Poštujući Kodeks novinar čuva i svoje dostojanstvo

Na skupu u beogradskom Medija centru Savet za štampu, u saradnji sa Nezavisnim udruženjem novinara Srbije, predstavio je rezultate svog rada za period novembar 2014 – februar 2015. godine

Uvodničari, generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković, predsedavajući Komisiji za žalbe Ivan Cvejić i član Komisije Vlado Mareš, ocenili su medijsku scenu u protekla tri meseca i predstavili najzanimljivije žalbe na medijske sadržaje. Goovorili su i o dilemama koje je Komisija imala prilikom razmatranja pojedinih žalbi i obrazložili neke od odluka.

Pregled rada

Gordana Novaković je saopštila da je u periodu od 15.10.2014. do 10.02.2015. Savet primio 36 novih žalbi, što je znatno više nego u prethodnom tromesečnom periodu. Razlog za to može biti, kako je rekla Novaković, i to što je prethodni period obuhvatio leto, kada, po pravilu, ima manje žalbi. U poslednja tri meseca, Komisija za žalbe Saveta za štampu odlučivala je o 23 žalbe – u 16 slučajeva odlučeno je da je Kodeks novinara Srbije prekršen, dok u jednom slučaju članovi Komisije nisu mogli da usaglase stavove. Novaković je napomenula da je trenutno osam žalbi u proceduri, a da su tek dve rešene medijacijom, što ukazuje da redakcije i dalje nisu spremne da priznaju greške i dogovore se podnosiocima žalbi. Od 16 slučajeva kršenja Kodeksa, tri puta su to bili mediji koji nisu prihvatili punu nadležnost Saveta za štampu, pa su im izrečene javne opomene. Novaković je primetila i da je u devet slučajeva Komisija zaključila da je prekršeno više tačaka Kodeksa, a najčešće su krešene odredbe:

• Nerazlikovanje činjenica od komentara, pretpostavki i nagadjanja – devet puta
• Nepoštovanje pretpostavke nevinosti – četiri puta
• Diskriminacija i nepoštovanje etike i kulture javne reči – po tri slučaja.

Na pitanje novinara za koje medije je Komisija za žalbe utvrdila da su prekršili Kodeks novinara, Gordana Novaković je navela Alo (4 puta), Kurir (3), Informer (2),  Novosti  (2), i Telegraf.rs i Blic (po jednom). Komisija je izrekla javne opomene portalima Glas zapadne Srbije (dva puta) i Teleprompter(jednom).

Novaković je navela da je dnevni list Informer ranije prihvatio nadležnost Saveta za štampu, ali nakon što je Komisija donela odluku da je taj medij prekršio Kodeks, glavni urednik je odlučio da se povuče iz sistema samoregulacije.

Zanimljivo je to što je Ministarstvo kulture i informisanja RS podnelo žalbu Savetu za štampu zbog objavljivanja pornografskih sadržaja na naslovnoj strani dnevnih novina. Komisija je bila suočena sa dilemom da li da postupa po ovoj žalbu, jer Ministarstvo nije lično oštećeno objavljenim sadržajem, ali je odlučila da prihvati žalbu koju će razmotriti na sednici krajem februara.

Predsedavajući Komisiji za žalbe Ivan Cvejić naglasio je da su ove brojke ohrabrujuće jer govore da je Savet postao prepoznatljiva institucija, ali da bi, imajući u vidu realnu situaciju u  medijima, broj žalbi trebalo da bude znatno veći. Cvejić je i ovom prilikom pozvao gradjane da su obrate Komisiji za žalbe, ističiću da je Savet za štampu jedino telo koje dugočno može promeniti praksu u medijima.

Cvejić je, takodje, pozvao i PR i reklamne agencije na srpskom tržištu da obrate pažnju na odluke Saveta za štampu i da ih koriste kao reference prilikom svojih budućih propagandnih akcija.

Slučajevi i dileme

Cvejić je naveo nekoliko slučajeva koji su bili posebno zanimljivi Komisiji za žalbe, ali i indikativni u odnosu na trenutnu situaciju u medijima.

