„Novinarska profesija ugrožena i u brojnim problemima“

Novinarska profesija je ugrožena i suočava se sa brojnim bezbednosnim finansijskim i profesionalnim problemima

To je zaključak je skupa „Očuvanje javnog interesa kroz zaštitu privatnosti novinara i njihovih izvora“, organizovanom povodom svetskog Dana slobode medija, 3. maja.

Predstavnici nezavisnih institucija i medija ocenili su da mehanizmi zaštite za novinare praktično ne postoje i da ne znaju na koju adresu treba da se obrate, kada naiđu na opasnost ili problem.

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić smatra da je Srbija država u kojoj je loše zaštićena privatnost svih građana, pa tako i novinara i njihovih izvora.

„Zaštita podataka i izvora koje koriste novinari postoji u zakonu i apsolutna je na papiru, ali je situacija drugačija u praksi“, rekao je Šabić.

On je naveo da bezbednost privatnosti i podataka novinara i njihovih izvora sada nisu u poziciji da se ugrožavaju samo bezbednosne službe i policija, već i neke druge interesne grupe.

Šabić je ukazao i na to da je pristup špijunskoj opremi liberalan u Srbiji i da je ona praktično dostupna svima.

Urednik istraživačke mreže KRIK Stevan Dojčinović smatra da država „čačka“ i zadire u novinarski rad.

„Država koristi resurse da nadzire ono što radite u privatnom životu ili na poslu“, naveo je Dojčinović.

On je naveo i svoj lični primer kada je list „Informer“ objavio njegove fotografije i detalje njegovog rada.

Skup je obeležila i polemika Dojčinovića sa glavnim i odgovornim urednikom lista „Informer“ Draganom Vučićevićem, koji je istakao da ništa od onoga što je objavio nije dobio od države, već od Dojčinovićevih saradnika.

„Ni jedna fotografija nije stigla od policije“, naveo je Vučićević.

Zamenik glavnog i odgovornog urednika nedeljnika „Njuzvik“ Vojislav Tufegdžić ocenio je da je novinarska profesija poslednjih 25 godina u neprestanom vanrednom stanju.

„Novinarska profesija je ugrožena i na lošem je glasu“, cenio je on.

On smatra da za lošu poziciju medijsklih radnika nisu krivci isključivo institucije, već i sami novinari kod kojih, kako je ocenio, nema dovoljno solidarnosti.

Direktorka uredničkih pravnih poslova britanskog lista Gardijan Džilijen Filips ocenila je da današnje digitalno vreme doprinosi tome da su podaci koje novinari prikupljaju i koje šalju, mnogo dostupniji i lakše ih je zloupotrebiti nego u nekim ranijim vremenima.

„Srbija nije sama u tom problemu, to je globalno pitanje“, ocenila je ona.

Na skupu je ukazano i na to da brojni napadi na novinare još nisu razrešeni i da su počinioci van domašaja pravde.

Na skupu je ukazano i na to da se novinari koji se bave istraživačkim radom, često suočavaju s profesionalnom diskreditacijom.

 Foto: N1