Poslovne žene i ekspertkinje u medijima gotovo da ne postoje

Žene čine 22 odsto osoba čiji se glas čuje, o kojima se piše ili koje se vide u štampi, televizijskim ili radijskim vestima u Srbiji, pokazuje Globalni medijski monitoring za ovu godinu koji je juče predstavljen u Narodnoj skupštini. Cenzolovka prenosi sažetak izveštaja istraživačkog tima čija je koordinatorka profesorka Snježana Milivojević

Kada je redakcijsko osoblje širom sveta krenulo na svoje radne zadatke 25. marta 2015. godine, stotine volontera u 114 zemalja okupilo se da analizira informativne medije u okviru Petog globalnog medijskog monitoring projekta (GMMP).

Globalni medijski monitoring projekat (GMMP) je najduže i najobimnije svetsko istraživanje o rodu i informativnim medijima. Počelo je 1995. kada su volonteri iz 71 zemlje širom sveta posmatrali prisustvo žena u vestima u njihovim nacionalnim radio i televizijskim stanicama i štampi. Istraživanje je otkrilo da su samo 17% subjekata vesti – onih koji su intervjuisani ili onih o kojima se radi – bile žene. Takođe, prema rezultatima istraživanja, rodni paritet činio se kao daleka budućnost u bilo kom delu sveta. Žene su nešto češće pravile vesti, ali su i dalje vesti retko bile o njima.

Sedamdeset zemalja je učestvovalo u drugom GMMP koji je organizovan 2000. godine. Ovaj i sve sledeće projekte koordinisala je Svetska organizacija za hrišćanske komunikacije (World Association for Christian Communication, WACC). Te godine istraživanje je otkrilo relativno statičnu sliku: samo 18% subjekata vesti bile su žene, što je statistički nevažna promena za petogodišnji period.

Vidljivost žena opada kako raste istaknutost i važnost teme. U političkim temama, koje dominiraju medijima u Srbiji, žene čine samo 14% subjekata. Sa druge strane u vestima o ‘poznatim ličnostima, umetnosti, medijima i sportu’ one čine 44% svih subjekata.

Četvrti GMMP u 2010.godini organizovan je u 108 zemalja. Izvestan napredak u prisustvu žena u vestima bio je vidljiv budući da su žene činile 24% svih ljudi u vestima. Dok je ovaj porast od 3% u prethodnih pet godina statistički bio značajan, sveukupni rezultati su i dalje ukazivali da su žene skoro nevidljive u informativnim medijima. Samo 13% analiziranih vesti bilo je posebno fokusiran na žene. Žene su retko bile u središtu glavnih priča iz oblasti politike, upravljanja i ekonomije, a muškarci su bili brojčano zatupljeniji u svakoj važnoj temi. 44% osoba koje su iznosile ’glas javnosti’, svakodnevno, laičko mišljenje, bile su žene – 10% više nego 2005. Kao kreatori vesti žene su bile nedovoljno zastupljene u svim profesionalnim kategorijama. Četvrto GMMP istraživanje je otkrilo da pol novinara utiče na to da li žene jesu ili nisu ’vest’: bilo je više žena u vestima i izveštajima novinarki (28%) nego u pričama koje su pravili muškarci (22%). GMMP istraživanje u 2010. godini uključilo je i pilot monitoring onlajn vesti koji je obuhvatio 76 informativnih vebsajtova u 16 zemalja i osam međunarodnih vebsajtova. Rezultati su pokazali da su žene zatupljene u 23% vesti – što znači da se nevidljivost žena u tradicionalnim medijima ogleda i u onlajn vestima.

Prvi GMMP i, kao što će se videti, peti GMMP, pokazuju da je svet u vestima uglavnom svet muškaraca. Dvadeset godina od prvog GMMP, ispostavlja se da izazovi seksizma, rodnih stereotipa i predrasuda u informativnom svetu odolevaju vremenu, prostoru i platformama. Istovremeno, pokazuje se i da ima primera napretka prema rodno pravednijim medijima.

Medijski kontekst u Srbiji

Medijski sistem u Srbiji je vrlo raznovrstan i prezasićen sa više od 1000 medija. Otud je vrlo teško izabrati ’reprezentativane medije’ a za ovu svrhu odabrani su mediji na osnovu nekoliko kriterijuma, među kojima su vrsta medija, vlasnički status, uređivačka politika, teritorijalno prostiranje/tiraž i uticaj. U analizu je bilo uključeno 18 informativnih medija.