Društvene mreže – prenošenje sadržaja

Građanka iz Vranja se žalila na dnevni list Kurir zato što je preneo snimke pacijenata iz bolnice koji su originalno snimljeni za TV prilog, ali nisu emitovani, zato što narušavaju prava pacijenata. Međutim, snimci su postavljeni na društvene mreže odakle ih je preuzeo Kurir i urednički obradio. Članovi Komisije za žalbe nisu mogli da se usaglase oko toga da li je Kodeks prekršen, imajući u vidu da je postavljanjem na društvenim mrežama sporni snimak zapravo javno publikovan, i da je „Kurir“ preneo već objavljen sadržaj. Mišljenja su bila podeljena – od ocene da je Kurir uradio pravu stvar kritikujući praksu neetičkog snimanja pacijenata, do stava da nema opravdanja za preuzimanje materijala kojim se grubo krši novinarska etika.

Goran Jevtić – pretpostvaka nevinosti

Slučaj pisanja Blica o glumcu Goranu Jevtiću nije predstavljao dilemu za Komisiju za žalbe. Zaključak Komisije je da je ovim tekstovima prekšena odredba Kodeksa koja se odnosi na poštovanje pretpostavku nevinosti. Goran Jevtić je javno žigosan kao krivac pre nego što je i započeo sudski proces, bez obzira što ni u jednom od objavljenih tekstova nije direktno rečeno da je kriv.

Upotreba uvredljivih termina

Član Komisije za žalbe Vlado Mareš izdvojio je slučaj izveštavanja o fudbalskoj utakmici izmedju Srbije i Albanije tokom koje se na stadionu pojavio dron sa zastavom Velike Albanije. Bio je to mamac, rekao je Mareš, na koji su se „zakačili“ mnogi mediji, pre svega tabloidi, koji su pokrenuli baražnu vatru vređanja Albanaca, koja jer rezultirala i paljenjem objekata čiji su vlasnici Albanci. Grupa Albanaca se žalila Savetu i Komisija za žalbu zbog upotrebe termina „Šiptar“ prilikom izveštavanja o ovim događajima i Komisije je odlučila da je time prekršen Kodeks, jer to vređa i diskriminiše pripadnike jedne nacionalne zajendice. Mareš je napomenuo da bi bilo dobro kada bi urednici novinarima dali Kodeks novinara, kako bi ih podsetili kako treba izveštavati. „Poštujući Kodeks novinar čuva i svoje dostojanstvo“, zaključio je Mareš.

Borba protiv cenzure – izazov za novinarstvo

Vlado Mareš je govorio i o tome da je Savet uspeo da ostane samoregulatorno telo u čiji rad se do sada država i političari nisu mešali,  i izrazio uverenje da će se Komisija za žalbe vrlo brzo suočiti sa ozbiljnim problemom – perfidnom cenzurom koja se polako uvodi. Mareš smatra da je na delu skrivena cenzura koju sprovode urednici i novinari koji nameću politički, a ne profesionalni, novinarski „rezon“. Navodeći slučaj Informera, koji je na naslovnoj strani objavio da predsednik NUNS-a Vukašin Obradović podržava atentat na premijera Vučića, Mareš je naglasio da se u Srbiji vraća ranije popularna disciplina stvaranja neprijatelja. Komisija je jednoglasno odlučila da je Kodeks u ovom slučaju najgrublje prekršen. Mareš je naveo i primer TV Pink u čijoj emisiji je Obradović bio vredjan na najsramniji način, te reakciju premijera Vučića na pisanje istraživača BIRN-a, ocenivši da takvi incidenti predstavljaju negaciju novinarstva. „Mediji su, rekao je Mareš, postali PR i potparoli režima i trenutno se nalazimo u nečemu što predstavlja sumrak novinarstva“.

Uloga i mandat Saveta

Posle prezentacija, predstavnici Saveta za štampu su odgovarali na pitanje iz publike.

Jedno od njih se odnosilo na nekonzistentnost prakse Javnog tužilaštva koje nije reagovala na brojne naslovne stranice tabloida, koje svojim sadržajem nedvosmisleno šire paniku, a naročito imajući u vidu privođenje građana i novinara tokom majskih poplava zbog objava na društvenim mrežama.

Ivan Cvejić je naglasio da Savet za štampu i Komisija za žalbe nemaju ambicija da postanu vrsta tribunala koji osuđuje i da ne zna zašto tužilaštvo ne reaguje. Lično, Cvejić se saglasio da su slučajevi koji su bili manje opasni za javnost vrlo brzo proceusuirani, dok je za postupke tabloida izostala reakcija. Cvejić je rekao da Savet nema drugog načina da utiče na taku praksu medija osim da javno, na ovakvim skupovima, ili tokom svog rada, ukazuje na takve trendove i njihove posledice.

