Pismeno umivanje Šarićevih poslova

Knjiga ‘Šarić – Kako je balkanski kokainski kartel osvojio Evropu’ Stevana Dojčinovića uznervozila je mnoge javne ličnosti i bliske im medije.

Šta povezuje Darka Šarića, optuženog za šverc kokaina, Stanka Subotića Caneta, kontroverznog biznismena, Mila Đukanovića, crnogorskog premijera, i Vladimira – Bebu Popovića, medijskog konsultanta? To, definitivno, nije samo knjiga Šarić – Kako je balkanski kokainski kartel osvojio Evropu autora Stevana Dojčinovića, jer da je samo to, ne bi bilo tolike nervoze među pomenutom gospodom i bliskim im medijima.

Dojčinović, glavni urednik Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (koji deluje u okviru Nezavisnog udruženja novinara Srbije) i saradnik mreže istraživačkih novinara Organized Crime and Corruption Reporting Project, studiozno, analitički i dokumentovano u knjizi raspliće kriminalno klupko, pranje novca i ukazuje na političku podršku koju je kartel uživao.

Autor knjige je već u naslovu optužen da radi u korist Miodraga Rakića, koji je preminuo u aprilu.

Kako se kroz knjigu provlači i saradnja koju je Šarić imao sa Subotićem i njihova povezanost sa Đukanovićem, jedan portal blizak Subotiću objavljuje tekst u kome se iznosi odbrana Subotića, a napada bivša vlast, koja je sve to montirala.

Autor knjige je već u naslovu optužen da radi u korist mrtvog čoveka Miodraga Rakića, nekada bliskog saradnika bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića i koordinatora službi bezbednosti, koji je u aprilu preminuo.

Subotićevi medijski branioci tvrde da je ceo istraživački poduhvat pranje biografije bivše garniture – koja je jedva prešla cenzus i nema nikakav uticaj u Srbiji. Tako se, osim odbrane svojih sponzora, pravi teren u javnosti za buduću presudu Šariću.

Mafijaški trik „mrtva usta ne govore“ upotrebljen je i u prethodnoj medijskoj kampanji blaćenja ljudi koji su radili na slučaju Šarić, kada je šef kriminalističke policije Rodoljub Milović optužen da je uzeo mito od Šarićevog saradnika Dragana Dudića, koji je 2010. godine ubijen.

Šarena štampana stvar

Interesna umreženost potpuno različitih medija pokazuje njihovu jedinu zajedničku tačku – lutkara koji iza zavese povlači konce – i postaje jasnija kada se u kampanju umivanja aktera ove knjige uključi glasilo Afera. Glavni urednik ove štampane stvari je Gradiša Katić, portparol Zemunskog klana i lični novinar vođe ovog zlikovačkog udruženja Dušana Spasojevića, koji je, zbog veza sa Zemuncima, hapšen u akciji „Sablja“.

Policajac koji je jurio Šarića, Rodoljub Milović, bio je jedan od ključnih operativaca i u razbijanju Zemunskog klana. Već dokazan u služenju mafijašima, urednik Afere se dobro pokazao tokom kampanje protiv Šarićevih progonitelja. Istovremeno, ova šarena štampana stvar snažno podržava aktuelnog premijera Srbije Aleksandra Vučića.

Novinari – saradnici ove interesne grupe služe se istom metodom kao i Šarićevi advokati – tvrde da je Milović, koji je napravio policijske beleške, javno kompromitovan te da su stoga njegovi izveštaji neistiniti. Ali, kompromitujuće tvrdnje o mitu uzetom od čoveka koji je danas mrtav iznosio je sam optuženi Šarić, kojem je to strategija odbrane.

I Milorad Ulemek Legija, organizator atentata na premijera Zorana Đinđića, pravio je predstavu u sudnici.

Ništa neočekivano i neviđeno. Advokati ubeđuju javnost da je postupak montiran, mediji im terciraju blateći one koji se usude da govore o poslovima njihovih patrona. I Milorad Ulemek Legija, organizator atentata na premijera Zorana Đinđića, pravio je predstavu u sudnici. Mediji su mu davali prostor, konstruisali afere na osnovu njegovih nebuloza i imali podršku u vladi nacionaliste Vojislava Koštunice, koja je osvetoljubivo koristila sve što bi doprinelo diskreditovanju prethodne vlasti. Otpuštani su i policajci koji su razbili Zemunski klan.

Sada imamo isti recept odmazde. Ali, dok je tada deo medija vodio prljave kampanje, drugi mediji razotkrivali su takve manipulacije. Danas u Srbiji nema ko da odigra tu ulogu te, posle Šarićevih optužbi, premijer Vučić smenjuje načelnike policijskih uprava.

Dve kampanje – protiv policajaca i novinara koji su pisali o Šarićevim vezama sa politikom i biznisom – pokazuju da ista medijska ekipa koja sprovodi ovakve medijske odmazde podržava i Vučića i Đukanovića.

Tako Informer, koji u Srbiji podržava Vučića, u Crnoj Gori podržava Đukanovića i vodi žestoku kampanju protiv Vanje Ćalović, direktorke nevladine organizacije MANS, koja je, zbog stalnog ukazivanja na zloupotrebe, najveća glavobolja crnogorskog režima. Istovremeno kada u Beogradu kreće pokušaj kompromitacije istraživanja o Šarićevim poslovima objavljenog u knjizi Stevana Dojčinovića, u Podgorici Informer pokreće nastavak kampanje protiv direktorke MANS-a. Saradnici te nevladine organizacije su sa nekoliko istraživačkih tekstova u knjizi o Šariću doprineli rasvetljavanju njegove povezanosti sa Subotićem i Đukanovićem. Za širenje optužbi na račun Vanje Ćalović najzaslužniji je prijatelj i savetnik premijera Đukanovića Vladimir Popović Beba, što je on delimično priznao u jednoj TV emisiji, u kojoj je rekao da čak nekada savetuje i premijera Vučića. Istovremeno on je i Subotićev prijatelj.

