za žalbe

Saveta za štampu

Poštovani članovi i članice Komisije za žalbe,

Urednički kolegijum Cenzolovke smatra da tekstom „Opasne i zlonamerne manipulacije lista Politika“, koji je objavljen na našem sajtu 15. januara 2016, nisu prekršene tačke Kodeksa novinara Srbije navedene u žalbi Jelene Popadić.

POGLAVLJE V, TAČKA 3

Sporni tekst objavljen je s jasnom oznakom „Mišljenja“, što znači da je u pitanju analiza i/ili komentar, a ne istraživački tekst. Kada je u pitanju analiza, novinar se bavi već objavljenim materijalima, pokušavajući da ih protumači i sagleda iz svog ugla, a ne da iznova kontaktira s osobama koje su te materijale objavile i njima se bavile.

U ovom slučaju, nije pozvana ne samo Jelena Popadić kao „druga strana“ već ni bilo ko iz civilnog sektora kao „prva strana“. Ili obrnuto.

Ipak, u spornom tekstu čitaocima su ponuđeni linkovi kako na tekst o kojem je u ovom delu analize bilo reči (prilog Screenshot 1), tako i na odgovor Jelene Popadić. Autorka Tamara Skrozza dala je link upravo na tekst na koji joj potpisnica žalbe ukazuje kao na svoj odgovor (prilog Screenshot 2 – gde se vidi link na reči „odgovor“, koji vodi do sajta Politike i teksta u kojem može da se pronađe kompletna argumentacija i jedne i druge strane). Svako ko je želeo da se dodatno informiše, to je mogao da učini samo jednim klikom.

Zbog toga smatramo da nema osnova teza da je ovde prekršena tačka 3 Poglavlja V Kodeksa novinara Srbije o uskraćivanju informacija koje bi mogle da utiču na stav čitalaca.

POGLAVLJE I, TAČKA 4

Iz istih razloga smatramo da nema osnova ni teza o kršenju tačke 4 Poglavlja I o neophodnosti konsultovanja više izvora. U spornom tekstu, čitaocima su ponuđeni linkovi na sve tekstove Politike o kojima je bilo reči, kao i na odgovor Jelene Popadić Fondu za humanitarno pravo.

Kako je u pitanju analiza o načinu izveštavanja dnevnog lista Politika, a ne o načinima putem kojih su novinari ovog lista došli do podataka kojima barataju, nije bilo potrebe da se konsultuje bilo koji izvor, izuzev tekstova o kojima je reč.

Svako intervjuisanje prve ili druge strane, ili sabiranje iznosa kojima se u svom radu bavila potpisnica žalbe, predstavljalo bi nastavak Politikinog serijala ili polemika koje su potom usledile. A to u startu nije bila namera ovog teksta. Pre svega zato što– kako je gore navedeno – nije reč o istraživačkom novinarstvu, već o analizi objavljenih novinskih priloga.

Autorki je u tom kontekstu pre svega bilo bitno na koji je način potpisnica žalbe tretirala podatke koje je dobila iz Fonda za humanitarno pravo (nije ih uključila u tekst), odnosno demanti te organizacije (kada je konstatovala kako nije važno kako je novac potrošen, već činjenica da je potrošen). Prilog – demanti Fonda za humanitarno pravo, u kojem se ta organizacija bavi navodima iz teksta Jelene Popadić i materijalima koje Jelena Popadić pominje u svom tekstu i koje je priložila uz žalbu.

Sve ostalo što su želeli da saznaju o tom slučaju, zainteresovani čitaoci mogli su da učine klikom na linkove koji su na našem sajtu jasno naznačeni.

POGLAVLJE V, TAČKA 1

POGLAVLJE I, TAČKA 1

Potpisnica žalbe navodi da je Tamara Skrozza zlonamerno obmanula javnost tvrdeći da „ono što je Politika objavila kao nebesku misteriju, uglavnom nije nikakva tajna“, jer, kako dodaje, „NVO organizacije ne objavljuju javno izvode o uplatama iz Trezora“, a „na portalima većine organizacija nisu navedeni pojedinačni iznosi donacija od pojedinih organizacija za konkretne projekte“.

Tezu da podaci objavljeni u Politici „uglavnom nisu nikakva tajna“ dokazala je sama autorka, pošto ih je pronašla u javno dostupnim dokumentima – na jednom američkom sajtu, odnosno u Trezoru (koji je javna institucija).

Sve to znači da onaj ko želi da do njih dođe, to može da učini na isti ili sličan način, uz manje ili više truda.

U svakom slučaju, u pitanju nisu podaci koje je bilo ko mogao da sakrije – ako ni zbog čega drugog, ono zbog toga što se donacije uplaćuju na legalne bankovne račune legalno registrovanih organizacija, s legitimno obrazloženom namenom.

Prilog odgovora