Podrška novinarima pretvorena u srednji prst „Politici”

I pored ocene da su naši novinari postavljala prava pitanja u vezi sa „Beogradom na vodi” i rušenjem u Savamali, Radomir Lazović i Dobrica Veselinović iz inicijative „Ne davimo Beograd” imaju razumevanje za nedolično ponašanje učesnika protesta

Novinari „Politike” prekjuče su dobili veoma čudnu podršku. Protestna šetnja centrom prestonice u organizaciji inicijative „Ne davimo Beograd” najavljivana je kao „podrška novinarima koji postavljaju prava pitanja i kojima je zbog insistiranja na istini ugrožena profesionalna i lična sigurnost”, ali su učesnici protesta, prolazeći pored „Politike”, uzvikivali pogrdne reči i pokazivali srednji prst. Njihova reakcija ličila je na sve samo ne na podršku našoj kući. Kako bi tek izgledali protesti da nas organizatori ne podržavaju?

Članovi inicijative „Ne davimo Beograd”, organizatora skupa kojem su se priključile neke opozicione stranke i NUNS, tvrde da nisu motivisali demonstrante na takvo ponašanje, ali i da „reakciju učesnika protesta nisu mogli da kontrolišu niti da ih ućutkaju”.

Radomir Lazović iz ove inicijative, koji je bio na kamionu na čelu kolone, tražeći ostavke nadležnih zbog nezakonitog rušenja u Savamali, kaže da nije video da neko pokazuje srednji prst ispred „Politike”. Ali kada su okupljeni bacili nekoliko jaja na RTS, on im se obratio i naglasio da novinare treba ohrabriti.

– Stubovi Miloševićevog režima bili su „Politika” i RTS, a sadašnjeg su „Pink” i „Informer”. Zbog toga je uloga novinara još veća i treba ih podržati – ističe Lazović.

On i njegov kolega iz inicijative Dobrica Veselinović ipak nisu želeli da se ograde od nedoličnog ponašanja učesnika skupa.

– Bilo bi licemerno da se ogradimo od toga jer je takva reakcija možda posledica nezadovoljstva izveštavanjem „Politike” o drugim temama. Vaša kuća dosad je postavljala prava pitanja i pristojno pratila dešavanja u vezi sa „Beogradom na vodi” i rušenjem u Savamali – kaže Veselinović, student Fakulteta političkih nauka, zaposlen u udruženju „Mikroart”, koje se bavi urbanim razvojem i kulturnim projektima.

Za televiziju N1 organizatori šetnje su, međutim, dali sasvim drugačije objašnjenje. Iako za „Politiku” tvrde da prolazak demonstranata pored naše redakcije nije bio izraz negodovanja, za N1 su prethodno najavili da će „posetiti” RTS, „Politiku” i „Novosti” jer nisu zadovoljni izveštavanjem tih medijskih kuća.

– Sa vašim novinarima razgovor nikad nije lak. Odnos kakav imate prema nama trebalo bi da imate i prema vlasti. Kada Vučić kaže da će „Beograd na vodi” zaposliti 20.000 ljudi, treba da se zapitate kako je došao do tog broja, da li je zaista tako, da osporite njegove tvrdnje i suprotstavite se – mišljenje je Lazovića, dizajnera, koordinatora programa „Ulične galerije” i predsednika Nezavisne kulturne scene Srbije.

Inicijativa „Ne davimo Beograd” nastala je pre dve godine i nije zvanično registrovana. Reč je o neformalnoj organizaciji čiji najuži krug čini petnaestak dizajnera, umetnika, arhitekata, politikologa koji su okupljeni oko zajedničkog cilja: da se zaustavi degradacija i pljačkanje Beograda u ime megalomanskih urbanističkih i arhitektonskih projekata, pre svega „Beograda na vodi”.
– Taj projekt ne odražava želje Beograđana kako grad treba da se razvija. Građane niko nije pitao šta misle o „Beogradu na vodi”, koji je ekonomski neisplativ i za čiju realizaciju će biti potrošene pare poreskih obveznika – ističe Veselinović.

U inicijativi deluju i ljudi koji se odranije bave razvojem grada, uključivanjem građana u taj proces, ukazuju na nedostatak prostora za kulturnu produkciju, na manjak socijalnog stanovanja…

Reagovali su na projekat Zahe Hadid podno Beogradske tvrđave na mestu bivše fabrike „Beko” tvrdeći da će da zakloni pogled na spomenik kulture od izuzetnog značaja.

Pažnju javnosti „Ne davimo Beograd” skrenuo je pre dve godine performansom u Skupštini grada, gde se raspravljalo o planskom dokumentu za „Beograd na vodi”. Tada su protestovali malim gumenim žutim patkicama, pravljenjem buke, šlaufima… Patka kao simbol prevare postala je njihov neizostavni „asesoar”. Ona je uvek bila u prvim redovima na protestima ispred zgrade Beogradske zadruge kada se potpisivao ugovor o „Beogradu na vodi”, a demonstranti bili zaklonjeni tramvajima, kada se postavljao kamen temeljac za ovaj projekat, usvajao leks specijalis u Domu Narodne skupštine…

S vremenom su za svoje originalne akcije dobijali sve veću podršku građana i stručne javnosti, poput članova Akademije arhitekture Srbije, koji su zatražili da se obustavi projekat u Savskom amfiteatru. Štampali su dva glasila u po 10.000 primeraka o „Beogradu na vodi”,  ukazujući na njegovu štetnost, i delili ih besplatno.

– Troškove štampe od 1.000 evra za prvo glasilo finansirali su članovi inicijative samostalno. Novac za drugo prikupili smo aukcijom umetničkih dela koju smo organizovali u „Magacinu” i donacijama – kaže Veselinović i dodaje da se inicijativa finansira dobrovoljnim prilozima učesnika, pojedinaca i organizacija koji podržavaju njihove ideje.

Maršruta određena anketom

Prema tvrdnjama organizatora protesta, „Novosti”, „Politika” i RTS nisu se našli na maršruti šetnje protiv rušenja u Savamali zato što su označeni kao nepodobni mediji, već je trasa kojom je više hiljada ljudi prošlo određena anketom na fejsbuk stranici „Ne davimo Beograd”.

– U opticaju su bile još dve trase, do Palate Srbije i sedišta komunalne policije. Najviše glasova je dobila šetnja centrom grada – kaže Dobrica Veselinović i dodaje da šetnja pored televizija poput N1 nije bila u igri zato što su udaljene od gradskog jezgra.