„Politika” čist igrač

Izveštaj Uprave za Trezor Ministarstva finansija, koji je naša redakcija na zahtev dobila na uvid, potvrdio da država našem listu plaća samo za oglasni prostor

Na predstavljanju Izveštaja o uticaju državnih institucija na slobodu medija, Savet za borbu protiv korupcije zaključio je da država novinarsku servilnost kupuje novcem za oglašavanje. Tvrdnju nisu uspeli do kraja da dokažu, bar ne u ovom izveštaju. Brojke koje su naveli ukazuju na gotovo suprotan zaključak – državne institucije i preduzeća sve se manje oglašavaju u medijima. Kriza i politika „stezanja kaiša” odrazili su se i na prihode štampe. U većini medijskih kuća, među kojima je i Politika, od 2011. do 2014. godine prilivi od oglašavanja države gotovo su dvostruko manji. Najavljujući izveštaj članica Saveta za borbu protiv korupcije, Miroslava Milenović isticala je da je „Politika” jedan od „popriličnih korisnika budžetskog novca”. U intervjuu za naš list rekla je da ne zna svrhu uplata državnih uplata na račun ,,Politike” jer da šifra pod kojom su uplate zavedene (221) može da znači ,,i sve i ništa”.

To je razlog što se naš list i zvanično obratio Upravi za trezor Ministarstva finansija zahtevajući spisak svih uplata budžetskih korisnika na račun naše medijske kuće od 2011. do 2015. godine. Podaci Trezora, koji su nam dostavljeni početkom nedelje, potvrdili su da gotovo sve te finansijske transakcije predstavljaju prodaju oglasnog prostora. Svi su zavedeni pod šifrom 221 koja označava promet roba i usluga što u ovom slučaju  ne može da znači ,,sve i ništa“.

Zapravo se postavlja pitanje kako je ,,Politika“ moguće da je Savet proglasio naš list za ,,popriličnog korisnika budžeta’’, kada je  list „Danas” je tokom 2014. imao gotovo isti priliv budžetskog novca kao „Politika” (oko 56 miliona dinara), iako je reč o novinama koje imaju drastično manji tiraž od “Politike”, o uticaju i relevantnosti da i ne govorimo. Ironično je da je reč o listu koji se stalno žali na navodno favorizovanje državnih medija u odnosu na ostale igrače na medijskoj sceni.

U svom izveštaju Savet je izdvojio institucije i preduzeća koji su trošili nešto više novca za oglase. Zabeležili su da je na račun „Politike” Generalni sekretarijat Vlade Srbije uplatio 376.000 dinara, a kabinet Predsednika Republike 123.000 dinara. Savet je zastupao tezu da prodaja oglasnog prostora državi može biti veoma opasna, jer otvara prostor za uticaj vlasti na uređivačku politiku medija. Ipak, propustili su da pomenu da se i Savet za borbu protiv korupcije oglašavao u medijima. Prema podacima Trezora, Savet za borbu protiv korupcije uplatio je „Politici” oko 405.000 dinara tokom 2011. i 2013. godine. I ova uplata zavedena je u Trezoru pod šifrom 221 i označava kupovinu oglasnog prostora. U februaru 2011. godine objavljen je oglas pod naslovom „Odgovor Saveta za borbu protiv korupcije na neistine Milana Beka iznete u emisiji TV B 92”.  U rubrici oglasi na celoj strani Politike, Savet kojim je predsedavala pokojna Verica Barać demantovao je tvrdnje koje je Milan Beko izrekao o sprezi medija, tajkuna i politike.

Zvanični podaci Trezora potvrđuju da se gotovo sve uplate budžetskih korisnika na račun „Politike” odnose na oglase, tačnije, pozive za javnu nabavku, objavljivanje prodaje preduzeća, konkurse za zaposlenje…

U mnogim slučajevima državu zakon obavezuje na oglašavanje u novinama. Agencija za privatizaciju ima zakonsku obavezu da objavljuje prodaju određenih preduzeća, a Narodna banka mora da objavi spisak firmi koje su obustavile plaćanje u dužem periodu. To što je spisak preduzeća koja čekaju privatizaciju sve kraći donekle objašnjava sve manji priliv budžetskog novca u medije.

Savet je izdvojio kako je EPS Srbije u 2014. godine uplatio na račun „Politike” milion dinara. Takođe, u izveštaju su naveli da je EPS finansirao pisanje tekstova, novinarsko uređivanje i objavljivanje specijalnog dodatka redakcije „Ekonomija“ na temu „Otvaranje tržišta električne energije za domaćinstva i male kupce u Srbiji od 1. 1. 2015.godine“.

Podaci kazuju da se vlast u Vojvodini protiv „medijske blokade” na koju se žali, bori značajnim dotacijama pojedinim medijima.  Samo u 2014. „Novi magazin” je od AP Vojvodine dobio 3.475.200 dinara, dok je nedeljniku „Vreme” iz istog izvora uplaćeno 4.256.000 dinara.

Nasuprot tome, jedan od elektronskih medija na kojim je država demonstrirala stezanje kaiša je Studio B. Ova medijska kuća „zaspala” je 2011. godine sa budžetskim uplatama od oko 200 miliona dinara, a probudila se u 2014. godine sa samo 4,7 miliona dinara od države.