Politička kontrola RTV uz pomoć Saveta REM: Tajanstvena glasanja i zavet ćutanja

Kako je moguće da čak šest članova REM zaokruži iste kandidate upravnih odbora RTV i RTS na listi od 52, odnosno 22 kandidata? Nije istina da REM nije nadležan za funkcionisanje Upravnog odbora RTV: Zakon o javnim servisima jasno definiše kada REM može i mora da smeni članove upravnih odbora javnih servisa

Slučaj naprasne i nevešto obrazložene smene urednika Radio-televizije Vojvodine (RTV) vrlo je ilustrativno pokazao da izbor upravnih odbora javnih servisa može imati dalekosežne posledice, da ljudi koji u tim odborima sede imaju izuzetno velika ovlašćenja, ali i da je čitav lanac odlučivanja o sastavu upravnih odbora pod snažnim političkim uticajem.

Nije to ni do sada bila nepoznata činjenica, ali je način na koji su smenjeni urednici i sve što se pre i posle toga događalo, svojevrsna sublimacija onoga što se na polju regulacije elektronskih medija do sada videlo samo fragmentarno i u „epizodama“.

Odluku o smeni programskog direktora RTV-a Slobodana Arežine 4. aprila doneo je Upravni odbor (UO) te kuće. Usledile su ostavke generalnog direktora Srđana Mihajlovića i urednice Prvog programa te televizije Marjane Jović, što je omogućilo Upravnom odboru da na njeno mesto postavi vršioca dužnosti. Nova urednica je preko noći smenila još četrnaestoro urednika.

Uz izmene u programskom sadržaju, pobunu zaposlenih, demonstracije građana i građanki svake sedmice, sve to dovelo je do vanrednog stanja u mediju koji je donedavno mnogima služio za primer.

Ponašanje UO RTV-a, kakve god probleme da je izazvalo, ipak je samo vrh ledenog brega sačinjenog od teško primenjive zakonske regulative, bezočne zloupotrebe političke moći, ćutanja onih koji bi u interesu javnosti morali da se čuju, ali i nespremnosti medija i civilnog sektora da se pravovremeno i na pravi način izbore za svoja prava.

Zakon verovatnoće

Članovi Upravnog odbora RTV-a, kao i RTS-a, izabrani su na sednici Saveta Regulatora elektronskih medija (REM) 14. januara 2016, kada je u tom telu još uvek bilo osam članova.

Procedura je na početku tekla u skladu s propisima: raspisan je javni konkurs, članovi Saveta utvrdili su spisak kandidata koji ispunjavaju zakonske kriterijume i taj je spisak potom stavljen na uvid javnosti na sajtu REM-a. Tokom 15 dana, građani i udruženja imaju pravo da reaguju i eventualno ulože žalbu na neki od predloga.

„Kada su se znali kandidati za članove UO RTV-a, ja sam sa svima lično pričala, upozoravala udruženja da reaguju, ali niko nije reagovao. Imali su valjda preča posla“ (Gordana Suša, donedavna članica Saveta REM-a)

„Ja sam sa svima tada lično pričala, upozoravala udruženja da reaguju, ali niko nije reagovao. Imali su valjda preča posla“, objašnjava za Cenzolovku Gordana Suša, donedavna članica Saveta REM-a, koja je do marta 2016. u tom telu predstavljala medijska udruženja.

Konačni spisak kandidata, na koji nije bilo primedaba, bio je prilično obiman: za članove UO RTS-a konkurisale su 52 osobe, dok su se za članove UO RTV-a prijavile 22.

Kada je došlo do glasanja, Gordana Suša je, kao predsednica komisije za nadgledanje izbora, bila začuđena kada je shvatila da je čak šestoro od osmoro članova Saveta u oba slučaja, i pri izboru za UO RTS-a i tokom izbora za UO RTV-a, glasalo potpuno identično. Samo su se njen glasački listić i glasački listić jednog njenog kolege razlikovali od ostalih.

Teorijski, zaista je moguće da na tajnim izborima šestoro ljudi na spisku od 52, odnosno 22 imena, zaokruži potpuno iste kandidate. Verovatnoća za tako nešto, međutim, meri se  promilima.