Izbor štampe, TV i radio kanala napravljen je sa namerom da uključi sve relevantne nacionalne medije, ali i najuticajnije elektronske medije (radio i televiziju javnog servisa), kao i najveći dnevni list iz autonomne pokrajine Vojvodine. Osim što je poseban region, Vojvodina je i etnički najraznovrsniji deo zemlje. Vojvodina generalno važi za najtolerantniju i društveno najraznovrsniju oblast, pa je otud bilo zanimljivo videti da li se mediji u Vojvodini razlikuju od medija u drugim delovima zemlje.

Informativni internet sajtovi su izabrani prema broju posetilaca – dva najposećenija u  vreme istraživanja bila su Blic.rs i Kurir.rs – onlajn izdanja dnevnih novina. Iako mreža Tviter nema široku upotrebu (prema kriterijumima GMMP istraživanja mogli smo da je izostavimo), ona ima reputaciju medija koji koristi mlada, urbana populacija i ovo istraživanje je bila prilika da se vidi da li se pitanje roda tretira na bilo koji način drugačije nego u vodećim medijima.

Monitoring je uključio ukupno 258 infromativnih piloga (vesti). Broj vesti u tradicionalnim medijima je bio mnogo veći od izveštaja u novim medijima (četiri prema jedan) što je rezultat procenta korišćenja interneta u zemlji i GMMP metodologije. Prema poslednjim dostupnim podacima 61,8% ljudi koristi internet, a 45,34%  koristi internet za čitanje onlajn vesti. Otud, tradicionalni mediji još uvek imaju širi domet i veći uticaj kod opšte populacije, iako se situacija menja.

Glavni nalazi

Tri najistaknutije teme na dan monitoringa bile su Politika i upravljanje (34%), Društvena i pravna pitanja (22%), kao i Ekonomija (20%). One su činile tri četvrtine svih novinskih priča i bile su  među tri vodeće teme u svim tradicionalnim medijima (štampa, radio i televizija).

Ovakva tematska struktura  ukazuje na mnogo veći značaj  vesti o  politici i ekonomiji u domaćim medijima (svetski prosek  za ove dve teme je 38% a evropski 35%). Priče koje su fokusirane na žene su retke u svim tematskim oblastima izveštavanja i čine samo 8% ukupnog broja tekstova. Pitanje rodne ravnopravnosti je potpuno marginalizovano i eksplicitno je pokrenuto samo u 3%  tekstova. Izveštavanje nije rodno osetljivo pa se u manje od 1% vesti direktno kritikuju, osporavaju ili izazivaju rodni stereotipi.

Ljudi u vestima

U  monitoringu  2015 godine žene  su činile 22% osoba čiji se glas čuje, o kojima se piše ili  koje se vide u štampi, televizijskim i radijskim vestima.

Ovaj rezultat je malo ispod svetskog (24%) i evropskog (25%) proseka.

Vidljivost žena opada kako raste istaknutost i važnost teme. U političkim temama, koje dominiraju medijima u Srbiji, žene čine samo 14% subjekata. Sa druge strane u vestima o ‘poznatim ličnostima, umetnosti, medijima i sportu’ one čine 44% svih subjekata.

Žene su vidljivije u profesionalnim grupama koje imaju niži status u društvu i kada se pojavljuju u  ulogama koje se percipiraju kao ’ženske’ kao što su : domaćica/roditelj, seksualna radnica, zdravstvena ili socijalna radnica, dete ili mlada osoba, ali i javna ličnost, umetnica ili glumica. U svim ovim kategorijama žene su brojnije nego muškarci. Istovremeno žene akademke/ekspertkinje/ nastavnice i poslovne žene su (sa 8% odnosno 4%) skoro nevidljive.

Ženski glas se u vestima najmanje čuje kao stav stručnjakinje i ekspertkinje (samo 7%), što je  ispod evropskog proseka koji iznosi 18%, i proseka Severne Amerike u kojoj su najprisutnije u čitavom svetskom uzorku sa 32%.

Iako je ukupan procenat vesti u kojima su subjekti predstavljeni porodičnim statusom nizak, onda kada to jeste slučaj, žene su još uvek, čak tri puta češće od muškaraca predstavljene porodičnom ulogom.

