Politički uticaj na finansiranje medija u Subotici: Kome idu naši novci?

Novac građana Subotice na medijskim konkursima dobijaju i organizacije koje vode ljudi bliski pojedinim strankama, pokazalo istraživanje portala Magločistač. Za dobijanje tih sredstava im često ni adekvatno obrazloženje projekta nije potrebno. Za magazin Dani novac dobila tri različita podnosioca projekta tokom tri pokušaja oživljavanja ovog lista za četiri godine

Novi medijski zakoni usvojeni 2014. godine trebalo je da reše pitanja finansiranja lokalnih medija u Srbiji i odvoje ih od uticaja politike, ali primer Subotice pokazuje suprotno. Novac su ponovo dobili projekti bliski pojedinim političkim strankama ili projekti bez adekvatnog obrazloženja, tvrdi u svom istraživanju subotički portal Magločistač.

Konkurs za sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja raspisan je 23. marta 2015 godine, a na njega je pristigla 31 prijava. Ukupno je dato 25.796.200 dinara, za 20 medijskih projekata. Najviše novca – osam miliona dinara – dobila je Fondacija Panonija, osnivač RTV Pannon, iza koje slede Euro Alfa, kao osnivač RTV CITY, sa oko četiri miliona dinara i RTV YU ECO sa 3,8 miliona dinara.

Četvrto medijsko preduzeće po visini dodeljenog novca – Magazin Dani – dobilo je 2,5 miliona dinara. Bio je to treći pokušaj oživljavanja istoimenog lista koji ne izlazi od 2011. godine.

Milutin Mitrić, u to vreme honorarni saradnik Dana, bio je predsednik tročlane Komisije koja je odlučivala o raspodeli sredstava.

Fondacija Panonija za projekat “Opšteobrazovni program o dešavanjima u gradu Subotici” dobija 8 miliona dinara na konkursu iz 2015. godine, u vreme kada Savezu vojvođanskih Mađara (SVM) pripadaju neke od najbitnijih poluga vlasti u gradu. U 2014. godini Panonija je dobila 5,7 miliona dinara.

Na pitanje da li je bilo pritisaka prilikom odlučivanja o dodeli sredstava, Mitrić je rekao za portal Magločistač da je bilo „teškog dodvoravanja“ i pritisaka na članove Komisije, ali im oni nisu podlegli.

Gradonačelnik Jene Maglai potvrdio je da je bilo ozbiljnih političkih pritisaka na Komisiju, kao i „da su apetiti mnogih subotičkih medija veoma visoko podignuti“.

„Moram još jednom naglasiti da je bilo veoma ozbiljnih pritisaka vezano za te pare, ljudi iz Komisije su odradili posao savesno, odgovorno i stručno“, rekao je Maglai.

Gradonačelnik Maglai je u tri navrata odobrio i pojedinačna davanja medijima, na šta je imao pravo, ali samo u jednom slučaju navedeno je kakvo-takvo obrazloženje. Za ta tri projekta opredeljeno je ukupno 1,1 milion dinara.

Istraživanje Magločistača pokazuju da novi medijski zakoni nisu rešili sve probleme u finansiranju medija i da je uticaj politike na raspodelu novca prisutan.

Uvek bi neko bio nezadovoljan

Jedan od osnovnih ciljeva usvajanja medijskih zakona početkom avgusta 2014. godine (Zakon o javnom informisanju i medijima, Zakon o elektronskim medijima i Zakon o javnim medijskim servisima) bio je izlazak države iz medijske sfere. Plan je bio da se mediji u javnom vlasništvu privatizuju i da budžetski novac za proizvodnju medijskih sadržaja bude dodeljen na konkursima, kao jedinom dozvoljenom obliku državne pomoći medijima.

Lokalne samouprave je trebalo da na godišnjem nivou raspisuju javne pozive i formiraju nezavisne stručne komisije koje bi potom odlučivale o raspoređivanju novca. Time bi bila obezbeđena transparentnost celokupnog procesa i sprečen uticaj politike na dodelu budžetskog novca.

U Subotici su u Komisiju postavljeni: Dragana Bjelica – na predlog Udruženja novinara Srbije, Ištvan Benčik – na predlog Udruženja mađarskih novinara Vojvodine i Milutin Mitrić – na “predlog pojedinaca – novinara”, kako je navedeno u Rešenju o imenovanju koje je potpisao gradonačelnik Maglai.

Na pitanje novinara Magločistača po kojim kriterijumima su birani članovi Komisije, gradonačelnik Maglai je tada rekao kako bi se imenovanjem nekih drugih osoba opet javio neko ko bi bio nezadovoljan i da zato nema nameru menjati svoju odluku.

A onda je, na predlog Komisije, gradonačelnik doneo Rešenje o raspodeli sredstava budžeta Grada Subotice za sufinansiranje projekata, po kome Magazin Dani dobija 2,5 miliona dinara, odnosno, gotovo 10 odsto sredstava dodeljenih konkursom.

