Pismo UNS i NUNS Moj odgovor njima

Da nije na vrhu teksta pisalo demanti ne bih razumeo šta je to Milan Babović, zamenik glavnog urednika “Večernjih novosti”, preko svog advokata želeo da poruči. Pošto ništa nije dematovao, nijednu činjenicu opovrgao, a u jednom kratkom i prilično konfuznom saopštenju upotrebio čak osam puta reč vlastodavac, red je da mu kao “lice zaposleno u Kompaniji” bar nešto odgovorim. I ukažem, javnosti radi, na neke jako važne i bitne stvari.

Vaša rečenica o visini plate vašeg vlastodavca, “sve i da je iole tačan podatak, ne predstavlja informaciju od javnog značaja, dakle, javno ne sme da se objavljuje” najbolje govori šta vama zapravo smeta. Nije važno koliko prima i zašto, važno je da se o tome ne govori. Pogotovu ne u javnosti.

Vlastodavac očigledno nije umeo da vas dovoljno uputi u činjenicu da je dužnost novinara, između ostalog, i da javno ukazuje na sve društvene anomalije. A ima li veće anomalije od ove, da premijer koji je postavio Babovića i Dmitrovića na čelo Novosti, smanjuje plate penzionerima, lekarima, profesorima i svima drugima u Srbiji, a ovoj dvojici dozvoljava da imaju kriminalno visoke! Zar nije šizofreno da su Aleksandru Vučiću stalno usta puna štednje, a da na drugoj strani, u slučaju Babovića i Dmitrovića, dozvoljava da se toliko rasipa?

Ista država, isti čovek, ista partija, a tako različit pristup u rešavanju finansijske krize. Mora da postoji neki razlog. Neko iole prihvatljivo i logično objašnjenje. Eto, zašto se to nikako ne sme skrivati od javnosti.

Ako nisu državna tajna primanja premijera, zašto bi bila dvojice ljudi koje je on i partija na čijem je čelu, ustoličio da rukovode Novostima. Zamislite kad bi Vučiću dostavili “predračun, bez fiskalnog” o visini primanja Babovića i Dmitrovića? On ne bi stigao ni da se iznervira, već bi momentalno pao u nesvest. A tek kad bi video koliko su pomenuta dvojica za sve ovo vreme koštala Novosti? Ili on to jako dobro zna, ali iz nekog razloga toleriše.

Vi verovatno znate, ali se od javnosti, ne može i ne sme skrivati činjenica, da je vaš vlastodavac Babović, odmah pošto je osetio moć položaja, zaposlio svog kuma u Novostima. I to sa saznanjem da Kompanija ima veliki problem sa viškom zaposlenih. Isto je uradio i Dmitrović, ne štedeći ni malo, i zapošljavajući svoje drugare, jednog čak pred penzijom. Dakle, kad su u pitanju životi zaposlenih, njihov i opstanak njihovih porodica, ne možemo ništa skrivati od javnosti nekakvim pričama šta je javni interes. Jer, većeg javnog interesa od istine nema. A ona, znam, a znate i vi, ne ide u prilog ni Baboviću, ni Dmitroviću.

Sa iskrenom željom da pomognem, kao dugogodišnji novinar i osoba koja je obavljala veoma odgovorne uredničke poslove u Kompaniji, sam uputio pismo sindikatima, Nadzornom odboru i vlasniku Novosti. Najdobronamernije. Smatrajući da Dmitrovićev predlog o umanjenju zarada svim zaposlenima od 40 odsto nije pravedan, ni pošten.

Zar ikome može biti normalno, da Dmitrović koji neto mesečno prima skoro 4 hiljade evra, posle umanjenja nosi kući 2.400 evra, a da neko ko ima, recimo, neto platu od 40 hiljada dinara, ide svom domu sa 24 hiljade dinara u džepu? Zato sam i reagovao. Javno. Imenom i prezimenom. Bez advokata. Nisam naučen, ni vaspitan, da radim drugačije. To činim i ovom prilikom. Ako je to moja krivica, spreman sam da odgovaram.

Istovremeno tražim odgovornost onih koji su dozvolili da Babović i Dmitrović imaju tako uvredljivo visoke plate. I to u Kompaniji kojom upravlja država i koja se, nije tajna, nalazi u katastrofalnom stanju. Priznaćete, ako ništa, nije lepo da dok su Dmitrović i Babović u velikom plusu, račun Novosti i većine zaposlenih bude u minusu.