Tim povodom Cenzolovka je REM-u poslala pitanje:

„Izjašnjavanje o članovima novog UO RTV-a bilo je složno, tj. jednoglasno. U delu javnosti to je protumačeno kao dokaz političkog uticaja. Kako komentarišete takve ocene? Da li je uobičajeno da na sednicama Saveta postoji takva usklađenost stavova?“

Odgovor je bio sažet, kakvi su i inače odgovori koji stižu iz tog tela:

„Savet REM-a je u svom dosadašnjem radu uglavnom donosio odluke jednoglasno. Retke su bile situacije kada se glasalo različito. Jedno od tih glasanja kada se Savet nije složio bio je i izbor članova Upravnog odbora Pokrajinskog javnog servisa, kada se u drugom krugu došlo do imena članova Upravnog odbora. Očigledno da nije bilo nikakvog političkog uticaja.“

Iako se Savet REM-a proglasio nenadležnim za uplitanje u rad UO RTV-a pozivajući se na Zakon o elektronskim medijima, Zakon o javnim medijskim servisima, kojim je zapravo regulisano ovo pitanje, jasno propisuje situacije u kojima REM može i mora da donese odluku o razrešenju članova upravnih odbora javnih servisa

Međutim, uvid u zapisnik sa te sednice, koji je postavljen na sajtu REM-a, govori nešto sasvim drugo: na desetoj stani tog dokumenta jasno stoji da je odluka doneta iz prvog pokušaja, većinom glasova Saveta, i da nikakvog drugog kruga nije bilo.

Ukoliko se malo podrobnije prouče veze između bivših i aktuelnih članova Saveta sa ljudima koje je to telo imenovalo u upravne odbore RTS-a ili RTV-a, stvari postaju još sumornije: prema istraživanju sajta Autonomija.info, ta povezanost je takva i tolika da nikoga ne bi trebalo da čudi ni ono što se dešava na RTV-u.

Kako ovaj sajt navodi, članovi upravnih odbora birani su iz redova praktično nepostojećih organizacija, struka koje veze nemaju s medijima, a iz krugova vrlo bliskih nekadašnjim predstavnicima Saveta. Izvori Cenzolovke nisu mogli ni da potvrde ni da demantuju ovakve navode Autonomije, ali su svi listom navodili da su „čuli i druge stvari“ o međusobnoj povezanosti nekih članova Saveta s nekim članovima upravnih odbora.

Imajući sve to u vidu, vrlo je verovatno da se sudbina slična sudbini RTV-a sprema i RTS-u. Uostalom, nezadovoljstvo radom republičkog javnog servisa izražavaju ne samo državni funkcioneri već i list Informer, koji i inače prozivkama i hajkama najčešće najavljuje buduće poteze Aleksandra Vučića.

Dosledna nenadležnost

Odgovarajući na pitanje više medija da li će i kako reagovati na događaje u RTV-u, nadležni u REM-u su svim medijima, pa i Cenzolovci, odgovorili potpuno isto:

„Regulatorno telo za elektronske medije donosi odluke na osnovu Zakona o elektronskim medijima i one se odnose na pružanje medijskih usluga. Nije na Savetu REM-a da komentariše poslovodne odluke u medijskim javnim servisima, jer su one isključiva nadležnost rukovodstva i organa upravljanja.“

Ponašanje UO RTV-a samo je vrh ledenog brega sačinjenog od teško primenjive zakonske regulative, bezočne zloupotrebe političke moći, ćutanja onih koji bi u interesu javnosti morali da se čuju, ali i nespremnosti medija i civilnog sektora da se izbore za svoja prava

Osim što je dosadio „i bogu i narodu“, pošto to telo na većinu upita odgovara pozivanjem na svoju nenadležnost, ovaj odgovor je pre i iznad svega – netačan.

Iako se Savet REM-a poziva na Zakon o elektronskim medijima, ovo telo se pominje i u Zakonu o javnim medijskim servisima, kojim je zapravo regulisan postupak izbora članova upravnih odbora, kao i nadležnosti REM-a u vezi sa javnim servisima.

Ovaj zakon jasno propisuje situacije u kojima Savet može i mora da donese odluku o razrešenju članova upravnih odbora. Između ostalog, ako kandidat u postupku imenovanja nije dao tačne podatke o sebi ili ako je postupao „protivno odredbama zakona, Statuta i drugih propisa koji uređuju obavljanje delatnosti ustanove javnog medijskog servisa“.

Zapravo, da se neko samo potrudio da „s razumevanjem“ pročita šta kažu ovi zakoni, našao bi niz tačaka na osnovu kojih bi Savet REM-a mogao da reaguje ne samo na ovu već i na brojne druge situacije u kojima se proglašavao nenadležnim.

Minimalistička računica

Članove upravnih odbora javnih servisa dvotrećinskom većinom bira Savet Regulatornog tela za elektronske medije. Taj i takav Savet, koji je zapravo duša i telo Regulatornog tela, prema Zakonu o elektronskim medijima, čini devetoro članova. Dvoje predlaže Skupština Srbije, a po jednog Skupština Vojvodine, univerziteti, medijska udruženja, udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika i udruženja kompozitora, udruženja koja se bave slobodom izražavanja i zaštitom dece, saveti nacionalnih manjina i crkve i verske zajednice.