Žene su vidljivije u profesionalnim grupama koje imaju niži status u društvu i kada se pojavljuju u  ulogama koje se percipiraju kao ’ženske’ kao što su: domaćica/roditelj, seksualna radnica, zdravstvena ili socijalna radnica, dete ili mlada osoba, ali i javna ličnost, umetnica ili glumica. U svim ovim kategorijama žene su brojnije nego muškarci. Istovremeno žene akademke/ekspertkinje/ nastavnice i poslovne žene su (sa 8% odnosno 4%) skoro nevidljive.

Ljudi koji prave vesti

Među onima koji su pravili vesti na dan monitoringa, žene su bile znatno brojnije (71%).  Njihov broj se, međutim, razlikovao u zavisnosti od profesionalnih uloga – dok su oko 58% svih reportera i novinara bile žene, kada su u pitanju prezenteri vesti, taj procenat raste do 80%.

Iako su ovi rezultati visoko iznad svetskog proseka (koji iznosi 49% za prezenterke i 37% za reporterke) rodna struktura u redakcijama ukazuje na nejednaku distribuciju moći i profesionalnih uloga.

Kao prezenterke i spikerke žene brojčano nadmašuju muškarce i na radiju i na televiziji. Muškarci prezenteri su svi srednjih godina (35-49), dok je 28% prezenterki vesti mlađe (19-35 godina). Kada je u pitanju televizijsko izveštavnje, reporterski i novinarski posao jednako je raspodeljen među profesionalcima oba pola.

Na radiju ima mnogo više reporterki (64%) i spikerki (83%), ali ta činjenica ne utiče bitno na bolju zastupljenost žena u sadržaju vesti.

U dnevnoj štampi vesti u velikoj meri nisu potpisane. Gotovo 80% analiziranih tekstova u štampanim medijima nije bilo potpisano, zbog čega je teško utvrditi identitet novinara i novinarki, a u skladu sa tim i rodnu strukturu onih koji prave vesti.

Vesti u digitalnim medidjima

Relativna nevidljivost žena u tradicionalnim medijima  prenosi se i na informativni sadržaja na digitalnim platformama: žene čine svega 20% subjekata u vestima na Internetu i u tweetovima. 

Svetski i evropski prosek su znatno viši i iznose 26%.

I ovde su žene vidljive u vestima koje se bave popularnim ličnostima, medijima i sportom (50% svih subjekata u ovim vestima su žene), a nedovoljno zastupljene u temama koje se odnose na politiku gde ih je samo 13%. Sve osobe koje su identifikovane porodičnim ulogama u onlajn vestima su žene.

U vestima na digitalnim platformama u 13% priča u fokusu su bile žene. Međutim, pitanja rodne ravnopravnosti nisu nikada pokretana u njima, niti je bio i jedan slučaj u kome su rodni stereotipi dovedeni u pitanje ili izazvani.

Zaključci

Srbija je ove godine treći put učestvovala u GMMP projektu. Tokom ovih deset godina medijski sistem se značajno promenio što se odrazilo i na izbor i obim medija koji su uključeni u analizu. U prvom istraživanju 2005. godine bilo je sedam medija i 88 tekstova a u 2015. godini 18 medija i 258 tekstova. Uprkos turbulentoj tranzicionoj dekadi i značajnim političkim, društvenim i medijskim promenama, glavni zaključci su ostali gotovo nepormenjeni.

Žene su i dalje subjekti u  manje od četvrtine vesti 22 % ( 21% u 2005. godini, 28% u 2010. godini i 22%  u 2015. godini) u svim tradicionalnim medijima. Tokom 2015. godine u monitoring su uključeni informativni internet sajtovi i tvitovi informativnih redakcija a rezultati govore da se isti trend  prenosi i u digitalni svet. Ustvari, žene su u digitalnim medijima subjekti u 20% vesti, dakle, čak nesto manje nego u  konvencionalnim medijima.

Struktura vesti i izbor glavnih tema otkrivaju istu rodnu neosetljivost. Dominantne vesti odnose se na   političke teme, teme koje se tiču vlasti, kriminala i nasilja. U njima se pojavljuje znatno manje žena koje su bliže jednakosti u predstavljanju u ’laganijim temama’ kao što su vesti o poznatim ličnostima,  iz umetnosti, sveta medija i sporta (44%). Broj vesti posvećenih ženama je veoma mali (8%) dok priče  u kojima se osporavaju ili kritikuju rodni stereotipi i one koje referiraju na pitanja rodne ravnopravnosti skoro i ne postoje.

