Odloženo ročište po tužbi Srđana Škora zbog mobinga

Zbog odlaska sudije Ivana Jovičića na rad u Visoki savet sudstva, juče je u Višem sudu u Beogradu za 24. maj odloženo pripremno ročište po tužbi koju je je novinar Srđan Škoro podneo protiv NID kompanije „Novosti“ zbog zlostavljanja na radu od strane generalnog direktora ove kuće Radomira Dmitrovića. Ročište će biti održano pred drugim sudijom koji će uskoro preuzeti predmet od kolege Jovičića

Škoro je u tužbi naveo da je duže vreme izložen zlostavljanju na radu u ovoj kompaniji, u kojoj je od 2006. godine obavljao brojne odgovorne uredničke poslove. Između ostalog, bio je glavni i i odgovorni urednik revijalnih izdanja „Revija 92“ i „Arena“, kao i urednik nedeljnog izdanja, „hronike“, dopisnog odeljenja i deska u listu „Večernje novosti“.

Aneksom ugovora iz maja 2014. godine, Škoro je „zbog izmenjenih okolnosti“, odnosno „zbog potrebe procesa i organizacije rada“ iz redakcije „Večernjih novosti“ premešten u list „Sport“.

Novinar tvrdi da pemeštaj nije bio motivisan razlozima koji su u domenu radno-pravnog odnosa, već da predstavlja kaznu za njegove javne istupe. Reč je o gostovanju Škora u „Jutranjem programu“ Radio-televizije Srbije (RTS) na dan inaugurisanja nove srpske vlade 27. aprila pretprošle godine, kada je izneo svoje mišljenje o kabinetu Aleksandra Vučića.

„Ubrzo posle gostovanja u „Jutarnjem programu“ RTS-a, tužilac je, najpre, 9. maja 2014. godine, usmeno smenjen i izbrisan iz impresuma lista sa poslova šefa deska, a zatim spornim aneksom i formalno udaljen iz redakcije lista „Večernje novosti“ i premešten u redakciju lista „Sport“, na poslove koje nikada nije radio, u list koji je pred gašenjem i za zaradu koja je dvostruko niža od zarade koju je do tada imao“, piše u tužbi.

Sporni pemeštaj, stoji još u tužbi, istovremeno predstavlja i početak i trajni izvor svakodnevne izloženosti tužioca zlostavljanju na radu od strane Radomira Dmitrovića, generalnog direktora kompanije i glavnog i odgovornog urednika „Večernjih novosti“. Time su, tvrdi Škoro, narušeni njegovo dostojanstvo, ugled, lični i profesionalni integritet, zdravlje i položaj. Istovremeno, pogoršani su uslovi njegovog rada i stvoreno ponižavajuće okruženje koje vodi izolovanju novinara.

Škoro u tužbi ukazuje da posle smene nije premešten na druge poslove u „Večernjim novostima“, iako su za to postojali i mogućnosti i potrebe. Kao ilustraciju tužilac navodi mesto urednika dopisnog odeljenja, kao i činjenicu da je za urednika feljtona doveden novinar iz druge kuće.

Tvrdeći da je njegov premeštaj iz „Večernjih novosti“ u „Sport“ (koji je prošle godine prodat “Beotonu” iz Bora) bilo fiktivno i nepotrebno raspoređivanje kojim „poslodavac zloupotrebljava svoja ovlašćenja i neopravdano kažnjava tužioca“, Škoro navodi da, iako je postavljen za pomoćnika glavnog urednika „Sporta“, nije dobio elektronski pristup tekstovima ovog lista. Time je, kako smatra, onemogućen da obavlja poslove na koje je premešten i „doveden u neravnopravan položaj u odnosu na druge zaposlene.“

U tužbi se zatim ističe: “Zlostavljanje na radu, započeto nezakonitim izbacivanjem tužioca iz lista „Večernje novosti“ i premeštajem na nepotrebne poslove u drugom listu sa dvostruko nižom platom, nastavljeno je novčanim kažnjavanjem tužioca u junu, julu i avgustu 2015. godine, kada je isplaćena zarada umanjena za po 10.000 dinara, bez pisane odluke i obrazloženja, pa i bez objašnjenja da li je reč o novčanoj kazni zbog povrede radne obaveze i nepoštovanja radne discipline, ili o umanjenju zbog manjeg radnog učinka“.

Škoro od suda na kraju traži da donese presudu kojom se Kompanija „Novosti“ i Dmitrović obavezuju da odmah prestanu sa zlostavljanjem i ujedno zabranjuje da se ponovo takvo ponašaju.

Odgovarajući na tužbu, pravni zastupnici kompanije “Novosti” smatraju da je tužba neblagovremeno podneta i da je nedozvoljena. Naime, oni negiraju da je bilo zlostavljanja na radu i navode da “pravi razlog podnošenja tužbe jeste tužiočevo nezadovoljstvo činjenicom da je raspoređen na novo radno mesto”.

U odgovoru na tužbu još stoji: ”Tužilac u tužbi nigde ne navodi bilo kakve primere verbalne ili fizičke grubosti, posredne ili neposredne. Sve na šta tužilac ukazuje jeste nezadovoljstvo raspoređivanjem, uz potpuno ignorisanje prava i obaveza poslovodstva tuženog da raspoređuje zaposlene, ne da bi bilo ko bio unižen ili povređen, već radi obezbeđivanja boljeg i efikasnijeg poslovanja… Prema tome, direktor je iskoristio svoje zakonsko diskreciono pravo i postavio na prethodno radno mesto tužioca novo lice koje je smatrao pogodnijim za konkretan posao. Pri tom je poštovao sva prava tužioca u skladu sa zakonom i internim opštim aktima”.

Negirajući i ostale navode iz tužbe, u odgovoru Kompanije “Novosti “ se na kraju ističe da “ni na koji način, posredno ili neposredno, direktno ili indirektno, nije preduzeta ili propuštena bilo koja radnja koja bi se mogla okvalifikovati kao zlostavljanje na radu”.