Dragan Bujošević, generalni direktor RTS-a, odgovorio je na jučerašnje otvoreno pismo ministra Ivana Tasovca. Tekst prenosimo u celini:
Za početak da utvrdimo činjenice pošto ministar informisanja nije upoznat sa sadržajem zakona koje treba da sprovodi.
Član 35 Zakona o javnim servisima kaže da „Republika Srbija obezbeđuje stabilno i dovoljno finansiranje osnovne delatnosti javnog medijskog servisa“.
Republika Srbija, ministre, to ste Vi i vlada u kojoj ste ministar, osim ako ne mislite da je Republika Srbija promenila ime u Dragan Bujošević.
Ne želim ja da premijer bude inkasant, niti sve svaljujem na njegova pleća (to je premijer Vama zamerio, ministre) nego tražim da Vi i vlada poštujete zakon, da obezbedite „stabilno i dovoljno finansiranje osnovne delatnosti javnog medijskog servisa“.
Ako Vam vreme dozvoli, pogledajte i član 23 istog zakona koji govori o ovlašćenjima generalnog direktora javnog servisa i probajte da u tih 12 tačaka pronađete reč „pretplata“ ili „taksa“. Nema ih. Ako niste razumeli, da ponovim, nema ih.
Obezbeđivanje stabilnog i dovoljnog finansiranja javnog servisa, ministre, jeste Vaš posao, iako Vi verujete da je Vaš posao zatvaranje medija i otvaranje rijalitija. Ne radite svoj posao, ministre.
Vi mislite da ste zadatak „stabilnog i dovoljnog finansiranja“ rešili donošenjem pomenutog zakona. Ja mislim da niste. Rekao sam Vam to 12. juna, mog šestog radnog dana na mestu generalnog direktora RTS-a. Predložio sam i Vama i premijeru kako taksa može da bude naplativa, kako da Republika Srbija obezbedi stabilno i dovoljno finansiranje dva javna medijska servisa i RTS i RTV. Zanimljivo je da ne pominjete Radio-televiziju Vojvodine iako je i ona, zajedno sa RTS-om, potpisivala iste predloge promene zakona.
Vi ste odbili moje predloge, premijer ih je prihvatio. Ili je bolje reći da je i pre nego što sam ih ja izneo, on već došao do njih.
Jednom me je Vaš državni sekretar, u Vašem prisustvu, ubeđivao da „Brisel ne dozvoljava promenu zakona“. Rekao sam da se tvrdilo i da Brisel traži od RTS-a da se odrekne emisione tehnike, tornja na Avali i drugih sličnih predajnika, da narodu bude jasno o čemu je reč. Reklo se ne dozvoljava Brisel da RTS proizvodi i emituje program. A potom se u slučaju kablovskog operatera tvrdilo da Brisel traži da SBB i proizvodi program i emituje ga. Kako Brisel može da ima jedan stav za RTS a drugi za SBB, pitao sam Vas. Nisam ni do danas čuo Vaš odgovor. Ali znam da je Vaš posao da ne dozvolite da privatno preduzeće ima povoljniji položaj na tržištu od javnog medijskog servisa. Vi to i dalje dozvoljavate. Ne radite svoj posao, ministre.
Pitate kako je Upravni odbor RTS-a izračunao da pretplata treba da bude 500 dinara. Pitajte Upravni odbor RTV-a, i on je tako izračunao. I da Vas i o tome obavestim pošto ni to ne znate, zakonom je 2010. određeno da visina pretplate bude 500 dinara i od tada ta brojka nije menjana. Računalo se da će, ako naplata pretplate bude 80 odsto, RTS i RTV imati dovoljno novca za „stabilno i dovoljno finansiranje“. Uz naplatu od 80 odsto to bi bio godišnji prihod od 135 miliona evra, ministre. Toliko se 2010. godine procenjivalo da je dovoljno za „stabilno i dovoljno finansiranje“.
Pitali ste, ministre, RTS u jesen 2014. godine koliko mu treba novca za „stabilno i dovoljno finansiranje“. Dobili ste odgovor, oko 120 miliona evra. Ali Vi nikada niste odgovorili na taj račun RTS-a, niste osporili nijednu stavku iz njega. I umesto odgovora odlučeno je da RTS u 2015. godini dobije oko 56 miliona evra. Oko 17 miliona evra manje nego što je RTS imao 2014. godine ili se može reći, to je 17 miliona evra uštede. Prošlu godinu RTS je završio sa minusom od 18 miliona evra. Ove godine neće imati minusa. To je još 18 miliona evra uštede.