Među onima koji su pravili vesti na dan monitoringa, žene su bile znatno brojnije (71%).  Njihov broj se, međutim, razlikovao u zavisnosti od profesionalnih uloga – dok su oko 58% svih reportera i novinara bile žene, kada su u pitanju prezenteri vesti, taj procenat raste do 80%.

Mediji su, takođe, snažno rodno određena industrija u Srbija. Žene čine veliki procenat zaposlenih novinara i, uz male varijacije, tokom cele decenije predstavljaju većinu među reporterima u tradicionalnim medijima (56%- 49%- 58%). Ovaj podatak je daleko iznad svetskog proseka (37%) i  predstavlja trend karakterističan za južno i istočno evropske zemlje (Rumunija, Španija, Bugarska,Gruzija) i za televiziju više nego štampu. Prema profesionalnim ulogama žene brojčano nadmašuju muškarce kao prezenterke vesti ali se ređe pojavljuju kao voditeljke/urednice emisija, naročito nakon pedesete godine.

Žene su kontinuirano manje zastupljene, prikazane su uglavnom stereotipno i u veoma ograničenom broju društvenih uloga, mnogo ređe u važnim temama i udarnim vestima i češće pozvane da govore o onome što su doživele ili čemu su svedočile nego onome što znaju.

Postoji statistički  značajna  korelacija između broja žena u vestima u zavisnosti od toga da li vesti prave muškarci ili žene (13% prema 24%). Ali tendencije za očuvanjem rodnog statusa quo u medijima su veoma jake. Pitanja koja se tiču rodne (ne)jednakosti nisu prioritet među medijskim profesionalcima, a bez promena unutar profesionalne zajednice nema mogućnosti da se poboljšanje dogodi.

Preporuke

– Neophodno je da mediji razviju pozitivan pristup priznanju i promociji ženske kreativnosti i postignuća, kao i akcije kojima se to podržava.

-Podsticanje rodne ravnopravnosti treba da obuhvati niz instrumenata, od sistemskih (kao što je uključivanje pitanja roda u konkurse za finansiranja sadržaja od javnog interesa u medijima) do pojedinačnih mera (kao što su nagrade za kvalitetno izveštavanje o rodnim temama).

– Relevantne političke institucije bi trebalo da održavaju javne sednice i stimulišu redovne javne debate o nedovoljnom i stereotipnom pretstavljanju žena u medijima (Ženska parlamentarna mreža, skupštinski Odbor za kulturu i informisanje), kao i regulatorna tela (Regulatorno telo za elektronske medije) ili samo-regulatorna tela (Savet za štampu).

– Trebalo bi razviti rodno senzitivne studijske programe u novinarskom obrazovanju. Studente i studentkinje novinarstva bi trebalo uključiti u kreiranje javnih kampanja za promociju ravnopravnosti i uklanjanje seksizma i mizoginije, posebo u novim medijima.

– Pokrenuti javne kampanje o važnosti medijskih predstava, štetnosti tabloidne i komercijalne objektivizacije žena i načinima da se to promeni, kao deo procesa podizanja medijske pismenosti.

– Promovisati jednakost i učešće žena u sastavu regulatornih i samo-regulatornih tela i upravnih i programskih odbora medija.

– Ustanoviti baze podataka sa rodno specifičnim statistikama, istraživačkim rezultatima, dobrim profesionalnim praksama i pokrenuti razmenu ideja između akademskih institucija, kreatora politika i profesionalnih institucija u toj oblasti.

– Razviti opsežne profesionalne praktične alate za rodno osetljivo izveštavanje (jezik, pronalaženje izvora, baze ekspertkinja, kritička pismenost, itd.) i popularisati ih i promovisati u novinarskoj zajednici i medijskoj industriji.

Akcioni plan: Bez medijskog seksizma od 2020.

1. Redakcije koje podržavaju rodnu ravnopravnost: 100% javnih i 40% privatnih medija u svakoj zemlji

2. Globalno prisustvo žena u vestima 50%

3. Globalni prosek vesti koje podrivaju rodne stereotipe 30%

4. Globalni prosek vesti koje se bave temom rodne (ne)jednakosti 30%

5. Globalni prosek izveštavanja iz kritičke perspektive ljudskih prava 30%

 Oprema teksta i neznatno skraćivanje: Cenzolovka 

 

Povezane priče

Žene prave vesti, muškarci rukovode