Mitrić kaže da nije bilo reči o sukobu interesa pošto je za Dane samo honorarno pisao kolumnu i da, kada bi se tako gledalo, niko iz Subotice ne bi mogao biti član Komisije. Dodaje da se izuzeo od glasanja prilikom odlučivanja o projektu Magazina Dani.

Magločistač je od Grada zatražio sve zapisnike sa sednica Komisije, ali se iz dobijenog dokumenta ne vidi da se Mitrić prilikom glasanja izuzeo.

Originalni list Dani, za koga je pisao i Mitrić, izlazio je od 1992. do 2011. godine. U tim Danima su objavljivani tekstovi u kojima je korišćen govor mržnje i širena nacionalna netrpeljivost.

Oživljavanje Magazina Dani

Prvi pokušaj ponovnog pokretanja Dana desio se 2014. godine, kada je projekat Mesečni magazin Dani od Grada dobio 700.000 dinara. Nosilac projekta bilo je preduzeće za odnose s javnošću, marketing i propagandu Fabrika ideja, čiji je direktor Savo Duvnjak.

Duvnjak je zastupnik i preduzeća PiaR koje je 2012. godine dobilo 650.000 dinara za dvonedeljnik na mađarskom jeziku Magyar Hirlap. Ovaj list je izlazio tokom predizborne kampanje te godine, dominantno prateći rad lokalnih funkcionera.

Od 2013. na konkursima novac dobija i Boris Bajić, sin zamenika predsednika Skupštine i predsednika Saveza bačkih Bunjevaca Mirka Bajića. Tokom 2013. i 2014. njegovo udruženje Bunjevački omladinski centar dobija po 300.000 dinara, za osnivanje i za rad dečije novinarske redakcije. U istom periodu, njegov otac Mirko Bajić, u svojstvu direktora NIU Bunjevački informativni centar, podržan je sa po 400.000 dinara za „Suboticu na bunjevačkom“.

Duvnjak je od realizacije projekta oživljavanja Dana ipak odustao, kako kaže, zbog procene da je reč o premalo novca i zbog straha od prevelikog uticaja politike.

“Meni nije bio cilj taj novac, meni je bio cilj da nešto pokrenem i napravim”, kaže Duvnjak. “Dani su bili verovatno loša ideja zato što su u određenom periodu bili poprilično kompromitovani, ali mislio sam da postoji potencijal u tome. Kada sam osetio atmosferu te vrste, rekao sam – ne.”

Međutim, Grad 29. jula 2014. godine raspisuje novi konkurs, samo za štampane medije, u visini neraspoređenih 700.000 dinara, koliko je na prvom konkursu pripalo Danima.

Prema oceni Komisije, koju su činili većinom skupštinski odbornici, baš “projekat obnavljanja izdavanja novina” Subotički Dani zaslužio je svih 700.000 dinara, iako se na konkurs javilo ukupno sedam podnosilaca predloga projekta.

„Živimo u Srbiji, imamo zajednicu naših sugrađana Srba i jedan deo njih verovatno smatra da je poštovanje njihovog jezika i pisma od značaja za ovaj grad. Ako dajemo svim zajednicama, onda smo smatrali da i te novine treba da pomognemo da ponovo izađu i da ponovo zažive, što se i dogodilo“, kazao je gradonačelnik Maglai.

Sredstva su 2014. godine dodeljena preduzetniku Draganu Zekiću, vlasniku krojačke radnje registrovane u avgustu 2013. godine.

Zekić je za portal Magločistač rekao da je direktor nedeljnika Dani bio od 2003. godine, a kada su oni otišli u stečaj otvorio je svoju preduzetničku krojačku radnju. On je 2014. godine iskoristio radnju za ponovno pokretanje ovog lista čiji je bio direktor i glavni i odgovorni urednik.

Urednik redakcije je bio Milutin Mitrić, a ukupno su izašla tri broja. Zekić objašnjava da je u planu bio i četvrti broj, ali da je u međuvremenu druga firma registrovala istoimeno preduzeće i prosto nastavila da izdaje novine, zbog čega je, kako kaže, podneo krivičnu prijavu.

Novo preduzeće registrovano je u januaru 2015. godine, pod nazivom Magazin Dani, a na konkursu te godine, upravo su oni dobili 2,5 miliona dinara. Zastupnik preduzeća je Dragan Krstić, ujedno i zastupnik preduzeća SNOMA, koje na istom konkursu dobija 1,5 milion dinara za projekat Subotica danas.

Krstić je odbio da zvanično razgovara sa novinarima Magločistača.

SNOMA je ranijih godina takođe dobijala novac za Info vesti koje se emituju na kablovskom Info kanalu. U 2012. godini dobili su 200.000 dinara, da bi sledeće godine dobili dosta više – 650.000 dinara. U 2014. godini pripalo im je 500.000 dinara za informativni program.

Odbornici kao medijski poslenici

Fondacija Panonija za projekat “Opšteobrazovni program o dešavanjima u gradu Subotici” dobija 8 miliona dinara na konkursu iz 2015. godine, u vreme kada Savezu vojvođanskih Mađara (SVM) pripadaju neke od najbitnijih poluga vlasti u gradu. U 2014. godini Panonija je dobila 5,7 miliona dinara.

