„Politika” i neprijateljsko preuzimanje

„Politika” se poslednjih dana nalazi na žestokom udaru još neidentifikovanog političko-finansijskog kartela jer se jasno usprotivila nameri tabloida „Kurir”, koji po drugi put pokušava da, pored ostalog, kupi i najstariji list na Balkanu

„Kurirov” način kupovine nalik je „neprijateljskom preuzimanju”, a ne poslovnoj transakciji. Valjda po onoj istoj logici po kojoj žurnalizam u „Kuriru” više liči na „razbojništvo po peru” nego na novinarstvo – u duhu sto godina starog, ali besmrtnog poređenja „Politikinog” autora Jovana Dučića.

U kampanji koja je započela prostačkim SMS-om osnivača „Kurira” Raje Rodića, pravosnažno osuđenog na dve godine zatvora i šest godina zabrane obavljanja svih dužnosti u vezi sa raspolaganjem, upravljanjem i korišćenjem tuđe imovine, dominira teza da je „Politika” tobož na „budžetskim jaslama” i državnoj pomoći i da su zaposleni neka vrsta državnih činovnika koji plate dobijaju iz budžeta države Srbije.

Ništa nije dalje od istine. List „Politika” ne finansira se iz budžeta već se izdržava isključivo od sopstvenih prihoda i živi od svojih čitalaca. Ne zavisi ni od tajkuna ni od države jer od njih ne dobija pare. Od 2009. godine kompanija PNM, koja izdaje naš list, nije uzela nijedan kredit niti bilo kakvu pozajmicu. PNM uredno plaća poreze i izmiruje sve svoje obaveze prema dobavljačima, a „Politika” je ujedno i možda jedina medijska kuća u Srbiji koja godinama redovno i na vreme isplaćuje zarade i sva druga davanja zaposlenima. Od 2010. svake godine je pozitivna prema EBITDA (skraćenica koja u međunarodnom računovodstvu označava rezultat iz operativnog poslovanja). SID banka i Austrija banka dale su PNM-u najviši rejting za osiguranje poslovnih transakcija, kao jedinoj kući u Srbiji sa visokim rejtingom poslovanja.

Ljudi koji rade u „Politici” s ponosom govore o tradiciji našeg lista, ali je sasvim moguće da vlasnici „Kurira” misle da je istorija „Politike” suviše monotona jer više od 111 godina poslujemo pod samo jednim imenom. To mora da je jako dosadno za ljude koji ni sami više ne znaju koliko su firmi osnovali ili ugasili kako bi izbegli plaćanje poreza, radnika, dobavljača i ogromnih sudskih kazni.

„Politika” zato zahteva od istražnih organa da temeljno ispitaju poslovanje i naše kuće, ali i tih takozvanih šampiona medijskog preduzetništva koji su sami ugasili više medijskih preduzeća nego što je u Beogradu poslednjih decenija izlazilo novina. Budući da smo uvereni da Raja i njegova deca imaju kuraž za sitne spletke ali ne i sposobnost da sami preuzmu kompaniju poput „Politike”, smatramo da su državni organi dužni da objasne koji su politički i finansijski moćnici izabrali Rodiće za svoje podizvođače.

Jer ovde nije reč ni o biznisu, ni o slobodnom tržištu, već o kršenju čitavog niza zakona i propisa ove zemlje.