Otkaz zapalio društvene mreže: Čuveni voditelj najuren sa Studija B

Posle skandala na Studiu B kada je kolekcija od 1.500 gramofonskih ploča završila u smeću, ovaj medij nastavlja da šokira javnost pošto je otpustila Veljka Pajovića, nagrađivanog novinara, voditelja „Beogradske razglednice“, urednika gradskog programa radija…

Veljko je na svom Fejsbuk profilu napisao da je protiv njega najavljen disciplinski postupak i da više nije glas radija „Studio B“, uz opasku da traži nov posao.

Ova vest je našila na nevericu i ogorčenost ljudi na društvenim mrežama, posebno jer se još nisu „opasuljili“ od velikog gafa novog menadžmenta „Studia B“ koji je rešio da baci u đubre kolekciju od 1.500 ploča. Srećom, ploče je pronašao Žarko Paspalj, ali ostaje da se vidi ko će da spasi radijsku legendu.

Komentari na ovu vest su uglavnom pogrdni na račun novih vlasnika. Kolega Zoran Modli zapitao se da li će se i u ovom slučaju naći neki Paspalj da ga spase sa smetlišta.

„Bravo, majstori.Vi, koji ne želite ništa da izjavite ni za novine, ni za radio, niti za bilo koju od televizija (mislim, ona za koju biste rado nešto izjavili za sada ionako ćuti i žmuri)… Bravo, vi, nove stegonoše novog zvuka, novog lika i novog dela Studija B. Položili ste ispit iz destrukcije i osvetoljubivosti. I to iz prve, sa desetkom koju ne biste tako brzo i ubedljivo dobili ni na jednom od fakulteta za proizvodnju instant diploma. Dakle, i moj kolega Veljko Pajović je zaslužio da bude bačen na gradsku deponiju? Sjajno. Ima li neki Žarko Paspalj da ga odatle pokupi – ili će, pak, dostojanstveno nastaviti da radi ono što najbolje ume: da bude drugačiji od ostalih?“, napisao je Modli.

Kolega Filip Ugrenović objasnio je zašto je velika šteta što je Pajović ostao bez posla:

„Danas je najtužniji dan u mojoj profesionalnoj radijskoj karijeri. On je čovek koji nikada nije mogao da bude konkurencija, već samo inspiracija, dodatna energija, cilj kome kao voditelj jutra težim sa više ili manje uspeha. Ono što su nekada bili Đoko Vještica ili Bogdan Tirnanić, to je on danas. Voditelj, sada već bivši, programa, sada već bivšeg. Veljko Pajović, jutro na Studiju B, „Beogradska razglednica“. Tip u čijem se glasu meša šmek beogradskog mangupa i uglađenog gospodina iz Kruga dvojke. Tip koji je poznavao bolje ovaj grad od svakog gradonačelnika, taksiste ili nekog „momka iz kraja“. Koji je bio najbolji ortak i baki iz Bloka 70, i klincu sa Vračara i pekaru iz Borče, i mesaru iz Sremčice, i vlasniku butika iz Batajnice, i direktoru firme sa Voždovca. Jednom prilikom sam otišao u obližnju prodavnicu u svom kraju, u Šumicama. Na kasi, ispred mene – on. Gledam ja njega, gleda on mene. Ja ga znam, kao i svi u ovom gradu. „Dobro veče“, kaže on meni. Prvi. I počne priča. I saznam ti da on mene zna i sa „Audicije“, i sa radija. Još se čudim da li je realno. A kako i ne bi bilo? Pa taj zna apsolutno sve. I krenemo u priču. I shvatim da mi je komšija. Sticajem okolnosti, da je bio komšija i verovatno najlegendarnijem domaćem voditelju svih vremena, Mići Orloviću. Shvatim da ima da mi kaže par reči, prosto bez razloga. Jer želi. Jer hoće da pomogne mlađem kolegi koliko može. Jer nije sujetna zvezda nego kolega. Čovek. Beograđanin. Stara garda. Faca. Jedva sam čekao sutra da dođem na posao i da kažem Minji (jedna od urednika) da sam ga upoznao. Jer sam znao koliko ga tek ona voli. Čoveče, i dalje nemam tu reč kojom bih opisao tu sreću. „Dodaj me na fejsu, pa se čujemo.“ Ej, bre. Pa zamisli kada ti to kaže čovek kog si slušao mesecima i govorio „Hoću ja da budem ovo!“ Ne znam da li me je energija tog dana povukla, pa je i rejting jutra počeo da skače sve dok nije postalo najslušanije po svim parametrima. Ili je jednostavno on jedan od onih ljudi koji ti uliju energiju i motivaciju sa samo dve tri reči. Neke od njih su bile i one koje danas gledamo po trećerazrednoj reklami – „Dobro jutro, džezveri.“ Verovatno je ovo drugo. Jer baš uz te tri reči, koje su bile lajt motiv „Beogradske razglednice“, meni su jutra počinjala bolje. Meni, i celom ovom gradu. Jedina mana posla voditelja jutarnjeg na Naksiju je ta što nisam u isto vreme mogao njega da slušam. On nije konkurencija. On je institucija. I inspiracija. Hvala Vam što ste postojali. I što ćete postojati. I što ste me učinili boljim voditeljem. I što ste svakoga u ovom gradu učinili boljim. I što ste ovaj grad učinili boljim. Čujemo se!“