Donošenje podzakonskog akta kojim će se bliže definisati projektno finansiranje medija očekuje se do polovine novembra, najavljeno je 25. septembra na skupu o medijskim zakonima u Novom Sadu. Prelazak na projektno finansiranje, odnosno sufinansiranje iz budžeta na osnovu konkursa za medijske projekte, predviđeno je novim Zakonom o javnom informisanju koji je donet početkom avgusta. Taj zakon ne predviđa obavezni procenat sredstava koja će lokalne samouprave izdvajati za finansiranje medija, a u resornom ministarstvu ocenjuju da nema razloga da se ta sredstva smanjuju.
Državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Saša Mirković izjavio je 25. septembra da će podzakonski akt kojim će preciznije biti definisano sufinansiranje medijskih sadržaja biti donet do polovine novembra.
Neka udruženja i stručnjaci smatrali su da je dobro zadržati i lokalne javne servise, ali je stav države bio da za to nema novca.
Mirković je na tribini „Novi medijski zakoni – šanse i izazovi“ u Novom Sadu rekao da lokalne samouprave nemaju razloga da snižavaju iznose koje su do sada izdavajali za javno informisanje, bez obzira što u Zakonu o javnom informisanju nije preciziran obavezni procenat koji trebaju da izdvajaju za finansiranje medijskih sadržaja.
Prilikom izlagasavanja Zakona o javnom informisanju poslanici su odbacili amandman kojim bi se propisao minimalni iznos za finansiranje medija iz lokalnih budžeta. Udruženje novinara Srbije je predlagalo da to bude 2% budžeta, a izuzetno, u slučaju većih gradova, najmanje 1% lokalnog budžeta.
Neka udruženja i stručnjaci smatrali su da je dobro zadržati i lokalne javne servise, ali je stav države bio da za to nema novca.
Novi zakon predviđa izlazak države iz medija u narednih godinu dana i prelazak na projektno finansiranje medija državnim novcem, što podrazumeva da država novac za informisanje od javnog interesa izdvaja na osnovu raspisanih konkursa za projekte. To treba da bude još jedna garancija ravnopravnosti na tržištu, ali i boljeg informisanja.
Suočavanje sa realnošću
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović rekao je da novinari i zaposleni u medijima moraju prvo da se suoče sa realnošću, koja nije njihov saveznik u ovom trenutku.
„Mediji su služili za zapošljavanje partijskih kadrova, imaju ogroman tehnološki višak, očekuje ih digitalizacija, što će biti takođe ozbiljan problem. Ovo je premalo tržište za ovoliki broj medija“, rekao je Obradović.
Medijska analitičarka Žužana Serenčeš kritikovala je „pozadinske političke dogovore“, kada je u pitanju regulisanje sfere manjinskih medija čiji su osnivači nacionalni saveti.
„Mediji su služili za zapošljavanje partijskih kadrova, imaju ogroman tehnološki višak, očekuje ih digitalizacija, što će biti takođe ozbiljan problem. Ovo je premalo tržište za ovoliki broj medija“,
„Izlazak države iz vlasništva, isključivo sufinansiranje medijskih sadržaja, ograničavanje koncentracije vlasništva, svi ti ključni principi novog medijskog zakonodavstva zapravo ne važe za nacionalne savete manjina i medije čiji su oni osnivači“, kazala je Žužana Serenčeš.
Ona je ocenila da se nacionalnim savetima zapravo nudi koncentarcija uticaja i monopola tih saveta nad manjinskim informisanjem.
„I manjinsko informisanje mora da bude potpuno nepristrasno i objektivno, a uređivačka nezavisnost mora da bude zaštićena“, kazala je Žužana Serenčeš.
Tribinu je organizovalo Nezavisno društvo novinara Vojvodine, u okviru kampanje za medijsku pismenost, koju je podržao USAID.
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Saragusti: Niko sada nije bezbedan. Zločini su jezivi. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.