Neki osnivači Fondacije Panonija su sada bivši funkcioneri SVM-a, koji su se priključili udruženju Mađarski pokret, osnovanom u avgustu 2015. Takođe, među članovima Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, koji je pod kontrolom SVM-a, ima zastupnika Mađarskog pokreta. Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine jedan je od osnivača Fondacije Panonija. Sedište Panonije (RTV Pannon), Mađarskog nacionalnog saveta i SVM-a je u istoj zgradi, u Subotici.

Na poslednjem konkursu 2015. godine, 170.000 dinara za TV produkciju Bajmočka hronika dobija Bunjevački kulturni centar Bajmok, čiji je zastupnik Branko Pokornić, član odborničke grupe SPS-a u lokalnoj skupštini. Ovo udruženje, koje ranije nije dobijalo novac na konkursima u vezi sa medijskom delatnošću, redovno dobija novac na konkursima za finansiranje programa i projekata u kulturi.

Od 2013. godine na konkursima novac dobija i Boris Bajić, sin zamenika predsednika Skupštine i predsednika Saveza bačkih Bunjevaca Mirka Bajića. Tokom 2013. i 2014. godine njegovo udruženje Bunjevački omladinski centar dobija po 300.000 dinara, za osnivanje i za rad dečije novinarske redakcije. U istom periodu, njegov otac Mirko Bajić, u svojstvu direktora NIU Bunjevački informativni centar, podržan je sa po 400.000 dinara za Suboticu na bunjevačkom.

Boris Bajić 2015. godine kao direktor novoosnovanog preduzeća Bunjevački media centar dobija 1,1 milion dinara za dva projekta – izdavanje lista za mlade na bunjevačkom Bocko, čiji je glavni i odgovorni urednik njegov otac (396.000 dinara) i TV emisiju Subotica na bunjevačkom (730.000 dinara).

Novoosnovana Hrvatska udruga novinara Cro-news za projekat CrOnline dobija 200.000 dinara na konkursu iz 2015. godine. Udruga novinara Cro-info, čiji je jedan od zastupnika odbornik DSHV-a Ivan Ušumović, za TV program na hrvatskom jeziku Hrvatska panorama dobija 710.000 dinara.

Pojedinačna davanja: red bi bio da i oni dobiju

Jedna od novina Zakona o javnom informisanju i medijima je sufinansiranje projekata putem tzv. pojedinačnih davanja koja se dodeljuju mimo konkursa, najviše u iznosu od pet odsto datih sredstava na konkursima. Ovakve odluke u Subotici donosi gradonačelnik, a svako pojedinačno rešenje je objavljeno na zvaničnoj internet stranici Grada.

Gradonačelnik Subotice Jene Maglai je u 2015. godini tri puta novac dodelio kroz pojedinačna davanja: 400.000 dinara za Radio-televiziju K23, 350.000 dinara za fotografsku radnju Noah Agency i 350.000 dinara za Bunjevački media centar – koji je na konkursu već dobio novac za dva projekta.

Pravilnik o sufinansiranju projekata propisuje da se sredstva za pojedinačna davanja mogu dodeliti “samo za projekte koji nisu mogli biti planirani u vreme raspisivanja konkursa: vanredne okolnosti, hitnost realizacije, itd”.

U sva tri subotička slučaja navedeno je da su “ispunjeni uslovi i kriterijumi predviđeni Pravilnikom”. Ipak, detaljnije obrazloženje dato je samo za projekat „Subotica.info 2015 – na filmu, fotografiji i rečima“ – “koji nije mogao biti planiran u vreme raspisivanja konkursa”. Navedeno je da je Noah Agency Subotica jedini foto arhiv koji pomno prati period od kraja devedesetih do danas te da očuvanje ove arhive predstavlja jedan od ciljeva projekta.

Obrazloženje za preostala dva projekta, osim konstatacije da su “ispunjeni uslovi i kriterijumi predviđeni Pravilnikom”, potpuno je izostalo.

Gradonačelnik Maglai kaže da u Gradu pokušavaju da budu pravični:

„Ako dobijaju mediji na mađarskom jeziku, ako dobijaju mediji na hrvatskom jeziku, ako dobijaju mediji na srpskom jeziku, onda bi bio red da ipak dobiju i mediji na bunjevačkom govoru“.

Kada je reč o Radio-televiziji K23, Maglai kaže da na konkursu nisu imali potpunu dokumentaciju, koju su u međuvremenu sredili i dostavili dokaz da su registrovani kao medij.

“Smatrao sam da je K23 medij i ako smo dali Pannon televiziji, SNOMI, City televiziji, YU ECO, onda bi bio red da dobije nešto i K23”, objasnio je Maglai.

Detaljan spisak davanja po godinama svim lokalnim medijima u Subotici možete pogledati OVDE.

****

Оva priča je nastala u okviru projekta „O čemu Srbija ćuti?“ Slavko Ćuruvija fondacije, koji se realizuje uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Američkih Država. Stavovi izneseni u članku ne odražavaju nužno stavove ovih organizacija.