Zaposleni u dnevnom listu „Sport“ poslali su danas UNS-u pismo u kojem navode da vlasnik lista, firma „Beoton R“ iz Bora i dalje ne ispunjava obaveze prema radnicima preuzete nakon kupovine lista. Pismo prenosimo u celosti
Dnevni specijalizovani list “Sport” je 5. maja 2016. “proslavio” 71 godinu postojanja, sa tradicijom jedino kraćom od “Politike” na ovim prostorima, u atmosferi “poniženih i uvređenih”, a maksimalnih profesionalaca. Kako drugačije opisati stvarnost preživljavanja u kojoj “čuveni” poslodavac “Beoton R” d.o.o., od trenutka preuzimanja lista (1. oktobar 2015) ne ispunjava ni elementarne obaveze preuzete Ugovorom o kuporodaji i Ugovorom o radu. Ili živopisnije…
Za nešto duže od pola godine, poslodavcu je pošlo za rukom da četiri meseca (decembar, januar, februar, april) isplati po pola plate, nekada i sa 37 dana razmaka, bez nadoknade za prevoz. Posle obraćanja zaposlenih javnosti, ali i posete Inspekcije rada, delimično je nešto dugovanja regulisao u martu, da bi brzopotezno nastavio sa već oprobanom praksom izbegavanja najosnovnijih obaveza, bez naznake “kada i koliko”. Plata ili ono što je ostalo od nje, postala je čista lutrija, čak i bez gole nade nedeljnog izvlačenja.
Već dva meseca, protivno Zakonu o informisanju, impresum lista je “beo” sa “pokrivalačkim” – Uređuje redakcijiski kolegijum, koji zapravo ne postoji. Dnevne novine, koje pet dana izlaze na 24, a na 32 strane u dvobroju četvrtak-petak, koji je uveden zbog smanjenja troškova, kako je poslodavac objasnio, radi 15-ak profesionalaca, praktično bez dopisničke mreže, sa “tri i po” honorarca, sa virtuelnim nadoknadama za požrtvovavni angažman. Kakav je, uostalom, svih nas, šake preostalog jada. Istih onih koje je Ratko Dmitrović, glavni urednik i generalni direktor kompanije “Novosti “ AD, ovako dobro “udomio”, za nešto više od 80.000 evra, preteći tehnološkim viškom. Isti i dan danas u kompaniji ima žive, zdrave i tako preko potrebne honorarne saradnike.
A “Sport” je završio kod “Beotona R”, firme sa sedištem u Boru (Ulica Nikole Pašića 48), bez definisane ideje ko je zapravo vlasnik novina. Da li je to zapravo gospodin Saša Mirković, koji u redakciju na beogradskom Trgu Nikole Pašića, barem dva meseca nije kročio.
Poslednji put kada smo imali prilike da vidimo dotičnog gospodina, nosio se mišlju da ugovore preuzete od kompanije “Novosti” (na dve godine nemenjanja), “obogati” aneksima o smanjenju plata. Jer, u minimalniim uslovima ne pravimo maksimalni profit, verovatno. Posle “nešto vike i pretnji”, usledilo je “pomirenje”, koje je po želji gospodina Mirkovića izdiktirano i objavljeno u “Sportu”.
I, čim je Inspekciji rada video leđa, praksa izvrdavanja osnovnih obaveza, ali i od početka, totalne nezainteresovanosti za finalni proizvod (list, uslove rada),nastavljeni su… Pa, dokle poniženi i uvređeni izdrže. Najdalje do 1. oktobra 2017. kada ističu dvogodišnje obaveze kupoprodajnog ugovora, koji je, uostalom, od starta kršen i samim tim je pravno ništavan. Ako niko od nas ne pretekne, ključ u bravu može i ranije. Samo šteta je poslodavcu “Beotonu R” (ili je to gos. Mirković), jer mu kapne i koja “zaradica” od tiraža jadnog “Sporta”, ali plata zaposlenima, pa još cela, teško i jednom u dva, ili dva i po meseca.
Ovi redovi su umesto čaše vode, koju ne popismo za rođendan “Sporta” 5. maja 2016. godine i još jedan apel odgovornima da najzad reše dramatično stanje u najstarijem dnevnom sportskom listu na Balkanu.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.