Šta će Šariću Subotićev motor

Operaciju „Balkanski ratnik“, koja se odnosi na zaplenu dve tone kokaina na jahti „Maui“ u Urugvaju, izveli su američka DEA i srpska BIA. Srpska policija je hapsila i pretresala, ali i pregovarala sa Šarićem. Pošto nisu mogli da nađu zajednički jezik, Šarić se obratio političarima i predao se.

Njegovog „poznanika“ Stanka Subotića, po dolasku Srpske napredne stranke na vlast, oslobodio je isti sud koji ga je prethodno osudio na šest godina zatvora zbog šverca duvana. Razlog – zastareo deo optužnice i novi dokazi. Pre oslobađanja, a po dolasku SNS-a na vlast, poternica protiv Subotića je povučena, a prihvaćeno je jemstvo od 538.000 evra upisivanjem hipoteke na kuću. Subotićevi advokati su 2011. godine nudili pet miliona evra za jemstvo, što nije prihvaćeno, da bi godinu i po kasnije bio prihvaćen desetostruko manji iznos.

Stanka Subotića, po dolasku SNS-a na vlast, oslobodio je isti sud koji ga je prethodno osudio na šest godina zatvora.

Subotić je rekao da poznaje Šarića, ali da nije poslovao sa njim. Ipak, u knjizi je izneto više detalja koji to pobijaju. Na primer, Šarić je, prema dokumentu iz knjigovodstva Prve crnogorske banke, koja je pod kontrolom Đukanovića, položio depozit na osnovu čega je Subotićeva firma podigla kredit. Iako Subotićeva medijska odbrana tvrdi da su u pitanju knjigovodstvene manipulacije banke, na koje Subotić nije mogao da utiče. Navodno je banka slučajno povezala Šarićev depozit sa Subotićevim kreditom.

Šarićev saradnik Nebojša Jestrović, kome se u Srbiji sudi za pranje novca, radio je kod Subotića kao direktor preduzeća Futura plus. Po njegovom svedočenju, Subotić je spojio Šarića i medijski koncern WAZ, koji je kupio Šarićev Štampa sistem. Jestrović je ispričao da je usred akcije „Balkanski ratnik“ bio na sastanku sa Subotićem, Šarićem i saradnicima ruskog tajkuna Olega Deripaske, na kome se razgovaralo o prodaji Future plus.

Subotićev motor i saobraćajna dozvola nađeni su u Šarićevoj kući, a medijska odbrana tvrdi da je motor bio ukraden. Šariću, koji raspolaže milionima, baš je stalo da nabavi ukraden motor čoveka sa kojim je poslovno povezan, ili ga bar poznaje. Kao, svuda je Subotić potpuno slučajno povezan sa Šarićem.

‘Rekao mi Cane’

Sa jedne strane imamo istraživanje koje je rađeno u Italiji, SAD-u, Latinskoj Americi, potkrepljeno intervjuima i dokumentima, a sa druge strane analitičke zaključke donete u redakciji, ili na nekom drugom mestu, i objašnjenja koja liče na argument „rekao mi Cane“.

Daleko od toga da je sve svedeno na veze Đukanovića i Subotića sa kartelom. Autor knjige nikog nije štedeo i obradio je i veze tajkuna Miroslava Miškovića sa Šarićem, ali odbrana se bavi delovima koji ih najviše pogađaju. Prema njihovim zaključcima, slučaj Šarić je skrojen u kabinetu bivšeg predsednika Srbije i tadašnjeg lidera Demokratske stranke Borisa Tadića. Miodrag – Miki Rakić je u tome igrao ključnu ulogu, a Tadićev režim je sarađivao sa kartelom. To niti je dokazano (osim kontakata Ivice Dačića sa Šarićevim partnerom Rodoljubom Radulovićem i činjenice da je Šarićev klub „Vanila“ bio u prostorijama Dačićeve Socijalističke partije Srbije), niti postoji dokumentacija koja bi na to ukazivala.

Tadiću se svašta može pripisati – od pritisaka na medije do nedostatka političke hrabrosti, ali teško saradnja sa mafijašima.

U periodu u kom je Šarić najvećim delom ulagao u Srbiji na vlasti je bila vlada Vojislava Koštunice. Poluge vlasti 2008. godine preuzima Tadićev DS, u koaliciji sa Dačićevim socijalistima, a sledeće godine dolazi do zaplene droge i početka akcije „Balkanski ratnik“. I pre „Ratnika“ bilo je pokušaja zaplene veće količine droge ovog kartela, ali se akcija izjalovila. Kriminalcima je, izgleda, neko dojavio.

Realno, Tadiću se svašta može pripisati – od pritisaka na medije do nedostatka političke hrabrosti, ali teško saradnja sa mafijašima. Njegov uticaj se posle pada sa vlasti istopio i u sopstvenoj stranci, koja mu je, pošto nije imao rešeno stambeno pitanje, nekoliko meseci posle izbora 2012. godine plaćala kiriju. Uoči izbora održanih ove godine, Tadić je napustio DS i osnovao stranku, s kojom je osvojio taman toliko glasova da pređe cenzus. S druge strane, crnogorski premijer 25 godina vuče konce u svojoj državi i dalje ima neprikosnovenu vlast, a londonski The Independent ga je još 2011. godine svrstao među 20 najbogatijih političara, sa procenjenom imovinom od 11 miliona evra.