Ponovo namešten konkurs za medije u Nišu

I pored jasne zabrane podele novca medijima mimo posebnog konkursa, kako propisuje novi Zakon o informisanju, niške vlasti nastavljaju da novac građana dodeljuju na tenderima čiji je ishod unapred poznat.

Pravdajući se da je reč samo o nastavku ranije započetog postupka, koji je obustavljen jer su „sve pristigle ponude bile neprihvatljive“, Gradska uprava za kulturu je 19. septembra, punih mesec dana od stupanja na snagu novog zakona, raspisala javnu nabavku za „informisanje od značaja za Grad Niš“.

Komisija sastavljena od kadrova SNS i službenika gradske uprave dobila je zadatak da odabere najjeftiniju ponudu „dnevnih štampanih medija“ koji su voljni da za tri miliona dinara objavljuju informacije o aktivnostima gradskih vlasti, gradske oglase i saopštenja najmanje 25 puta mesečno, i to na „naslovnoj, 2, 3. i 14. strani“.

Pored činjenice da su Narodne novine južno od Beograda jedine dnevne novine, upravo u tom mediju se godinama unazad tekstovi koji su predmet javne nabavke objavljuju tačno na 2, 3. i 14. stranici.

Gradonačelnik Zoran Perišić je odbio da odgovori zbog čega je su baš te stranice postavljene kao uslov, a umesto odgovora postavio je pitanje.

Ni načelnik gradske Uprave za kulturu Nebojša Stevanović nije znao da objasni kako su odabrane te stranice i da li to ima veze sa tim što Narodne novine informacije o aktivnostima gradskih vlasti objavljuju upravo tamo.

Stvarno nisam razmišljao o tome zašto je baš 14. stranica. Možda ima veze sa tim što ste rekli, ali stvarno ne vidim ništa loše u tome – kaže Stevanović.

Sporna procedura?

Pored ukazivanja na kršenje novousvojenog Zakona o informisanju, predsednik Nacionalne koalicije za nadzor javnih finansija Dragan Dobrašinović smatra da „prostora za sumnju“ ima upravo zbog kriterijuma.

On ukazuje na to da su uslovi po kojima je postupak sproveden u potpunosti prilagođeni jednom, unapred poznatom ponuđaču, što je, kako ocenjuje, u suprotnosti i sa Zakonom o javnim nabavkama.

Po njegovom mišljenju ovakav način raspodele novca je „klasična de minimis državna pomoć“ za koju treba ispitati opravdanost.

Za početak, bilo bi dobro da gradonačelnik Niša objasni zbog čega kroz fingiranje javne nabavke dodeljuje ozbiljna finansijska sredstva jednom mediju i koji se javni interes time zadovoljava – kaže Dobrašinović.

Namešteno i u Opštini Medijana

Veoma sličnu javnu nabavku je početkom septembra raspisala i niška Opština Medijana, gde su pravo učešća imale sve „dnevne štampane lokalne novine“.

Tako je definisano jer smo prethodno imali javnu nabavku za televizije – kažu u ovoj Opštini.

Ipak, službenici koji su sprovodili tender nisu znali da odgovore zbog čega je postavljen uslov koji može da ispuni samo jedan medij. Ugovor je sa Narodnim novinama potpisan 23. septembra.

Podjednako je vredan pažnje tender iz Zrenjanina, gde je gradonačelnik kao predmet javne nabavke vredne 2 miliona dinara naveo – Usluga informisanja javnosti u listu „Zrenjanin“.

A novi Zakon o informisanju?

Nakon višegodišnje svojevrsne kampanje Skupština Srbije je 2. avgusta 2014. godine po hitnom postupku, bez javne rasprave, usvojila Zakon o javnom informisanju i medijima.

Pored krajnjeg datuma do kada bi svi državni mediji morali da budu privatizovani, kao bitna novina predstavljen je i nov koncept finansiranja medija iz javnih budžeta – „na osnovu principa o dodeli državne pomoći i zaštiti konkurencije, bez diskriminacije“, kroz „projektno finansiranje javnog interesa“.

To bi, kako je javnosti predstavljeno, trebalo da znači da od 13. avgusta, kada je zakon stupio na snagu, novac poreskih obveznika više ne sme medijima da se daje kao subvencija, kroz razne skrivene ugovore ili tendere, već isključivo na konkursima koje će sprovoditi posebno formirana komisija sastavljena od „nezavisnih stručnjaka za medije“.

Međutim, već pri prvom pokušaju da se spreči kršenje tek usvojenog Zakona o informisanju kroz nastavak dosadašnje prakse, novinarska udruženja su se suočila sa činjenicom da zabrana u stvari nije dovoljno jasna.

Sporno je upravo od kada nove zakonske odredbe stupaju na snagu.

Po jednom tumačenju obaveza primene projektnog finansiranja stupa na snagu tek 1. jula 2015. godine, datuma koji je propisan kao krajnji rok do kada bi trebalo da se privatizuju svi državni mediji.

Međutim, po mišljenju Slobodana Kremenjaka, advokata i stručnjaka za medijsko pravo, ta obaveza je otpočela istovremeno sa Zakonom.

 To bi, smatra Kremenjak, značilo da su zakon prekršili svi koji su nakon 13. septembra 2014. raspisali javnu nabavku za usluge javnog informisanja.

Ja, lično, mislim da ima osnova da kažemo da su oni nezakonito delili sredstva, jer su ih delili na način koji je zabranjen Zakonom o javnom informisanju i medijima – kaže Kremenjak.

Kao jedini izuzetak Kremenjak navodi državne medije, čije finansiranje iz javnih budžeta je zakonom dozvoljeno do njihove privatizacije, a najkasnije do 1. jula 2015. godine.