Razdvajanje prihoda i rashoda od takse, od onih komercijalnih, posao je koji sam zatekao i koji i RTS i RTV rade zajedno sa Dilojtom. U septembru su bila prva testiranja, sistem će proraditi polovinom 2016. godine, mnogo brže nego što je trebalo HRT-u. I svi podaci biće dostupni javnosti kao što je dostupan finansijski izveštaj o poslovanju RTS-a. A ja bih, na primer, voleo da vidim koliko je Ministarstvo kulture dalo novca za Filharmoniju a koliko za Narodno pozorište i šta se dogodilo sa konkursom za direktora Filharmonije. Odgovore nisam našao na sajtu Ministarstva.
I da Vam saopštim još jednu činjenicu, od januara 2014. godine RTS Vam šalje mesečne izveštaje o trošenju budžetskih sredstava. Ne znate to, ministre, zato što ne radite svoj posao.
A račun za taksu, što je vaša sledeće „ozbiljna“ primedba, nisam otvorio, ministre, zato što mi je Ministarstvo finansija napisalo da ne mogu da ga otvorim sve dok RTS dobija novac iz budžeta. Ni to ne znate, ministre, zato što ne radite svoj posao.
Da Vas obavestim i o tome da od novca koji dobije iz budžeta RTS „vrati“ državi oko 35 odsto tih sredstava kroz poreze i doprinose. Dakle, između 18 i 20 miliona evra godišnje od dobijenih 56 miliona evra.
Možda bih ja i prihvatio vaš predlog da budem glavni ravnatelj Hrvatske radio-televizije, čiji je budžet 217 miliona evra, ali se bojim da kolega Goran Radman ne bi prihvatio da bude direktor RTS-a, čiji je prihod oko 71 milion evra (56 miliona iz budžeta i 15 miliona od reklama). Uzgred, kolega Radman na izmaku treće godine mandata pristupa sistematizaciji i smanjenju broja zaposlenih (do sada je to bio samo odlazak u penziju), a ja sam za šest meseci na tome već nešto učinio. Broj zaposlenih je smanjen za oko 200, a u toku je i prijavljivanje za dobrovoljni odlazak iz RTS-a.
I za tih šest meseci RTS je imao premijere dve domaće serije, što nije imala nijedna od četiri nacionalne televizije, pokrenuli smo nove emisije „Lavirint“, „A sada Rada“, „Ide Mile“, „Tako stoje stvari“, „Ja mogu sve“ – 16 sati novog programa nedeljno.
Sve te emisije gledaoci su dobro primili. Zato je RTS najgledanija televizija u Srbiji i jedan od retkih javnih medijskih servisa u Evropi koji time može da se pohvali. Jedan od njih je i Bi-Bi-Si. I pošto ste mi jednom nešto prezrivo dobacili o budžetima RTS-a i Ministarstva kulture i informisanja Srbije, da Vas obavestim da je budžet engleskog Ministarstva kulture, medija i sporta 1,5 milijardi funti, a Bi-Bi-Sija 2,8 milijardi. Pazite, ministre, kod nas su to dva ministarstva jedno Vaše i drugo Vanje Udovičića.
I da Vas obavestim, ministre, da je u kablu razlika u gledanosti između RTS-a i ostalih televizija još veća u našu korist, ali nam kablovski operateri ništa ne plaćaju za to. Vama to ne smeta, već smo videli da više volite privatne firme od javnih medijskih servisa, pa je zato za Vas normalno da siromašni građani Srbije i siromašni RTS ulivaju ekstraprofit svetskim bogatašima. Vaš je posao, ministre, da promenite tu apsurdnu situaciju, koju još apsurdnijom čini podatak da SBB plaća HRT-u ali ne plaća RTS-u i RTV-u. Ne radite svoj posao, ministre.
I gledaoci nam veruju, ministre. Sva istraživanja pokazuju da smo televizija kojoj se najviše veruje. Uz sve primedbe koje nam stavljaju na dušu, gledaoci nama najviše veruju.
Ali, to Vama ništa ne znači, Vi biste ipak da ostanete prvi evropski političar koji je predložio referendum o opstanku Javnog medijskog servisa, dakle televizije koja je najgledanija i kojoj se najviše veruje.
Toliko od mene, ministre informisanja.
I nemojte da mi zamerite što ništa neću da odgovorim tabloidnom političaru Tasovcu. Ne mogu, stidim se njegovog pisma.
Ministar Tasovac kritikovao je juče generalnog direktora RTS-a jer, kako je naveo, očekuje od premijera Vučića da obezbedi finansiranje RTS-a i naplatu takse.
Foto: FoNet
Gospodine Bujoševiću, sa velikom pažnjom sam pročitao Vaše pismo upućeno ministru (ne)kulture, ali Vas pitam šta vam znači ova rečenica „Sva istraživanja pokazuju da smo televizija kojoj se najviše veruje.“…Iste takve rečenice koriste i ostale nacionalne TV kuće „Hepy“ i „Pink“.Prosto pitanje: Ko ovde laže?.