Imajući u vidu da svega troje članova direktno predlažu republička ili pokrajinska skupština, reklo bi se da je samo u tom segmentu prisutan politički uticaj. To, međutim, nije tako.

Od prvog dana postojanja Saveta, kandidatura svakog pojedinačnog člana podrazumevala je seriju dogovora, pregovora, kompromisa i ustupaka. Predstavnici različitih udruženja tradicionalno se glože koga će kandidovati, dok predstavnici univerziteta, crkve ili saveta nacionalnih manjina teško da mogu da „prođu“ ukoliko ih nije aminovala politička većina.

Ako se tako nešto i dogodi, „greška“ se brzo ispravlja jer svakog člana na kraju biraju poslanici Narodne skupštine, odnosno oni koji u njoj imaju najviše glasova.

U Savetu REM-a sada nema predstavnika civilnog sektora, Vojvodine i medijskih udruženja. Savet čini samo šest članova. Pošto je za neke važnije odluke (kao što je izbor i smena članova upravnih odbora javnih servisa) neophodna dvotrećinska većina od ukupnog broja članova Saveta, to znači da bi u trenutnoj situaciji sa takvom odlukom morali da se saglase svi

Povrh toga, u ovom trenutku u Savetu REM-a nema predstavnika civilnog sektora, Vojvodine i medijskih udruženja. Savet čini samo šest članova. Pošto je za neke važnije odluke (kao što je izbor i smena članova upravnih odbora javnih servisa) neophodna dvotrećinska većina, dakle šest članova, to znači da bi u trenutnoj situaciji sa takvom odlukom morali da se saglase svi.

Oko izbora predstavnika civilnog sektora krajem prošle godine izbio je pravi skandal. Pošto je članu Saveta Goranu Pekoviću isticao mandat, predstavnici 38 organizacija koje su imale pravo da predlože kandidate sastali su se 10. decembra da bi izabrali dva imena: na poslanicima bi potom bilo da od predloženih kandidata izaberu jednog, novog člana Saveta.

Organizacije civilnog sektora odlučile su da predlože Snežanu Stojanović Plavšić i Milana Antonijevića. Predstavnici predlagača su potom svi potpisali zapisnik koji je vodila služba Odbora za kulturu i informisanje Skupštine Srbije.

Međutim, bukvalno preko noći – već 11. decembra ujutru – isti oni koji su potpisali zapisnik žalili su se na nepravilnosti u proceduri, posle čega je Odbor doneo odluku o ponavljanju glasanja. Usledile su nove žalbe, nove vanredne sednice, sveopšti galimatijas u kojem na kraju više nije bilo jasno ko šta hoće i ko je za šta nadležan.

Posle silnih peripetija, Odbor je 4. februara Skupštini konačno uputio predlog kandidata za troje članova REM-a: predstavnike Vojvodine, verskih zajednica i civilnog sektora. Međutim, taj verifikovani predlog nedeljama nije dospevao pred poslanike (mandat Gordane Suše u tom trenutku još nije bio istekao).

Svesni početka predizborne kampanje i činjenice da u tim uslovima važne odluke donosi krnji sastav Saveta REM-a, predstavnici 29 organizacija zahtevali su krajem februara od predsednice Skupštine Maje Gojković da hitno uvrsti na dnevni red odlučivanje o toj temi.

Odgovora nije bilo, ali se zato Odbor nanovo probudio. Većina članova tog tela pozvala je 1. marta Skupštinu da sa dnevnog reda izbaci tačku koja se odnosi na izbor predstavnika civilnog društva u Savetu. Sednica Odbora je tog dana trajala četiri minuta, a predsedavajuća Odboru Vesna Marjanović (DS) prethodno je odbila da je sazove smatrajući je nelegitimnom. Umesto nje, taj je posao obavio njen zamenik, Aleksandar Jugović iz SPO-a.

Skupština tog dana jednostavno nije izabrala nijednog od dva kandidata (Siniša Isakov i Vladimir Barović) koje je predložila pokrajinska skupština. Izabrana je samo Aleksandra Janković, na predlog verskih zajednica.

„Oni su izračunali da im se više isplati da REM radi u skraćenom, odnosno minimalnom sastavu, nego da imaju i jednog jedinog člana koga ne mogu direktno da kontrolišu. Uvidom u stenograme i dokumentaciju Odbora za kulturu i informisanje svakome će biti jasno da je SNS, zloupotrebljavajući procedure i očiglednim pritiskom na svoje poslanike, imao direktivu da niko od navedenih kandidata ne može da prođe“, objašnjava za Cenzolovku predsedavajuća prošlom sazivu Odbora Vesna Marjanović.

I šta ćemo sad?