Marka Vasiljevića iz Regionalnog centra za manjine zanimalo je koliko medija koji su prihvatili nadležnost Saveta objavljuje odluke Komisije za žalbe da su prekršili Kodeks. Gordana Novaković je objasnila da većina medija objavljuje odluke, ali veoma često u skraćenom obliku.

„Problem je najčešće i u tome što odluku objave u štampanom, a ne i u, mnogo čitanijem onlajn izdanju, ali je situacija znatno bolja u odnosu na početke rada Saveta“, dodala je Novaković.

Vasiljević je predložio da Savet pošalje informaciju o objavljivanju odluka Komisije za žalbu onima koji su slučajeve pokrenuli, kako bi imali kompletan uvid u ponašanje medija.

Prisutne je zanimao i stav predstavnika Saveta za štampu kada su u pitanju društvene mreže i ograničenje sloboda izražavanja na ovim platformama. Mareš je naglasio da Komisija za žalbe nema, niti želi da ima, „batinu“, već je njegov cilj da ukazuje na neetičko pisanje i skreće pažnju na kršenje novinarskog Kodeksa.

Cvejić je rekao da ga lično veoma zanima odnos društvenih mreža i tradicionalnih medija i da je osnovna razlika izmedju njih – odgovornost. „ Na društvenim mrežama ne morate imati nikakvu odgovornost, ništa vas osim savesti ne obavezuje da poštujete tuđa prava“, objasnio je Cvejić i dodao da mediji, sa druge strane, itekako imaju tu odgovornost, ali je često zaboravljaju ili prebenegavaju.

On je naglasio da često koristi društvne mreže u poslu, ali da postoji veliki broj otvorenih pitanja  i kod nas i u svetu u vezi sa odgovornošću u ovoj sferi. Podsećajući da su neki veliki listovi ukinuli mogućnost komentarisanja sadržaja, Cvejić je naglasio da uvažava njihove razloge – uvidom u komentare postalo je jasno da oni ne doprinose javnoj debati, već predstavljaju najčešće anonimni, organizovani napad ili odbranu stavova koji su izneti u tekstu.

Generalni sekretar NUNS-a, jednog od osnivača Saveta za štampu, Svetozar Raković, podsetio je da je ovo samoregulatorno telo za relativno kratko vreme od osnivanja imalo daleko bogatija iskustva nego, na primer, RRA, mnogo starije regulatorno telo sa daleko većim resursima i kapacitetima. On je naglasio da je Savet u svom proaktivnom i efikasnom radu prevazišao prvobitna očekivanja.

Raković je pitao, s obzirom na to da Savet ima dosta slučajeva koji se odnose na kršenje autorskih prava, da li Komisija koristi savete stručnjaka za autorsko pravo kada odlučuje o takvim žalbama, odnosno da li koristi ekspertizu u odlučivanju o nekim specifičnim žalbama.

Novakovićeva je odgovorila da u dosadašnjoj praksi Komisija nije tražila spoljne stručne savete, ali da bi Savet to mogao da čini, kada oceni da je potrebno. Kada je reč o kršenju autorskih prava, ukazala je da je jedan od članova Komisije Zlatko Čobović, sudski veštak za pitanja medijskog autorstva.

Zaključci:

Nove tehnologije i medijske platfrome predstavljaju stalne izazove za sve aktere na medijskoj sceni, uključujući i Savet za štampu. Prateći dešavanja u regionu i svetu, Savet radi na obaveštavanju članova Komisije  o novim trendovima i iskustvima drugih samoregulatornih tela.

Prikrivena cenzura i samocenzura predstavljaju rizik i za Savet za štampu.

Savet za štampu je pozvao PR agencije na srpskom tržištu da obrate pažnju na odluke ovog tela i da koriste kao reference prilikom svojih budućih propagandnih akcija.

Savet za štampu treba da razmisli o tome da uvede praksu obaveštavanja podnosilaca žalbi o objavljivanju odluke Komisije za žalbe u medijima koji su prekršili Kodeks novinara Srbije.

Komisija za žalbe mogla bi da koristi stručne savete specijalista za određene teme, ukoliko slučaj to zahteva.

Savet za štampu će nastaviti da organizuje javne skupove i skreće pažnju na uočene trendove u vezi sa poštovanjem Kodeksa novinara Srbije.

Više o aktivnostima Saveta za štampu možete pročitati na sajtu www.savetzastampu.rs.