Odlučna i beskompromisna borba vlasti protiv novinara

Izbacivanja iz Doma kulture su u trendu jer su nakon novinara izbačeni članovi SVM-a, a sutra će biti izbačeni, ne daj bože, građani Feketića

Kao novinarka, imala sam tu čast da prvi put budem verbalno ukorena i izbačena sa jedne političke sednice (čitaj: sudnice) vladajuće stranke Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) i to četiri sata pre nego što je iz nje izbačeno 80-tak, sada već bivših, članova.

Na toj sednici Saveta Saveza vojvođanskih Mađara koja je održana u četvrtak, 11. februara, u Domu kulture u Feketiću, a koja je više ličila na sudnicu nego na sednicu, doneta je odluka o konačnom isključenju 82 člana iz ove stanke, koji su istovremeno i članovi civilne organizacije Mađarski pokret, među kojima je i gradonačelnik Subotice Jene Maglai.

U ovoj paradoksalnoj situaciji novinare su izbacili pre svih osuđenika i to bez izricanja bilo kakve presude.

Dakle, izbacivanja iz Doma kulture su u trendu jer su nakon novinara izbačeni članovi SVM-a, a sutra će biti izbačeni, ne daj bože, građani Feketića. Dom kulture je, inače, javna ustanova koja se finansira iz sredstava građana, a objekat pod dugogodišnjom ingerencijom članova SVM-a (onih pravih).

Međutim, ono što u ovom celom “sudskom procesu” dve zaraćene strane škripucka jeste da je velika većina članova SVM-a, koji su i članovi Mađarskog pokreta, iz Subotice, a izbačeni su u Feketiću (!) Znamo da je biračko telo MP najjače u Subotici dok SVM ima birače i u drugim okolnim mestima u Vojvodini.

Karolj Pal koji je, kako kaže, zadužen za proces isključivanja članova SVM-a iz stranke, i koji, eto, vodi te teške krivične predmete u sudnici u Domu kulture, objasnio mi je da novinari ne mogu prisustvovati sednici SVM-a.

„Nije dozvoljen ulaz medijima. Biće izjave posle. Izlazite napolje“, miroljubivo je pokazao put za napolje sudija Pal.

Na moju konstataciju da je u pitanju javni prostor i da novinari, kao i građani imaju pravo da uđu u objekat, on je tvrdo ostao pri svom stavu. Zatim sam ga upitala da li je prostor rezervisan, na šta je odgovorio potvrdno. Na insistiranje da pokaže ugovor o zakupu prostora, rekao je samo „izlazite napolje!“

Tako smo kolega i ja četiri sata čekali na izjave onih koji su nas izbacili, a bogami, ni ostali prisutni u sali nisu imali ništa protiv. A zašto bi, jelte. Pa, reagovao je Pal. To je dovoljno, zar ne?

Nije novost da velika većina političara novinare smatra sredstvom za ostvarivanje političkih ili ličnih interesa. To se jasno vidi iz pojedinih saopštenja za javnost koja se već u startu, bez obzira na sadržaj, naslovljavaju sa “Sredstvima javnog informisanja”, a ne, recimo, medijima. Dakle, mi smo sredstvo, kanal koji oni koriste kako bi poslali poruke građanima i partijskim (ne)istomišljenicima. A kada novinar postavi pitanje (a najčešće ne pita ništa), gledaju ga sa nevericom i nepoverenjem jer se drznuo da pita nešto ili, ne daj bože, da pita nešto što nije tema zadate pres konferencije; pa to je skandal a novinar bude odmah opomenut sa “no-no”.

Predstavnici vlasti još uvek ne shvataju da oni ne postoje bez novinara i da novinari nisu ovde zbog njih nego su oni tu zbog novinara i zbog građana. Pres konferencije se organizuju sa ciljem da javnost bude informisana i to je prilika kada novinari imaju pravo i treba da postavljaju pitanja o svemu što ih interesuje i o čemu građani imaju pravo da znaju, a imaju pravo da znaju sve jer ih plaćaju.

Dakle, da se vratimo u Feketić. Nakon četiri sata čekanja, dobili smo informaciju da se sednica bliži kraju. Kada smo se vratili do Doma kulture, mnogi isključeni članovi stranke stajali su u holu i razgovarali. S obzirom na to da je napolju bilo 2 stepena, odlučili smo ponovo da uđemo i da bar u holu sačekamo još koji minut da se završi sednica i da uzmemo izjave od prisutnih. Ali avaj! Sudija Pal je već bio spreman! Došao je sa papirom na kojem velikim štampanim slovima piše “ODOBRENJE” koje mi je tutnuo u ruku. Na papiru piše da se “odobrava korišćenje sale za potrebe SVM da održi sastanak Saveta dana 11. 02. 2016. u Feketiću od 17.00 časova.”

Međutim, nigde nije bilo navedeno, na primer, “Zabranjen ulaz novinarima” ili “Prostor je zakupila stranka Saveza vojvođanskih Mađara”, a bogami, bilo bi zanimljivo videti i koji je iznos zakupa, a nedostaje i datum izdavanja dokumenta… Na mesto Karolja Pala pre nedelju dana došao je novi predsednik Doma kulture Ištvan Šarkozi, za kog sam ja tada naivno pomislila da je obezbeđenje na ulazu. Dotični predsednik je dole ipak nekako ostao anoniman, jer osim reči “Predsednik” i nečije žvrljotine ništa nije aludiralo na potpis novog predsedavajućeg Doma kulture.

I tako je čika Pal nas izbacio i drugi put napolje uz miroljubivu i nadasve gostoljubivu molbu “izađite napolje”, značajno gledajući u papir koji mi je pre nekoliko sekundi tutnuo u ruke.

Prema svemu sudeći, stvar se otela kontroli jer su juče najuticajniji ili najčitaniji srpski mediji (kako oni vole sebe da zovu) bili prepuni vesti koje nagoveštavaju da će predstojeći izbori u Srbiji, u nedostatku opozicije, biti u znaku odlučne i beskompromisne borbe vlasti protiv nepodobnih novinara, pojedinih nezavisnih organizacija i NVO sektora.

Ta medijska bitka radnika na tastaturama vodi se već neko vreme protiv pojedinih nezavisnih strukovnih novinarskih uduženja i pojedinaca novinara. Spinovanje se sprovodi u nečemu što se kupuje u trafici a nisu novine, kao i na pojedinim televizijskim k(analima) koji žive od senzacionalizma, laži, mržnje, nasilja, neosnovanih optužbi, prostakluka, crne hronike, golih dupeta i sisa. Svemu tome se aktivno pridružila i državotvorna “nepostojoća” agencija, što ukazuje na to da nam uskoro predstoji jedna od možda najprljavijih političkih kampanja ever.

 Foto: Magločistač