Gordana Suša smatra da je ključni problem u vezi sa REM-om to što je ovom telu oduzeta finansijska samostalnost i samostalnost u donošenju odluka, odnosno to što je ono novim Zakonom o elektronskim medijima „pretvoreno u javno preduzeće i što se s njim ponašaju kao da je javno preduzeće“.

Ona ističe da REM za svaku odluku mora da dobije saglasnost ministarstva, da nema prava da sam kažnjava medije, da je relativizovana mogućnost ukidanja dozvole za emitovanje programa, da su smanjene naknade zaposlenima, ali i da se u načinu zapošljavanja tu događaju iste zloupotrebe kao u javnim preduzećima.

Teorijski, zaista je moguće da na tajnim izborima šestoro ljudi na spisku od 52, odnosno 22 imena, zaokruži potpuno iste kandidate. Praktično, međutim, verovatnoća za tako nešto meri se promilima

„Službe REM-a koje ne finansira država proglašene su državnim“, kaže Suša. Ona različite uticaje na REM ilustruje i tvrdnjom da je Regulator završio monitoring medijskog izveštavanja u predizbornoj kampanji, ali rezultate ne objavljuje jer bi se tu videlo kako se izveštavalo i kako su državne funkcije korišćene u izborne svrhe.

Vesna Marjanović kaže da nema mnogo nade da će se stvari vratiti u normalne tokove:

„Da je REM želeo da osnaži javne medijske servise, ne bi vodio proces izbora članova UO na način na koji jeste, ne bi ostajao gluv i nem na svako s pravom postavljeno pitanje javnosti, novinara i građana. Smatram da je ovaj sastav REM-a izgubio svaki kredibilitet, i da naš prvi potez kao poslanika u novom sazivu parlamenta treba da bude zahtev za njihovo razrešenje.“

Po njenom mišljenju, to ipak ne znači da aktuelni saziv Saveta REM-a nije dužan da podnese račun o svom radu.

„Potrebno je da nadležni odbor zatraži izveštaj Saveta o svim gorućim pitanjima koja su otvorena u poslednjih nekoliko meseci. Insistirati na odgovorima u vezi sa izborom članova UO javnih medijskih servisa, insistirati na većoj transparentnosti i javnosti rada REM-a, koji se ponaša kao tajna sinekura a ne kao servis građana, i uvesti bolje mehanizme za jačanje nezavisnosti rada REM-a.“

U međuvremenu, na redovnoj skupštini Nezavisnog udruženja novinara Srbije održanoj 28. maja odbijen je predlog da se traži smena članova Saveta REM-a i posle kraće diskusije prihvaćeno je da se takav zahtev „oroči“ na još malo vremena.

Gordana Suša smatra da je ključni problem u vezi sa REM-om to što je ovom telu oduzeta finansijska samostalnost i samostalnost u donošenju odluka, odnosno to što je ono novim Zakonom o elektronskim medijima „pretvoreno u javno preduzeće i što se s njim ponašaju kao da je javno preduzeće“

„Skupština je ocenila da Regulatorno telo za elektronske medije (REM) ne ispunjava funkciju za koju je izabrano. Izvršni odbor NUNS-a je ovlašćen da od REM-a zatraži objavljivanje izveštaja o monitoringu medija tokom predizborne kampanje, zatim izveštaj o promenama sastava Upravnog odbora Radio-televizije Vojvodine, kao i izveštaj o zloupotrebama državnih funkcija u medijima tokom predizborne kampanje“, navodi se u saopštenju NUNS-a.

Odlučeno je da se, ukoliko pomenuti zahtevi ne budu ispunjeni, zatraži od Skupštine Srbije da smeni članove Saveta.

Čini se, međutim, da je smena članova Saveta u ovom trenutku nemoguća. U ovom trenutku najvažnije je da se što pre izaberu tri člana Saveta koja nedostaju. U ovako krnjem sastavu, Savet je svakoj vrsti uticaja i pritiska još podložniji nego inače. Devetoro članova mnogo je teže kontrolisati nego petoro.

Jasno je da će se i tu pojaviti niz prepreka, pre svega zbog toga što o konačnom izboru članova Saveta REM-a odlučuje parlament, a realna parlamentarna moć svakog ko se protivi naprednjačkoj većini skoro je zanemarljiva.

Trenutno je sigurno samo da se regulatorno telo neće samo od sebe promeniti nabolje. A to više nije problem samo zbog dalje sudbine RTS-a i RTV-a, koliko god oni bili važni u kontekstu informisanja i javnog interesa.

Kriza u RTV-u i ponašanje svih onih koji su doprineli takvom scenariju pokazuju da je u Srbiji sve postalo moguće, a da oni koji zakon gaze više nemaju potrebu čak ni da sakriju sopstvene tragove.